SRBIJA I SLOVENIJA IMAJU NAJMANJE PROBLEMATIČNIH KREDITA Albanija i BiH u vrhu po stopi nekvalitetnih pozajmica

Srbija i Slovenija imale su na kraju 2019. godine najnižu stopu problematičnih kredita (NPL) u ukupnim plasmanima među 10 rangiranih ekonomija u regionu, pokazuju podaci foruma Bečke inicijative Evropska bankarska koordinacija.

Prema podacima ovog foruma, najmanje učešće NPL u ukupnim bankarskim kreditima u regionu jugoistočne Evrope, imale su Slovenija i Srbija sa stopama od 3,4 procenta i 4,1 posto, respektivno, pokazuje rang lista.

Srbija je, kako pokazuju cifre iz polugodišnjeg izveštaja ove podgrupe Bečke inicijative, smanjila u 2019. obim problematičnih kredita za 12,1 posto na godišnjem nivou, na 1,0 milijardu evra, a Slovenija za 40,8 procenata, na 1,1 milijardu evra.

S druge strane, Abanija i dalje drži vodeću poziciju u regionu po stopi nekvalitetnih kredita, sa koeficijentom od 8,4 posto na kraju decembra, a slede BiH sa udelom NPL od 8,0 procenata, Bugarska sa 7,6 i Hrvatska sa 7,0 procenata.

Obim NPL u regionu Centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) smanjen je lani za 8,2 posto u odnosu na godinu ranije, na 33,8 milijardi evra. Prosečno učešće problematičnih u ukupnim bankarskim kreditima u regionu iznosilo je 3,8 procenata, što je za 1,1 procentni poen manje nego prethodne godine.

Prema izveštaju, moguća su tri talasa porasta NPL, zavisno od brzine ekonomskog oporavka, pri čemu bi se prvi talas manifestovao u četvrtom kvartalu 2020. kada prestane važenje poreskih i drugih olakšica uvedenih u jeku pandemuje i kad određeni zajmoprimci ne budu mogli da servisiraju dugove, prenosi Tanjug.

Drugi, sporiji i širi talas očekuje se u prvoj polovini 2021. godine, pri čemu će intenzitet pada poslovanja i gubitka radnih mesta u velikoj meri zavisiti od obima štete nanete ekonomiji i tržištu i brzine oporavka, a treći talas se predviđa krajem 2012. kao post festum posledica sektorskih i poremećaja u lancu snabdevanja.