SRBIJA OD 2021. IMA OPCIJU SNABDEVANJA GASOM IZ BUGARSKE Prioritet zemlje jačanje gasnog sektora

Srbija bi već od 2021. godine trebalo da ima i opciju snabdevanja gasom iz pravca Bugarske. Naša zemlja je u poslednje tri, četiri godine za 35 odsto povećala korišćene gasa i jedan od prioriteta jeste jačanje gasnog sektora, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je, kako prenosi Tanjug, na konferenciji „Zelena ekonomija regiona“, koju je organizovala Adria Media Group, kazao da je Srbija do sada imala jedan pravac snabdevanja gasom, a da je jedan od ključnih prioriteta u proteklom periodu bila diversifikacija i ruta i izvora snabdevanja.

„Očekujemo da po završetku određenih deonica u Bugarskoj već od 2021. godine imamo opciju snabdevanja gasom iz tog pravca. Bugari razvijaju njihov koncept Balkan haba, žele da integrišu različite izvore snabdevanja gasom iz ruskih izvora ili iz kaspijskog basena, enerdži terminala u regionu. Mi tu imamo određene zajedničke planove i prioritete„, kazao je Antić.

Srbija je u toku prethodne godine završila linijski deo novog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom koji, kako navodi ministar, predstavlja neki nastavak „Turskog toka“, mada je to deo srpskog gasnog transportnog sistema.

Jedan od prioriteta je i interkonekcija Bugarska – Srbija, odnosno gasovod Niš-Dimitrovgrad-Sofija koji Srbiju treba da dovede u vezu sa južnim gasnim koridorom, kao novim pravcem snabdevanja, naveo je Antić.

Rumunija potencijalno novi izvor

Ministar je napomenuo da je interkonekcija sa Rumunijom, s obzirom da Rumuni imaju dobre rezultate istraživanja u Crnom moru, potencijalno novi izvor, a da to sve Srbiju dovodi u poziciju da planira nove gasne elektrane i nove projekte.

„Objektivno, ugalj je naša sadašnjost i realnost i zato ulažemo ogromna sredstva da njegova eksploatacija bude ekološki odgovornija, ali planiramo i popravljanje našeg energetskog miksa“, kazao je Antić.

On je naglasio da su puštanje 550 megavata iz obnovljivih izvor energije i razvijanje gasnih projekata u narednih nekoliko godina jasne poruke da Srbija snažno radi na popravljanju enegretskog miksa.

Poručio je da energetske politike ne mogu biti nacionalne, jer ta oblast nije za „ostrvske politike“ i energetika ne poznaje granice, ali je i napomenuo da u EU i dalje ne postoji zajednička energetska politika.

Srbija spremna za regionalnu saradnju

Enrgetska tranzicija, za koju je potrebno vreme, biće težak proces za Srbiju, naglasio je Antić, ali je država spremna na regionalnu saradnju.

Očekuje da će Energetska zajednica u okviru svojih politika uzeti u obzir različite situacije u zemljama regiona i da će učiniti makismum napora da pregovori koji se budu vodili sa EU budu pre svega fer i pošteni i adekvatni snazi regiona.

„Moramo da uzmemo u obzir da čitav ovaj region nije kapitalno uticao ni na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, niti na klimatske promene, da su pre svega taj negativan uticaj imale najrazvijenije zemlje koje čak ni dan danas u EU nemaju jedinstvenu politiku kad je dekarbonizacija u pitanju i gašenje termosektora“, navodi Antić.

Kako kaže zemlje koje su najviše uticale na zgađenje i koje su najviše uticale na kllimatske promene i emisije gasova sa efektom staklne bašte imale su dug proces prilagođavanja za koji je potrebno i vreme i novac.

Iako Srbija ima dobru pregovaračku poziciju, to će biti ozbiljni i teški pregovori, rekao je Antić.