Srbija planira da 75 odsto teretnog saobraćaja sa drumova prebaci na železnicu i vodu

Restriktivne mere za sprečavanje širenja korona virusa i promenjene preferencije putnika značajno su uticali na sektor putovanja, uključujući i železnički saobraćaj, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

Istraživanje Eurostata pokazalo je da je broj putnika u železničkom saobraćaju u prva tri meseca ove godine u Evropskoj uniji bio znatno manji nego u istom periodu prošle, kada kriza izazvana pandemijom bolesti Covid-19 još nije bila u punom jeku, a najveći pad broja putnika registrovan je u Irskoj – za 85 odsto.

Podaci pokazuju da je u Irskoj od januara do aprila ove godine vozom putovalo za 8,4 miliona putnika manje nego u tim mesecima 2020. godine, a posle te zemlje najviše putnika je ‘izgubila’ Grčka u kojoj je registrovan pad od 66 procenata (-2,6 miliona putnika) u prvoj četvrtini godine u odnosu na prošlu. U Slovačkoj je u istom periodu bilo za 60 procenata manje putnika (-9,8 miliona), Holandiji 59 odsto manje (-46,9 miliona putnika) i Danskoj 53 procenata manje (-22 miliona putnika).

Slovenija je zabeležila najmanji pad od svega 11 odsto putnika (-300.000 putnika), dok je u Bugarskoj (-900.000 putnika) i Rumuniji (-2,8 miliona putnika) broj putnika bio smanjen za po 19 procenata. U statistici Eurostata nema podataka za Belgiju i Austriju, države koje imaju politiku da te podatke čuvaju kao poverljive, dok Kipar i Malta nemaju železnicu.

U kompaniji Srbija Kargo takođe potvrđuju da je bolest Covid-19 ozbiljno narušila poslovanje sektora.

„Imajući u vidu da je pandemija korona virusa ozbiljno uticala na sve aspekte ekonomske aktivnosti svih privrednih subjekata na globalnom nivou, neminovno je da se to odrazilo i na kompletan železnički sektor, a samim tim i na naše poslovanje. Dva najvažnija pokazatelja realizacije prevoza su ukupan obim prevoza robe, koji je za prvih šest meseci za 7,6 procenata u padu u odnosu na prethodnu godinu i ukupan obim rada u neto tonskim kilometrima prevezene robe, čiji pad beleži 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, nakon prvog udara bolesti Covid-19, obim prevoza železnicom počeo je sa postepenim oporavkom, te su naše težnje da se do kraja godine postigne obim prevoza koji je bio pre početka pandemije“, izjavili su iz preduzeća Srbija Kargo za Biznis.rs.

Kako navode naši sagovornici, Srbija Kargo i pored konkurencije od 11 privatnih operatera ima tržišno učešće od oko 85 odsto ukupno ostvarenog prevoza u železničkom saobraćaju u Republici Srbiji.

„Mi smo jedino preduzeće koje vrši prevoze od nacionalnog interesa za kompanije: HBIS Smederevo, čija je potreba za prevozom znatno povećana paljenjem druge peći, Zi Jin Bor, zbog povećane potrebe za prevozom koncentrata rude bakra, NIS, koji je tehnologijom duboke prerade za sada povećao obim prevoza za oko 50 procenata, a očekujemo da bude još veći, a tu su i Eliksir Šabac, EPS, MSK Kikinda“, navode iz Srbija Karga.

Oni naglašavaju da je primetno i povećanje tranzita, kao i da nije zanemarljivo povećanje u intermodalnom transportu ka i iz terminala u Sremskoj Mitrovici, Surčinu i Beograd Ranžirnoj stanici.

„Uspeli smo da zadržimo velike komitente koji i dalje koriste Srbiju kao tranzitnu zemlju i koji nisu preneli svoje prevoze na alternativne pravce, uprkos sve težim okolnostima poslovanja zbog pomenutih velikih infrastrukturnih radova u vezi sa modernizacijom i rekonstrukcijom železničkih pruga. Činjenica da je 2021. godina proglašena godinom železnice znači da se ovom vidu saobraćaja daje poseban vid pažnje i da se železnički saobraćaj promoviše kao održiv, inovativan i bezbedan vid prevoza. To je jedini vid prevoza koji je uspeo da smanji emisiju štetnih gasova uz istovremeno očuvanje razvoja, što je rezultat povećane elektrifikacije i čistijih izvora energije“, napominju naši sagovornici.

Dodaju da će popularisanje železničkog prevoza dovesti do smanjenja saobraćajnih gužvi i stvaranja uskih grla na putevima, kao i njihovo devastiranje.

„Planovi i predviđanja za neku bližu budućnost su da se čak 75 odsto teretnog saobraćaja sa drumskog prebaci na železnicu i vodni saobraćaj. Da su ova predviđanja realna govore velike investicije u železničku infrastrukturu, (rekonstrukcija i modernizacija pruga), čiji će završetak dovesti do nestanka većine razloga za negativan imidž železničkog prevoza robe (rok isporuke, štete, itd.). Dakle, povećanjem prosečne brzine, obezbeđivanjem sistema transporta ‘bez granica’, interoperabilnošću, digitalizacijom, čije sprovođenje je u toku, neminovno će doći do povećanja privlačnosti ovog vida transporta“, smatraju iz preduzeća Srbija Kargo.

Naši sagovornici su istakli i da se Srbija zbog svog položaja nalazi u stecištu geopolitičkih događaja vezanih za razvoj železničkog saobraćaja.

Srbija Kargo a.d.

NEMANJINA 6, 11000 Beograd (Savski Venac), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
65.605.671,70 (2020)

Broj zaposlenih:
2.298 (2020)

Više poslovnih informacija

„Nalazi se na Koridoru 10, Alpi-Zapadni Balkan, koji na svom putu ima tri ranžirne stanice, dve luke, tri kontejnerska terminala, a u planu je izgradnja još tri. Takođe, poboljšanje železničke infrastrukture na Koridoru 11 (Beograd-Bar), doprineće masovnijem saobraćaju. Imajući u vidu povećanje potreba privrednih subjekata za uslugama železnice, kao i to da smo na glavnim koridorima, Srbija ima svetlu budućnost i svakako će učvrstiti svoju poziciju na železničkoj mapi Evrope“, konstatovali su u Srbija Kargu.

Srbija ima ambiciozne planove da kompletno modernizuje železnički saobraćaj i da se prugama poveže sa svim zemljama u regionu i Evropske unije u šta će, kako je najavljeno, biti uloženo više od šest milijardi evra. Najveći deo tog novca su međunarodni krediti, među kojima su i kineski zajmovi.

Ove godine se očekuje da će biti završena deonica od Beograda do Novog Sada, koja je deo brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom duge 200 kilometara, što je najvažniji projekat u oblasti železničkog saobraćaja. Dve deonice na toj brzoj pruzi, od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice, odnosno do mađarske granice, grade kineska kompanija CRSC i srpski podizvođači, a Ruske železnice grade deonicu od Stare Pazove do Novog Sada.