Srbija po smrtnosti od zagađenja vazduha deveta na svetu

Krajem februara 2021. godine u Prištini je zabeležena vrednost Indeksa kvaliteta vazduha (AQI) od 298, što je u trenutku bilo najviše na planeti. Istog dana, u glavnim gradovima Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije registrovane su vrednosti indeksa AQI između 165 i 214 – što se smatra „nezdravim“ ili „veoma nezdravim“.

Građani Sarajeva, Skoplja, Beograda i mnogih drugih gradova širom Zapadnog Balkana naročito tokom zimskih meseci udišu vazduh koji je među najzagađenijima na svetu, kada zagađujuće materije koje potiču iz termoelektrana na ugalj, individualnih ložišta za grejanje, vozila, fabrika i drugih izvora, zagađuju životnu sredinu i stvaraju probleme pri disanju. Sa 175 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika u 2019. godini, Srbija se našla na vrhu liste smrtnosti od zagađenja u Evropi i zauzela deveto mesto na svetu, a ispred Indije, piše Svetska banka u svojoj najnovijoj analizi.

Kako u ovom regionu negativni efekti zagađenja postaju sve očigledniji, kreatori politika nastavljaju da istražuju višestruke pristupe za otklanjanje uticaja ovih izazova na zdravlje, životnu sredinu i ekonomiju.

Pored negativnog uticaja emisija štetnih gasova na životnu sredinu na Zapadnom Balkanu, te zagađujuće materije imaju visoku cenu i opasne su po život. Emisije koje potiču od grejanja, elektrana i toplana, ložišta na čvrsto gorivo i drugih izvora, zajedno proizvode čestične materije (PM) koje se mogu udahnuti kada im je promer manji od 10 mikrona. Izloženost česticama PM2,5 naročito je opasna po zdravlje, jer mogu da dospeju duboko u pluća i krvotok.

Prema procenama, u Bosni i Hercegovini čak 3.300 ljudi svake godine prerano umire usled izloženosti ambijentalnom zagađenju vazduha česticama PM2,5. Takođe se procenjuje da je broj umrlih u Severnoj Makedoniji 1.600, a na Kosovu* 760.

Zagađenje vazduha ostaje vodeći faktor ekološkog rizika koji najviše doprinosi ukupnom broju smrtnih slučajeva i invaliditeta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, procenjeni godišnji ekonomski troškovi povezani sa zdravstvenim oštećenjima izazvanim ovim zagađenjem zapanjujuće su visoki, i iznosili su tokom 2016. godine u proseku 750 miliona dolara u Severnoj Makedoniji (6,9 odsto BDP) i 1,38 milijardi dolara u Bosni i Hercegovini (8,2 odsto BDP).

Zdravstveni i ekonomski izazovi koje donose ove toksične čestice dodatno pogoršavaju i druge zagađujuće materije koje narušavaju kvalitet vazduha, doprinose emisiji gasova sa efektom staklene bašte i negativno utiču na kvalitet života svih žitelja Zapadnog Balkana. Prepoznajući ove rastuće izazove, lideri zemalja Zapadnog Balkana ambiciozno su objavili nameru da sarađuju na ostvarenju cilja ugljenično neutralne Evrope do 2050. godine, kao što je opisano u zajedničkoj deklaraciji iz novembra 2020. godine, a Svetska banka ostaje opredeljena pružanju podrške tim nastojanjima, kaže se u njenoj analizi.

Tokom proteklih petnaest godina, Svetska banka je uložila preko 250 miliona dolara u unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje zagađenja vazduha i emisija gasova sa efektom staklene bašte u čitavom regionu, između ostalog kroz projekte usmerene na smanjenje ukupne tražnje za toplotnom energijom, zamenu zastarelih ložišta na drvo i ugalj i veću upotrebu štedljivije rasvete.

Projekti u Bosni i Hercegovini, na Kosovu* i u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori presudno su uticali na smanjenje potrošnje energije i korišćenje fosilnih goriva i snižavanje lokalnih i globalnih emisija u čitavom regionu. Očekuje se da će te aktivnosti na Kosovu* dovesti do uštede energije koja je ekvivalentna količini od oko 15 odsto godišnje tražnje za električnom energijom na ovoj teritorijii. U Bosni i Hercegovini, mere za unapređenje energetske efikasnosti pomažu da se ukaže na veliki potencijal za uštedu energije i sa njom povezanih koristi koje se mogu ostvariti unapređenjem javnih objekata – a procenjuje se da uštede energije i emisija tokom životnog veka 61 renovirane zgrade odgovaraju isključenju 80.000 automobila iz saobraćaja.

Ozelenjavanje ekonomija širom Zapadnog Balkana omogućiće svim građanima ekonomski prosperitet, ali i čist vazduh i čistu vodu za piće – a taj trostruki uspeh će unaprediti životni standard, poboljšati zdravlje i obezbediti održivi rast ka čistijoj, zdravijoj budućnosti.