Srbija spada u zemlje sa neefikasnim upravljanjem javnim preduzećima

Istraživanje performansi velikih republičkih infrastrukturnih javnih preduzeća u Srbiji je pokazalo da država ima velikih problema u upravljanju preduzećima koja se nalaze u njenom portfoliju i pod njenom kontrolom, navodi se u istraživanju saradnika biltena “Mesečne analize I trendovi” (MAT) Edvarda Jakopina i Nataše Čokorilo.

Kako se ukazuje, istraživanje je pokazalo da ekonomske performanse javnih preduzeća imaju direktan uticaj na privredni rast, budžet, bilanse države i dug.

Dok kompanije koje pozitivno posluju predstavljaju dragocenu imovinu države, firme sa gubitkom ili prezadužene kompanije predstavljaju obaveze koje zahtevaju različite netržišne intervencije ubrizgavanjem dodatnog kapitala ili druge oblike državne pomoći. Glavni cilj restrukturiranja državnih i javnih preduzeća i sprovođenja reformi je poboljšanje odgovornosti, transparentnosti i efikasnosti upravljanja javnim preduzećima, ističe se u istraživanju.

Kako se ističe, raspon mera za povećanje efikasnosti kreće se od modifikacija pravnog okvira i korporativnog upravljanja javnim preduzećima (uključujući korporatizaciju i razdvajanje aktivnosti) do prodaje imovine privatnom sektoru ili potpune privatizacije.

I Evropska komisija je u svom redovnom godišnjem Izveštaju o napretku Srbije za 2020. konstatovala da je Srbija u oblasti Ekonomskih kriterijuma napravila izvestan napredak i da je na dobrom nivou pripremljenosti u razvijanju funkcionalne tržišne ekonomije strukturne ali da su reforme javne uprave i državnih preduzeća sporo napredovale.

Osnovni nalazi komparativnih istraživanja državnog i javnog sektora ukazuju da su, i pored značajno promenjene uloge državnih i javnih preduzeća u svim postkomunističkim ekonomijama u odnosu na 90-e godine prošlog veka, ona u svim tranzicionim ekonomijama zadržala i dalje izuzetno važnu ulogu, posebno u proizvodnim sektorima u zemljama sa nižim dohotkom. Skoro polovina zaposlenih u javnom sektoru u tranzicionim državama radi u državnim preduzećima, drugu polovinu čine zaposleni u širem javnom sektoru (obrazovanje, zdravstvo i javna uprava). Brojna istraživanja koja upoređuju performanse državnog sa privatnim sektorom ukazuju na neefikasnost državnog sektora, pre svega zbog zapošljavanja previše radnika u odnosu na njihov proizvod.

Rezultati istraživanja MMF iz 2019. godine, koje je sprovedeno na nivou zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, svrstavaju Srbiju u grupu država sa neefikasnim upravljanjem državnim preduzećima, naročito u oblasti fiskalnih veza između državnih preduzeća i Vlade.

Komparativno istraživanje je pokazalo da posmatrane države članice EU postižu bolje performanse upravljanja državnim preduzećima od zemalja koje nisu članice EU, mada su i one još uvek daleko od ciljanih smernica OECD. Razlozi leže u jačim institucijama u državama članicama EU, kao i pravilima o državnoj pomoći, koja pojačavaju zahteve za transparentnošću budžetske podrške državnim preduzećima.

Javna preduzeća značajan segment srpske privrede

Istraživanje poslovanja najvećih republičkih i pokrajinskih infrastrukturnih javnih preduzeća za period od 2015-2019. (njih 22 – JP-22) pokazuje da su ta preduzeća zapošljavala u 2019. više od 85 hiljada radnika, odnosno 7,3 odsto ukupno zaposlenih u privredi i ostvarivala 2,2 milijarde evra bruto dodatne vrednosti odnosno 10,6 BDV privrede.

U periodu 2015-2019, ukupan broj zaposlenih u JP-22 smanjen je za više od osam hiljada radnika, ali je i pored toga svaki 14. radnik u privredi Srbije zaposlen u velikim infrastrukturnim javnim preduzećima, a svaki 10. dinar gubitaka u privredi Srbije napravila su JP-22. Učešće neto gubitaka JP-22 u privredi Srbije se povećalo za četiri procentna poena (sa 6,5 odsto na 10,5 odsto), dok je učešće kumuliranog gubitka JP-22 u privredi i dalje dvocifreno (11,4 odsto).

Analiza finansijskog rezultata pokazuje da su JP-22 u periodu 2015-2019. prešla put od pozitivnog poslovanja do gubitaša. Petogodišnji bilans pokazuje da je neto dobit JP-22 smanjena za 40 odsto (160 miliona evra), a da su se neto gubici povećali za 50 odsto (86 miliona evra). Grupaciji gubitaša železničkih preduzeća, JP „Putevi Srbije“ i JP PEU „Resavica“ u 2018. i 2019. pridružila su se i energetska preduzeća.

Ukupan pad BDV JP-22 u periodu 2015-2019. rezultanta je najviše pada BDV u 2017. Konstantan negativan BDV imala su vodoprivredna JP, JP „Putevi Srbije“, „Koridori Srbije“ i „Srbija voz“.

Kako se ističe, nereformisan, komplikovan i netransparentan sistem zarada u javnom sektoru doprineo je produbljavanju jaza u odnosu na privatni sektor. Neto zarade u JP-22 bile su prosečno veće za 26 odsto od zarada u privatnom sektoru u 2019.

Produktivnost JP-22 je na višem nivou od proseka privrede, ali je realno prosečno godišnje padala po stopi od -0,3 odsto. Ekonomičnost je ispod proseka privrede 2018-2019. Jaz rentabilnosti JP-22 u odnosu na prosek privrede je sve veći. JP-22 su poslovala solventnije od proseka privrede, pre svega zbog veće stope rasta ukupnih obaveza na nivou privrede.

Investicije u osnovna sredstva JP-22 u 2019. iznosile su 1,9 milijardi evra, što je 22,1 odsto investicija ukupno u privredi. I pored toga, analiza investiranosti JP-22 pokazuje da je podinvestiranost, osim u 2018, konstantno predstavljala problem za većinu JP-22 u periodu 2015-2019.

Sa druge strane, ukupne obaveze JP-22 dostigle su 11,3 milijarde evra, što znači da svaki sedmi dinar ukupnih obaveza privrede potiče iz poslovanja JP-22. Obaveze JP EPS, JP „Telekom Srbija“, JP „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“ čine dve trećine obaveza JP-22. Dok se zaduženost privrede smanjuje, zaduženost JP-22 raste.

Kako se ističe, neto dug najviše opterećuje poslovanje JP EPS (866 miliona evra), „Telekom Srbije“ (1,2 milijarde evra), JP „Putevi Srbije“ (milijarda evra) i „Železnice Srbije“ (550 miliona evra).

Kada se govori o subvencijama, više od 50 odsto državnih davanja privredi usmereno je ka JP-22 (772 miliona evra u 2019). Kumulativna realna stopa rasta subvencija u privredi 2015-2019. iznosila je 7,7 odsto (godišnje 1,9 odsto), dok su subvencije ka JP-22 rasle po godišnjoj stopi od 8,4 odsto (kumulativan rast 38,1 odsto). Od ukupnih subvencija usmerenih ka JP-22 u iznosu od 260,8 miliona evra u 2019. najviše sredstava (43 odsto) je usmereno u železnička javna preduzeća.

Kako se ističe u ovom istraživanju, ključni problem u javnim preduzećima u Srbiji predstavlja efikasno upravljanje. Sa druge strane, značajna državna podrška koja se pruža takvim preduzećima zahteva veći stepen transparentnosti, što bi povećalo odgovornost. Poseban problem predstavlja sprovođenje ekoloških ciljeva. I zbog toga, konsolidacija poslovanja JP-22 predstavlja jedan od prioriteta strukturnih reformi u narednom periodu.