99 najuspešnijih: Veliki godišnji skok profitabilnosti malih preduzeća

U 2024. godini u Srbiji je godišnje izveštaje predalo tačno 15.091 malo preduzeće, odnosno 13,4 odsto od ukupnog broja privrednih društava. Njihov doprinos tržištu rada je značajan, jer su zapošljavala četvrtinu ukupne radne snage u privredi (25,1 odsto) ili 332.936 radnika.  

Međutim, nisu to jedine dobre vesti kada je reč o poslovanju malih preduzeća u prošloj godini. Naime, prema objedinjenim podacima iz godišnjeg izveštaja Agencije za privredne registre (APR), ona su registrovala najveći godišnji skok profitabilnosti (u odnosu na velika, srednja i mikro preduzeća). 

“Godišnji rast pozitivnog neto rezultata malih preudzeća iznosio je 12,2 odsto, na 209.220 miliona dinara (1,78 milijardi evra), što ujedno predstavlja 24,2 odsto dobitka svih privrednih društava. Značajan uticaj na performanse tog segmenta privrede imala su društva koja su obavljala delatnosti u sektorima trgovine na veliko i malo, prerađivačke industrije i građevinarstva”, piše u svom zaključku APR.

Analiza poslovanja

Najveći izazovi sa kojima se suočavaju mala preduzeća tiču se pristupa finansiranju, nestabilnog regulatornog okvira i složenih administrativnih procedura. Za njih su banke i dalje glavni izvor kapitala, ali zbog visokih kamatnih stopa i zahteva za obezbeđenjem mnogim malim preduzećima je otežano da investiraju u razvoj i modernizaciju.

Drugi veliki problem je nepredvidivost poslovnog okruženja, što uključuje česte izmene poreskih i regulatornih pravila, kao i prisutnu sivu ekonomiju koja im otežava ravnopravnu tržišnu utakmicu. Ograničeni kapaciteti za istraživanje tržišta, nedostatak stručnog kadra i slaba povezanost sa međunarodnim lancima snabdevanja dodatno usporavaju njihov rast.

Ipak, domaća mala preduzeća imaju i svoje prednosti. Često se, zapravo, brže prilagođavaju promenama u odnosu na birokratski tromije sisteme u nekim razvijenim evropskim zemljama. Takođe, imaju relativno niže troškove poslovanja i radne snage, što im može omogućiti konkurentsku prednost na regionalnom tržištu.

Na godišnjoj listi 99 najuspešnijih malih preduzeća u Srbiji, koju portal Biznis.rs objavljuje u saradnji sa regionalnom bonitetnom kućom CompanyWall, najviše rangiranih privrednih društava dolazi iz trgovine, građevinskih i transportno-logističkih delatnosti.  

Razloge za ovakav rezultat treba tražiti u činjenici da su preduzeća ove veličine najbolje pozicionirana u delatnostima koje zahtevaju fleksibilnost, brzu prilagodljivost i niže troškove poslovanja. Najviše se to vidi u građevinarstvu, pogotovu poslednjih godina, gde su se brojne firme specijalizovale za adaptacije, završne radove i instalacije. Njihova prednost u odnosu na velike kompanije ogleda se u mogućnosti da brže i povoljnije završe projekte, što ih čini atraktivnim partnerima i za investitore i za privatne klijente.

Takođe, Srbija se nalazi na važnim evropskim koridorima, a manja transportna preduzeća zahvaljujući svojoj agilnosti uspešno konkurišu u međunarodnim mrežama. Njihova sposobnost da ponude prilagodljive usluge i povoljnije cene u poređenju sa velikim sistemima učinila ih je nezaobilaznim akterima na tržištu.

Sve veća pažnja usmerava se i na IT sektor, gde se mala preduzeća i startapi probijaju zahvaljujući obrazovanom kadru i povoljnom odnosu cene i kvaliteta. Sličan trend uočava se i u prehrambenoj industriji, posebno u preradi voća, povrća i mleka, gde male firme grade uspeh kroz autentične i brendirane proizvode namenjene kako domaćem tako i stranom tržištu.

Ko se istakao u rangiranju?

Prvoplasirano na našoj listi je zemunsko preduzeće Link Group koje se bavi izdavanjem i upravljanjem nekretninama, što govori u prilog i dalje snažnom tržištu nekretnina, a šire i cele građevinske industrije u 2024. godini, pre nego što su zvanični podaci za celu industriju u ovoj godini počeli da slabe.

Link Group je imala dobit nešto manju od dve milijarde dinara, po čemu je ubedljivo prva, i jako visoku dodatu vrednost po zaposlenom.

S druge strane, najveće prihode na listi imala je Zlatara Gold – 3.954.434.000 dinara.

Zanimljivo je da je čak deset preduzeća na listi 99 najuspešnijih imalo međugodišnji rast prihoda više nego triput uvećan. To je i jedna od ključnih razlika u odnosu na liste uspešnosti velikih ili srednjih preduzeća, gde su apsolutni iznosi prihoda veći, ali uz mnogo niže stope rasta. To govori o njihovoj stabilnosti, između ostalog, ali istovremeno i o skokovitosti manjih firmi, posebno onih koje posluju u prvih nekoliko godina svog poslovanja ili na volatilnim tržištima.  

Kada se sagledava u celini, 99 najuspešnijih malih preduzeća imalo je ukupne prihode od 166,4 milijarde dinara i zbirnu dobit od 13 milijardi dinara, uz prosečnu dodatu vrednost po zaposlenom od 27,75 miliona dinara.

Izračunavanje na osnovu strogih parametara

U mala pravna lica u Srbiji spadaju ona preduzeća koja ispunjavaju najmanje dva od tri navedena kriterijuma: imaju između 10 i 50 zaposlenih, ostvaruju godišnje poslovne prihode u rasponu od 700.000 do osam miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, vrednost njihove ukupne aktive na dan bilansa iznosi između 350.000 i četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Dodatno, za potrebe izračunavanja naših godišnjih lista uspešnosti, domaća mala preduzeća ne smeju da budu u stečajnom ili predstečajnom postupku ili likvidaciji, niti da su imala gubitak na kraju neke od prethodne dve godine. Pored toga, ukoliko firma ima neto dug (razliku između kratkoročnih obaveza i obrtne imovine) koji prevazilazi petostruku vrednost EBITDA, onda ne može biti rangirana kao uspešna, jer to znači da je prezadužena i da je velika verovatnoća da će upasti u blokadu i imati probleme sa likvidnošću.

Pri rangiranju 99 najuspešnijih malih preduzeća obuhvaćeni su najvažniji parametri poslovanja, izračunati na osnovu informacija iz godišnjih finansijskih izveštaja kompanija kojima raspolaže analitički partner CompanyWall. Ti parametri su ukupni prihodi, neto dobitak, dodata vrednost po zaposlenom, indeks rasta prihoda u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu, EBITDA u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu, te zaduženost u odnosu na EBITDA.

Ovi parametri su potom uvršteni u posebnu matematičku formulu, gde je svakom od njih dodeljena različita ponderska vrednost po važnosti – kriterijum dodate vrednosti po zaposlenom ima najjači ponder, pa potom dobit i rast dobiti, a zatim prihodi i rast prihoda. Cilj ovakvog načina izračunavanja je da se pronađe set parametara za dobijanje objektivne i potpune slike poslovanja malih preduzeća u Srbiji.

U nastavku pogledajte rangiranje 99 najuspešnijih malih preduzeća u Srbiji u 2024. godini: