Aktivno skoro 45.000 građevinskih firmi u Srbiji, a radnika nema dovoljno

Često se može čuti da u Srbiji, pa i šire, ima sve manje radnika u građevinarstvu i da tu vlada pravi deficit, iako je reč o industriji koja je jedna od najbrže rastućih. Takođe, ona važi i za jednu od „najsivljih“ zona, tako da se neretko ističu i loši uslovi za rad onih koji se bave ovom disciplinom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u trećem tromesečju 2021. godine registrovano je 2.924.500 zaposlenih. Najveći rast broja formalno zaposlenih evidentiran je u građevinarstvu (25.400), kao i u pogledu neformalne zaposlenosti, gde je povećanje broja zaposlenih u toj industriji bilo na drugom mestu (15.300).

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuje da u građevinarstvu ima ukupno 44.618 firmi koje su trenutno aktivne. Od tog ukupnog broja, od početka godine otvorena je 3.741 kompanija, dok je u istom periodu zatvoreno 2.064 firmi. Takođe, od ukupnog broja ima 1.623 neaktivnih građevinskih firmi.

Uprkos svim podacima koji deluju optimistično, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) upozorio je da je domaće građevinarstvo u lošoj situaciji i da je neophodno da se poprave mnoge stvari.

„Granskog kolektivnog ugovora nema, veliki broj radnika radi na crno, zarade su manje od prosečnih, mere zaštite su neadekvatne pa su povrede gotovo svakodnevne, a broj poginulih na radu iz godine u godinu na žalost raste. Sve ovo je alarm da se u sektoru mora puno toga menjati”, izjavio je predsednik sindikata Ljubisav Orbović, piše na sajtu SSSS.

Takođe, iz RZS ističu da je u maju ove godine izdato ukupno 2.349 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 17,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. A opet, sa druge strane, poslodavci tvrde da nema dovoljno radne snage u Srbiji i da ih dosta odlazi u inostranstvo.

„Što se tiče građevinarstva, tu u Srbiji zaista vlada veliki deficit, naročito za niskokvalifikovane pozicije koje ova oblast pokriva (od zidara, armirača, zavarivača do kranista). Veliki je odliv radno sposobnog stanovništva, stučnjaka u ovoj oblasti. Decenijama unazad odlaze u inostranstvo zarad boljih uslova rada, naročito u smislu zarade, a kod nas je sve veća i veća potražnja, dok je kadrova iz godine u godinu sve manje. Čak je i cena rada u prethodnim godinama bila korigovana naviše, kako bi se postojeći radnici zadržali i privukli novi“, objašnjava za Biznis.rs PR portala Poslovi Infostud Miloš Turinski.

Sve ovo je, kako kaže, prouzrokovalno neophodnost „uvoza“ radne snage, naročito iz azijskih zemalja.

„U građevinarstvu ih trenutno najviše imamo iz Indije, Kine, Turske. Uvoz radne snage se najviše odnosi na ovu oblast, ali je situacija slična i u drugim deficitarnim zanatskim zanimanjima. Infostud nema podataka o radu na crno, pošto svi poslodavci koji se oglašavaju putem našeg portala nude regularna zaposlenja. Čak i po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u 2021. godini je izdato skoro 15.000 radnih dozvola za radnike iz inostranstvo, dok je isti broj radnih dozvola izdat samo u prvih šest meseci ove godine, što samo govori o povećanoj potražnji na tržištu“, naglasio je naš sagovornik.

Da podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno kako u Srbiji nema dovoljno radnika za sve započete ili planirane građevinske radove, te da se zato prave ugovori sa Bangladešom i Gvatemalom o angažovanju njihovih radnika, kojim se daju dugotrajne radne dozvole. On je takođe rekao i da je zato Inicijativa Otvoreni Balkan važna.

Kako je prenela agencija Beta, Vučić je tom prilikom izjavio da na gradilištu radi 2.500 ljudi, a da bi „trebalo više, ali nema dovoljno radnika“.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u procesu zaključivanja sporazuma sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom, kojim bi se olakšao dolazak radnika iz ovih zemalja u Srbiju.