Aktivnom akciznom politikom ublažiti energetsku krizu

Globalna energetska kriza podjednako pogađa i privredu i stanovništvo i Srbija se nalazi na udaru talasa poskupljenja na koji se očekuje odgovor. Srpska vlada je najavila formiranje radne grupe čiji će zadatak biti praćenje kretanja cene energenata na tržištu, identifikacija mogućih efekata ovakvih kretanja na krajnje potrošače i privredne subjekte, kao i predlaganje mera za ublažavanje situacije u kojoj bi potencijalno mogla da se nađe srpska ekonomija.

U razgovoru za portal Biznis.rs ekonomista Saša Đogović predlaže da država – kada se već ističe da imamo dobar budžet – razmotri da se smanje akcize u vreme trajanja krize.

„Kada se tržište normalizuje i padnu cene, te akcize se ponovo mogu vratiti na sadašnji nivo“, mišljenja je Đogović.

„Ukoliko se ovakve tendencije nastave sigurno je da će građani to osetiti kroz povećanje cene električne energije, u kom procentu nezahvalno je predviđati. Sigurno ne u ovoj godini, dok je već sledeće izvestan skok cena“, upozorava ekonomista.

Đogović prenosi preporuku Evropske komisije da se građanima koji su ugrožene kategorije subvencioniše račun za električnu energiju i gas, sa jasno postavljenim kriterijumima o visini prihoda građana koji bi ulazili u ovu kategoriju.

„Evo prilike u okviru nove inicijative Open Balkan da se zemlje udruže i zajednički nabave potrebnu količinu energije i time dođu do povoljnije cene struje“, predlaže Đogović.

Unija poslodavaca Srbije uputila je inicijativu da se zaustavi trend drastičnog povećanja cene električne energije za preduzeća, jer će ono dovesti do skoka cena većine proizvoda i usluga, a istovremeno će ugroziti poslovanje značajnog broja firmi. Anketirajući preduzeća o mogućem poskupljenju struje, Unija je došla do podatka da čak 82 odsto firmi smatra da će skuplja energija dovesti do poskupljenja njihovog proizvoda ili usluge.

„Ne vidim nikakvu krizu opstanka za proizvođače egzistencijalnih proizvoda. Biće dosta kalkulacija u cenama gde će se osnovni inputi prebacivati do finalnog korisnika na kome je odluka da li će se odlučiti za kupovinu. Odgovornost je na menadžmentu preduzeća i njihovoj poslovnoj politici kako će firme uspeti da preguraju ovaj krizni period. Veliki proizvođači neće stati sa radom“, ističe Đogović i dodaje da bi energetska kriza trebalo da splasne polovinom sledeće godine, a prve signale oporavka možemo očekivati na proleće.

„Država može aktivnom akciznom politikom da utiče na pad cena energenata, a za ugrožene kategorije stanovništva može da ponudi subvencionisanje cena, čime bi pratila preporuku same Evropske komisije“, sumira svoje predloge Đogović, zaključujući na koji način se može delovati da stanovništvo i privreda imaju manji tržišni udar nego što deluje u ovim okolnostima.