Albanija ima liberalan režim stranih ulaganja: Ovo su prilike za srpske kompanije

Robna razmena između Srbije i Albanije ima stabilne i pozitivne godišnje trendove, već duži niz godina. Ona je rezultat unapređenja međusobnih bilateralnih odnosa i činjenice da su međusobno bliska tržišta (kraće vreme i niži troškovi transporta i sigurnost u snabdevanju), kao i rasta svesti o važnosti povezivanja u zajedničko regionalno tržište, sa cilјem pristupanja evropskom prostoru, kaže za Biznis.rs Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.

On dodaje da je spolјnotrgovinska razmena između dve zemlje tokom 2024. godine iznosila 337,5 miliona evra i bila za 26,1 milion evra veća, odnosno za 8,3 odsto, od one ostvarene tokom 2023.

Tokom prošle godine 1.254 domaćih privrednih subjekata poslovalo je sa Albanijom, od kojih je 804 samo plasiralo svoju robu na albansko tržište, 386 je samo dopremalo robu iz Albanije, a 64 preduzeća je i izvozilo i uvozilo robu.

Privredna komora Srbije priredila je Vodič za poslovanje na tržištu Albanije, namenjen kompanijama koje posluju ili planiraju da prošire svoje poslovanje na ovo tržište. Kako se navodi, albanska privreda je izrazito uvozno orijentisana, a tri glavna sektora su – usluge, poljoprivreda i industrija.

Poslednjih nekoliko godina turizam Albanije je u snažnoj ekspanziji i to je privredna grana koja postaje strateški sve važnija, jer direktno utiče na razvoj građevinskog sektora, poljoprivrede i trgovine, generišući skoro pola miliona radnih mesta.

Ekonomiju uglavnom podržavaju poljoprivreda, prehrambena industrija, drvo, nafta, cement, hemikalije, rudarstvo, osnovni metali, hidroenergija, turizam, tekstilna industrija i vađenje nafte. Najjači sektori su energetika, rudarstvo, metalurgija, poljoprivreda i turizam. Primarni industrijski izvoz su odeća i hrom.

“Značajne prilike otvaraju se za domaće projektantske, ali i građevinske kompanije kroz učešće u velikim infrastrukturnim projektima koje Albanija planira, kao što su modernizacija industrije, izgradnja turističkih kompleksa, puteva, železnice, luka i aerodroma. Ovi projekti ne samo da predstavljaju priliku za transfer znanja i tehnologije, već i za dugoročnu saradnju i zajedničke investicije u regionu”, navodi Radovanović.

Takođe, postoji neiskorišćeni potencijal plasmana robe široke potrošnje, građevinskog materijala, mašina za prerađivačku i agro industriju i slično.

Drugi važan aspekt jeste liberalan režim stranih ulaganja koji Albanija primenjuje, omogućavajući 100 odsto strano vlasništvo nad kompanijama i slobodu povlačenja kapitala i dobiti. Uz to, postoje posebni podsticaji za strateške i velike investicije, kao i program „Albanija 1 evro“ koji olakšava dodelu državne imovine investitorima pod povoljnim uslovima, što otvara vrata za nove poslovne poduhvate i razvoj novih industrijskih i uslužnih delatnosti.

“Pored toga, kontinuirani napori Vlade Albanije na unapređenju poslovne klime, fiskalnoj konsolidaciji i evropskim integracijama doprinose stabilnijem i predvidivijem poslovnom okruženju, što bi dodatno moglo da motiviše srpske kompanije i investitore da prošire svoje aktivnosti na albanskom tržištu. Sve navedeno ukazuje da postoji veliki prostor za unapređenje bilateralne ekonomske saradnje kroz infrastrukturne projekte, investicione poduhvate i jačanje međuregionalnih veza, što može doprineti ekonomskom rastu i zapošljavanju u obe zemlje”, smatra naš sagovornik.

Izvoz porastao više od uvoza

Izvoz je u 2024. godini vredeo 256,5 miliona evra, što predstavlјa za 17 miliona evra veću vrednost (sedam odsto više) u odnosu na 2023. godinu. Vrednost uvoza tokom 2024. dostigla je 81 milion evra, što je za 9,2 miliona evra više, odnosno oko 13 odsto, u odnosu na 2023. godinu.

“Izvoz robe u Albaniju u 2024. godini porastao je više od uvoza robe iz Albanije, što je rezultiralo povećanjem trgovinskog suficita Srbije u odnosu na 2023, i to na iznos od 175,5 miliona evra”, navodi Radovanović.

Srbija i Albanija članice su inicijative „Otvoreni Balkan“, (kao i Severna Makedonija), u okviru koje je potpisan veći broj sporazuma kojima se unapređuje poslovanje u regionu. Otvoreni Balkan predstavlja snažan okvir za unapređenje saradnje između Srbije i Albanije, zasnovan na konkretnim rezultatima koji direktno utiču na privredu, građane i investitore, smatra Aleksandar Radovanović.

Inicijativa je doprinela slobodi kretanja roba, ljudi i kapitala, jer je značajno pojednostavila i ubrzala uvozno-izvozne procedure, smanjilo troškove transporta, povećala efikasnost graničnih prelaza i liberalizovala tržište rada.

“Kao najznačajniju do sada sprovedenu meru za olakšanje trgovine u inicijativi Open Balkan privrednici vide uklanjanje inspekcijskih službi sa granica, prihvatanje laboratorijskih rezultata veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata, uspostavljanje statusa ovlasćenih privrednih subjekata (AEO), smanjenje taksi i naknada, što je uvozno-izvozne procedure i trajanje transporta robe biljnog i životinjskog porekla skratilo i do 50, a troškove uvoza i izvoza smanjilo i do 80 odsto. Usaglašena su radna vremena graničnih službi koje sada na svim drumskim graničnim prelazima rade 24 sata, sedam dana u nedelji. Putovanje samo uz ličnu kartu dodatno je olakšalo svakodnevne poslovne aktivnosti i mobilnost građana”, precizira sagovornik našeg portala.

Posebno značajan iskorak je u oblasti zajedničkog tržišta rada, koje od marta 2024. omogućava državljanima Srbije i Albanije da se zapošljavaju pod jednakim uslovima, uz zdravstveno i socijalno osiguranje.

“Time se našim privredama otvara pristup objedinjenom tržištu od preko 11 miliona ljudi, što olakšava pronalaženje kvalifikovanih kadrova, povećava atraktivnost za strane investitore i doprinosi smanjenju odliva radne snage iz regiona”, navodi Radovanović.

Dodaje da, pored ekonomskih koristi, Otvoreni Balkan ima i važnu simboličku ulogu – jača poverenje, promoviše kulturnu i turističku saradnju, kao što pokazuje i zajednički nastup na sajmu „Vinska vizija Otvorenog Balkana“.

“Sve ove mere zajedno stvaraju konkurentniji, integrisan i stabilniji ekonomski prostor, čineći saradnju Srbije i Albanije čvršćom i dugoročno održivom”, zaključuje rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS.