Apoteka Beograd trenutno duguje 1,9 milijardi dinara, jedan od sindikata traži smenu menadžmenta

U Apoteci Beograd, jednoj od retkih farmaceutskih ustanova koje nisu u privatnom vlasništvu, stanje je sve lošije, navode zaposleni. Oni tvrde da se situacija pogoršava iz dana u dan, još otkako su se u septembru prošle godine obratili javnosti.

Prema njihovim rečima, plate kasne, lekova i medicinskih sredstava nema dovoljno, a o reprogramu dugova, koji je bio najavljen za januar ove godine, još uvek ne znaju ništa. Inače, Apoteka Beograd je u vlasništvo Grada Beograda prešla 2006. godine.

“Zdravstvene knjižice nam nisu bile overene od 1. januara jer nisu uplaćene plate, kao ni doprinosi, za novembar i decembar 2024. godine, što je za posledicu imalo uskraćivanje zdravstvene zaštite radnicima Apoteke Beograd”, kaže u razgovoru za Biznis.rs predsednica sindikata “Opstanak” Jelena Šikuljak.

Ipak, ovaj problem je rešen, a knjižice overene od 16. januara zahvaljujući urgenciji ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koga su o ovom problemu obavestili predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta i Republičkog sindikata zdravstva.

“Ministar zdravlja imao je 15. januara sastanak sa predstavnicima sindikata u vezi sa sistemom Iskra i programom za obračun plata u zdravstvu. Na tom sastanku sindikati su ga obavestili o našem problemu i on je odmah urgirao da nam se knjižice overe, pa je to rešeno na nivou ministarstva. Plate još uvek nismo dobili. Imamo neke najave da ćemo ih možda dobiti krajem sledeće nedelje”, ističe Šikuljak.

Ona navodi da će se isti problem ponoviti i za nekoliko meseci, ako se situacija uskoro ne promeni.

„Prema rečima poslodavca, plate kasne jer nema para, a para nema jer nema robe – samim tim ni pazara od kojeg se sve plaća kao da smo privatna firma, i tako u krug”, objašnjava naša sagovornica.

Snabdevanje apoteka očekuje se za desetak dana

Sa druge strane, Nikola Prelević, v.d. direktora Apotekarske ustanove Apoteka Beograd, u razgovoru za Biznis.rs kaže da se ova ustanova dugi niz godina suočava sa finansijskim problemima.

“Višegodišnje poslovanje sa deficitom u platnom bilansu i smanjenje obima prometa uslovili su gubitke koje Apoteka Beograd, zbog odluka države u protekloj deceniji, jednostavno ne može sama da prevaziđe. Naime, sa prestankom ekskluzivnog prava da izdaje lekove na recept, a sa mrežom apoteka u svim prigradskim opštinama koje su donosile gubitke, nisu se mogli pokriti troškovi poslovanja”, navodi Prelević.

Prema njegovim rečima, kada je 2013. godine omogućeno i privatnim apotekama da izdaju lekove na recept, počeo je da se urušava sistem državnih apoteka, osmišljen da omogući dostupnost lekovima svim građanima – bez obzira na to da li žive u centru ili na periferiji gradova i opština.

“Na ruku nije išlo ni to što više nismo samostalno sprovodili javnu nabavku lekova, jer smo na taj način ostali uskraćeni za značajna sredstva, dok u isto vreme privatne apoteke uopšte nisu u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki”, objašnjava Prelević i dodaje da je novi menadžment, po preuzimanju upravljanja ovom ustanovom pre godinu i šest meseci, zatekao praznu kasu.

“Prvog dana na računu nije bilo novca ni za pola mesečne zarade zaposlenih. Dugovi koje smo zatekli iznosili su više od 1,5 milijardi dinara. Morali smo da povlačimo brze i nepopularne mere štednje da bi se zaustavio sunovrat”, podvlači on.

Kako kaže, Apoteka Beograd je odigrala važnu društvenu ulogu u vreme pandemije korona virusa, što i jeste bila socijalna uloga države i državnih apoteka, naročito u prigradskim opštinama gde preovlađuje starije stanovništvo. Ipak, prema njegovom mišljenju, te apoteke ne mogu da donesu profit i pokriju troškove poslovanja.

“Apotekarska ustanova je morala da zatvara na desetine apoteka. Sa nekadašnjih 107 objekata mreža je smanjena na 75 apoteka. I broj zaposlenih je smanjen – neki su otišli u penziju, neki prešli kod privatnika, i sada umesto 770 imamo 620 radnika”, dodaje Prelević.

Sve to, iako je značilo značajno smanjenje troškova, nije bilo dovoljno da obezbedi kontinuitet u radu sa veledrogerijama koje su isporučivale sve manje robe, a to je dovelo do pada prometa i novih gubitaka.

“Trenutno ustanova duguje 1,9 milijardi dinara. Grad Beograd je odlučio da pomogne i usvojen je dugoročni program otplate dugova i finansijske stabilizacije Ustanove. Sada su u toku pregovori za zaključivanje sporazuma sa dobavljačima i sve ukazuje da će za desetak dana snabdevanje biti obnovljeno. Naš plan, koji ima realno pokriće, iznova će napuniti rafove naših apoteka i obnoviti promet i stabilizovati poslovanje”, navodi v.d. direktora Apotekarske ustanove Apoteka Beograd.

Zaposleni nemaju informacije o reprogramu duga

Ipak, predsednica sindikata “Opstanak” Jelena Šikuljak kaže da su problemi u Apoteci Beograd postojali dugi niz godina, ali da su uprkos svemu uspevali da održe poslovanje i bez pomoći Grada Beograda.

“Iako smo dobili nefer i različite uslove poslovanja u odnosu na privatni sektor, držali smo se i opstali. Problemi poslovanja i posledice za nas počele su nekoliko meseci nakon dolaska sadašnjeg v.d. direktora Nikole Prelevića. On je postavio menadžment sa upitnim kompetencijama i bez iskustva na ovako odgovornim funkcijama”, tvrdi Šikuljak.

Kako kaže, sve ovo je dovelo do problema u finansijama, nedostatka tržišnih lekova, štete od nepotrebnih marketinških ugovora, traženja pomoći od Grada koja, opet, nije iskorišćena na pravi način – za plaćanje obaveza ka dobavljačima i zaposlenima.

“Došli smo i do utuženja i izvršenja sa višestruko uvećanim dugovima od stvarnih, a sve zbog kašnjenja uplata. Ovaj začarani krug traje godinu dana i duže, a posledice po zaposlene se osećaju od maja 2024. godine, kada su počela kašnjenja plata. Nakon maja situacija je sve gora, počinje mobing, a problemi se guraju pod tepih uz obećanja o nekim lepim vremenima koja su ispred nas”, navodi naša sagovornica.

Iako je Grad Beograd najavio reprogram duga u januaru ove godine, do toga, tvrdi Jelena Šikuljak, još uvek efektivno nije došlo, a zaposleni nemaju informacije da li je nešto i zvanično potpisano.

“Stanje je nepromenjeno što se tiče snabdevanja. Robe nema dovoljno za potražnju tržišta, a plate još više kasne, kao i doprinosi. Zakonske obaveze od strane Grada, koji treba makar da nam obezbedi lekove i medicinska sredstva, nisu ispunjene. Nemamo poverenja da će se problem na ovaj način rešiti”, ističe ona.

Na pitanje šta je rešenje za ovu situaciju, Šikuljak kaže da ga je sindikat nadležnima ponudio još u septembru prošle godine.

“Rešenje je ugovaranje plata sa RFZO, zatim otplata celog duga od strane Grada i prema dobavljačima i zaposlenima, direktor izabran na konkursu po uslovima utvrđenim zakonom, kao i naknadna smena menadžmenta jer mora da ispunjava određene uslove i da ima adekvatno iskustvo. Takođe, rešenje je i zaštita statusa Apoteke Beograd u javnom sektoru i održavanje broja naših apoteka u skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova. Kada smo poslovali na ovakav način bili smo uspešni”, navodi ona.