Arsić: Rebalans budžeta donosi zaokret u ekonomskoj politici Vlade Srbije

Rebalans ovogodišnjeg budžeta predstavlja relativno veliko povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike, i to u periodu koji nije najpovoljniji za to jer treba oboriti inflaciju, upozorio je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić na promociji novog izdanja Kvartalnog monitora.

Arsić je upozorio da će rashodi planirani rebalansom, koji je trenutno na raspravi u Skupštini Srbije, biti povećani na duži rok, a kao primer naveo je troškove za otplatu aviona Rafal, trajno povećanje plata i penzija, kao i stimulacije za rađanje više dece ili odluku o uvođenju vojnog roka, što sve predstavlja značajne troškove za narednih nekoliko godina.

„To sve predstavlja neku vrstu zaokreta u vođenju fiskalne politike i povećanju deficita – a fiskalnim pravilima prvobitno je bilo predviđeno da se deficit kreće do 1,5 odsto BDP-a, da bi izmenama fiskalne strategije ta ‘granica’ bila povećana na 2,5 odsto BDP-a. Rebalansom ovogodišnjeg budžeta stopa deficita dostigla je 2,9 odsto, a postoji rizik da on i dodatno poraste, što bi moglo da dovede do povećane potrebe za zaduživanjem zemlje„, upozorio je profesor Arsić, koji je i urednik Kvartalnog monitora.

Na pitanje Biznis.rs da li je „zaokret“ u fiskalnoj politici toliki da bi trebalo očekivati reakciju Međunarodnog monetarnog fonda, Arsić odgovara da ne veruje da će se MMF uključiti sada kada je aktuelni aranžman pri kraju.

„Moguće je da će ovaj ‘zaokret’ imati uticaj na neki budući aranžman, ali će MMF najverovatnije tražiti da budžetski deficit bude ‘održiv’, a to je upravo oko 2,5 odsto BDP-a. Dakle, MMF možda neće insistirati da se odustane od nekih konkretnih projekata, ali bi mogao da traži da se uštede naprave na drugim mestima ili da se povećaju porezi“, skrenuo je pažnju Milojko Arsić.

Dodao je i da sumnja da bi MMF podržao fiskalnu politiku u kojoj bi budžetski deficit bio tri odsto i viši u narednih nekoliko godina.

U drugom tromesečju ove godine BDP Srbije je povećan za četiri odsto međugodišnje, a u prvom polugodištu za 4,3 odsto, međutim, autori Kvartalnog monitora primećuju da je u međuvremenu došlo do usporavanja privrednog rasta koje će se, kako procenjuju, nastaviti do kraja godine.

„Očekujemo da će BDP u ovoj godini porasti za oko 3,5 odsto, uprkos tome što su zvanične prognoze povećane i kreću se oko 3,8 odsto. Usporavanje rasta BDP-a pre svega je posledica poređenja sa višim nivoima iz istih perioda prošle godine, i padа poljoprivredne proizvodnje usled suše. Desezonirani BDP, inače, za sada raste po godišnjoj stopi od 3,2 odsto“, izjavio je Arsić tokom promocije stručnog časopisa koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Najveći doprinos rastu dolazi od građevinarstva i usluga, a pokreću ga domaća tražnja (investicije, privatna i državna potrošnja) i izvoz usluga, zaključak je autora Kvartalnog monitora.