Arsić: Uvođenje američkih sankcija EU i Kini loše bi se odrazilo i na Srbiju

U 2024. godini privreda Srbije je ostvarila relativno visok privredni rast, inflacija se drži blizu gornje granice ciljnog koridora, dok su spoljni deficiti značajno povećani, sumirao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ključne trendove u ovoj godini i izneo projekciju tima Kvartalnog monitora da bi rast BDP u sledećoj godini mogao da se kreće u rasponu od četiri do 4,2 odsto.

Upozorio je, međutim, da je privredni rast u 2024. godini dominantno vođen domaćom tražnjom, što usporava opadanje inflacije i povećava spoljnotrgovinski deficit, kao i da takav model rasta zasnovan na privatnoj i javnoj potrošnji nije održiv na duži rok.

„U narednoj godini očekujemo rast BDP-a od četiri do 4,2 odsto, dodatno povećanje spoljnih deficita, umereno poboljšanje stanja na tržištu rada, kao i prosečnu godišnju inflaciju od oko četiri odsto“, rekao je Arsić na prezentaciji decembarskog izdanja Kvartalnog monitora koja je održana online putem platforme Zoom, pošto je u toku studentska blokada Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Osvrćući se na godinu za nama, rekao je se očekuje da će rast BDP-a u 2024. godini biti između 3,6 i 3,7 odsto, što predstavlja korekciju prethodnih očekivanja autora Kvartalnog monitora, i što će, prema njegovim rečima, Srbiju svrstati među zemlje sa najbržim rastom ove godine u Evropi, zajedno sa Hrvatskom, Albanijom i Maltom.

„Problematičan je model rasta, koji je dominantno generisan domaćom tražnjom – odnosno ličnom i državnom potrošnjom i javnim investicijama, dok je uticaj neto izvoza bio negativan. Izvoz, koji treba da predstavlja ključni faktor rasta, skromno je povećan tokom 2024. godine“, upozorio je Arsić.

Kada je reč o projekcijama za 2025. godinu, ukazao je da prvo treba istaći „ograde“, odnosno rizike koji potiču iz geopolitičkih dešavanja i na koje Srbija nema uticaja.

„Eventualno uvođenje američkih carina Evropskoj uniji dovelo bi do pada privredne aktivnosti u Evropi, što bi negativno uticalo na Srbiju i njen privredni rast. Isto važi i za situaciju u kojoj bi SAD uvele carine Kini – to bi moglo negativno da utiče na poslovanje kineskih kompanija u Srbiji, kao i da ih navede da preispitaju neke planirane investicije“, istakao je Arsić.

Dodao je i da bi eventualna nestašica naftnih derivata negativno uticala na rast BDP-a Srbije u 2025, a da bi prosečna poljopriovredna sezona u sledećoj godini doprinela rastu sa 0,5 odsto.

„Za dugoročno održiv rast neophodno je veće oslanjanje na domaće investicije, rast učešća visoko tehnološklih delatnosti, makroekonomska stabilnost, cenovna konkurentnost, kao i kvalitetne institucije i kvalitetno obrazovana radna snaga“, naglasio je Arsić.

Sa druge strane, problem za Srbiju mogao bi da bude i generalno krhki rast evropskih privreda, a posebno problemi sa kojima se suočava Nemačka.

„Nemačka industrija suočava se sa tehnološkim kašnjenjem, a posebno u auto-industriji, kao i u pogledu digitalizacije, uz visoke troškove energije i rada“, rekao je Arsić.

Što se tiče projekcija i prognoza, podsetio je da je budžetom za 2025. godinu planiran nešto brži rast rashoda za penzije (10,9 odsto) i plate (do 11 odsto) od rasta nominalnog BDP-a od 7,5 odsto.

„Njihovo učešće u BDP-u će rasti, ali će ostati u granicama koje su definisane fiskalnim pravilima“, rekao je Arsić .

U narednoj godini se, kako je naglasio, očekuje nastavak pada kamatnih stopa, ali će one i dalje biti relativno visoke.

„Kreditiranje građana i privrede raste, dok kamatne stope blago opadaju, što će se nastaviti i u narednoj godini“, ocenio je Arsić na prezentaciji Kvartalnog monitora.