Audio-knjige – nova svakodnevica čitanja

Poslednjih 15 godina tržište audio-knjiga beleži značajan rast, o čemu svedoče i izveštaji izdavačkih kuća koje navode audio-segment kao rastući, a neretko prihodi od audio-formata premašuju prihode štampanih knjiga.

Penguin Random House u izveštaju za 2024. godinu navodi rast od 8,5 odsto, kao i da su audio-knjige jedan od najbrže rastućih segmenata. HarperCollins, takođe, u finansijskom izveštaju za 2024. godinu ističe da je prodaja audio-knjiga porasla za 18 odsto, dok je ukupna prodaja porasla za šest odsto.

Tehnologija je omogućila da se audio-segment lako konzumira pomoću pametnih telefona i mnogobrojnih aplikacija, a sve prisutnija multitasking kultura rado je prihvatila audio-knjige kao rešenje koje nam omogućava da se upoznajemo sa sadržajem knjiga dok vozimo kola, šetamo, putujemo ili kuvamo.

Srbija, naravno, nije izuzetak i prati svetske trendove, kako u tehnološkom smislu, tako i u ubrzanom načinu života i potrebi da određene situacije iskoristimo za slušanje audio-knjiga.

O tome kako se segment audio-knjiga razvija u Srbiji, koji su izazovi i šta od ovog biznisa možemo očekivati u budućnosti, za Biznis.rs govorili su Olga Buholc (Olga Buchholz), osnivač izdavačke kuće Audiomanija sa sedištem u Švajcarskoj, čija izdanja su na srpskom jeziku i namenjena deci, i Nenad Iđoški, idejni tvorac projekta Knjigapriča.

Prema rečima Olge Buholc, Audiomanija je nastala iz nužde. Živeći u dijaspori primetila je da deca iz rasejanja imaju sve manje prilike da slušaju i koriste srpski jezik, i to ne samo zbog školskih obaveza i brojnih vanškolskih aktivnosti, već i zato što mnogi ne mogu često da dolaze u Srbiju.

„Vremenom smo uočili da se dečji rečnik sporije razvija kada je upotreba jezika ograničena, na primer, ako dete srpski koristi svega 20 odsto svog vremena dnevno, uglavnom u razgovoru sa roditeljima. Strani jezik tada postaje dominantan, dok maternji, ukoliko se na njemu aktivno ne radi, postepeno osiromašuje“, kaže Buholc i konstatuje da je tako nastala Audiomanija.

„Ideja je bila jednostavna: da deci u dijaspori omogućimo da slušaju i doživljavaju srpski jezik svakodnevno, bez obzira na udaljenost od matice“, napominje.

Pre pet godina u Srbiji je situacija bila takva da audio-knjige na srpskom jeziku koje su profesionalno i legalno distribuirane praktično nisu postojale. Jaz između potrebe i potražnje mnogi su videli, ali nisu uspeli da realizuju ono što je Nenad Iđoški pokrenuo još na studijama sa željom da napravi prve legalne audio-knjige u Srbiji. Godine 2019. Knjigapriča je osvojila prvo mesto na takmičenju za najbolju studentsku ideju u Srbiji. Nakon toga počeo je da traži investitore i mentore kako bi mu pomogli da pokrene projekat.

„Uspeo sam već naredne 2020. godine, osnovali smo d.o.o. i onda smo se dve godine dogovarali sa izdavačkim kućama. Godine 2022. smo startovali zvaničnu prodaju na sajmu knjiga u Novom Sadu i od tada do danas smo najveća platforma za audio-knjige na Balkanu“, kaže Iđoški.

Put od ideje do realizacije nailazio je na mnogobrojne prepreke, zbog čega mnogi koji su takođe želeli da budu u ovom biznisu, ipak nisu uspeli.

„Pošto smo u početku bili van sveta izdavaštva, trebalo nam je oko godinu dana da sve postavimo na noge. Da bismo se pozicionirali kao izdavačka kuća na švajcarskom tržištu i da bismo razumeli sve procese – od analize tržišta, preko mogućnosti distribucije do tehničkih standarda i zahteva svetskih platformi – trebalo nam je vremena za učenje, istraživanje i testiranje, kao i izradu i sklapanje svih neophodnih ugovora. Mnogo nam je pomoglo to što smo pokrenuli startap u Švajcarskoj, gde su audio-knjige već godinama deo svakodnevice i gde je čitav sistem – od autorskih prava do distribucije – vrlo jasno i detaljno uređen. U martu 2021, kada smo zvanično registrovani kao privredni izdavač, objavili smo i našu prvu audio-knjigu – ‘Pesme za decu’ Jovana Jovanovića Zmaja“, kaže Olga Buholc, vlasnica Audiomanije.

Prema njenim rečima, prevazilaženje najvećeg izazova bilo je u momentu kada je shvatila da nijedna inostrana platforma nije podržavala srpski jezik.

„To je nešto što uopšte nismo predvideli ni u jednoj verziji biznis plana“, ističe.

Knjige Audiomanije su od samog starta bile namenjene deci u dijaspori, pa im je bilo važno da budu dostupne na velikim međunarodnim platformama i u aplikacijama koje se najviše koriste u inostranstvu — kao što su GoogleBooks i Apple Books, Kobo u svetu, Spotify, Audiobooks.com, NOOK (Barnes & Noble) u Americi, kao i knjižarskim i digitalnim lancima poput Thalia, Weltbild i drugih u Nemačkoj i Austriji (Weltbild je u, međuvremenu, otišao u stečaj).

„Sećam se tog trenutka kao blagim očajem obojenog šoka. Nakon nekoliko negativnih odgovora postalo je jasno da ’mali jezici’, poput našeg, često ne ulaze u standardnu ponudu globalnih platformi. To je za nas bio veliki udarac. Ali kao u boksu – kad vas obore, kreće odbrojavanje. Mi smo ustali, zavrnuli rukave i počeli da tražimo alternativni put. Na tržište smo umesto preko Nemačke ušli preko Amerike, putem jednog od najvećih svetskih distributera, a kroz tu saradnju smo se kasnije otvorili i prema nemačkom, švajcarskom i austrijskom tržištu – gde je naša dijaspora posebno brojna i aktivna“, objašnjava.

Za Nenada Iđoškog najveći izazov na početku pokretanja biznisa bilo je pronalaženje tima koji će ideju realizovati i napraviti biznis od toga.

„Danas je za našu platformu Knjigapriča najveći zadatak da uspemo da pronađemo šta je to sledeća velika stvar u industriji audio-knjiga i kako da dođemo do toga da je Knjigapriča sinonim za audio-knjige. Osim toga, pored inovacije, veliki izazov je i odgovornost kako rasti brzo, a ostati veran kvalitetu, autorima i korisnicima koji su nam verovali od prvog dana“, objašnjava Iđoški.

Na aplikaciji Knjigapriča trenutno je dostupan 231 naslov. Naslovi se konstantno dodaju – neki su iz njihove produkcije, a neki iz produkcije izdavača i autora.

„Prošle godine smo uspeli da dodamo preko 90 naslova! Posebno smo ponosni na to što značajan deo kataloga čine dela domaćih i regionalnih autora, što je i jedna od misija projekta Knjigapriča“, konstatuje.

Na pitanje ko su uglavnom korisnici aplikacije Knjigapriča, Iđoški odgovara da su to ljudi koji nemaju vremena da čitaju onoliko koliko bi želeli, ali ne žele da se odreknu knjiga – slušaju ih dok voze, treniraju, rade ili se odmaraju.

Takođe, treba napomenuti da Knjigapriča sarađuje i sa NTP-ovima, gradskim bibliotekama i srednjim školama u Srbiji. „Trenutno imamo oko 30.000 registrovanih korisnika, od toga oko 4.500 aktivnih mesečnih korisnika. Ovi brojevi nisu za nas samo statistika, već jedna zajednica ljudi koji se svakodnevno vraćaju knjigama kroz slušanje“, ističe Iđoški.

Na pitanje o prodaji Buholc kaže da kada su audio-knjige u pitanju često je teško dati jednu jedinstvenu brojku u smislu „koliko primeraka je prodato“, jer se rezultati i obračuni razlikuju u zavisnosti od modela koji koristi platforma preko koje se sadržaj sluša.

U praksi postoje tri najčešća modela: kupovina po komadu – korisnik kupuje jednu knjigu (Apple Books, Google Play Books); pretplata – mesečna naknada, slušanje bez ograničenja (Spotify, Everand, domaći servisi – uspeh se meri brojem i trajanjem slušanja, a ne prodajom po komadu); mešoviti model – kombinacija kupovine i pretplate. Izazov merenja je u tome što je teško dati univerzalnu brojku jer se modeli razlikuju, kaže Buholc.

Takođe, napominje da su rezultati u 2025. godini u odnosu na 2024. pokazali dupliranu prodaju i broj preslušanih minuta. Razlozi rasta su širenje na nova tržišta, veći katalog naslova i bolja vidljivost kod publike. Na osnovu dosadašnjeg trenda i razvoja tržišta, veruje se da će Audiomanija u 2026. godine biti u poziciji da ostvari i trostruki rast u odnosu na prethodne godine.

Na pitanje o tome šta najviše doprinosi promociji i vidljivosti audio-knjiga, Iđoški kaže da je teško izdvojiti jedan faktor uspeha – kombinacija marketinga, brenda, kvaliteta audio-knjiga, aplikacije i sajta dovela je do rasta. Ipak, ono što je najdugoročnije jeste sam brend, jer upravo on stvara poverenje kod publike.

Govoreći o promociji, Buholc naglašava da rast Audiomanije počiva na dve ključne reči – saradnja i poverenje. Kvalitetna partnerstva sa autorima, platformama, distributerima, naratorima i ilustratorima čine osnovu poslovanja.

Svaka komunikacija sa autorima, slušaocima ili partnerima deo je „marketinga“, jer ljudi pamte način na koji su tretirani, smatra Buholc i dodaje da je važno da i pisci budu promoteri svog dela.

Naši sagovornici budućnost audio-knjige vide u najboljem svetlu i smatraju da je rast u narednim godinama očekivan i realan.

„Rast je neizbežan i samo je pitanje vremena kada će postati svakodnevica i kod nas, kao što su već godinama u mnogim zemljama sveta. Audio-knjige su idealna alternativa za ljude koji žele da čitaju, a nemaju dovoljno vremena. One imaju i inkluzivnu dimenziju – otvaraju mogućnosti za osobe sa poteškoćama sa vidom, starije ljude ili one kojima je teško da čitaju štampani tekst. Za dijasporu, audio-knjige su most prema jeziku i identitetu, posebno kod dece, jer slušanje maternjeg jezika kroz priče i pesme može biti presudno za razvoj rečnika i osećaja pripadnosti“, kaže za kraj Olga Buholc.

Iđoški dodaje da njegova velika želja jeste da audio-knjige uđu u obrazovni sistem. Voleo bi da sve osnovne i srednje škole uvedu audio-knjige, jer veruje da one mogu da budu most između tehnologije i obrazovanja.

Za decu i mlade, kojima je klasičan format često dosadan, audio-knjige mogu da postanu prirodan način da se povežu sa literaturom. Njegova vizija je da Knjigapriča postane sinonim za audio-knjige i određeni životni stil.