Avlija Bogatić: Od zapuštenog imanja do mesta za novi početak

Staro seosko imanje u Bogatiću, koje je dve decenije bilo zapušteno, od 2015. godine je mesto gde se spajaju usluge socijalne zaštite i socijalno preduzetništvo. Ovde se, zahvaljujući organizaciji Caritas iz Šapca, sprovode radno-okupacione terapije za osobe sa psihijatrijskim dijagnozama koje su korisnici usluge dnevnog boravka, a mnogi su pronašli i svoje radno mesto.

Pre deset godina osnovano je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Avlija održivog razvoja d.o.o, poznatije kao Avlija Bogatić.

“U socijalno preduzetništvo smo ušli da bismo zatvorili krug, jer već 25 godina radimo sa osobama sa invaliditetom. Želeli smo da im damo mogućnost da sami zarade, da se profesionalno rehabilituju. Tako smo otvorili dva preduzeća i u njima zapošljavamo više od 70 odsto osoba sa invaliditetom”, kaže za Biznis.rs Snežana Lozanić, stručna saradnica preduzeća.

Caritas Šabac ima dva socijalna preduzeća – Socijalnu Sinergiju koja nudi usluge hemijskog čišćenja, pranja, sušenja i peglanja veša, kao i usluge održavanja higijene poslovnih i stambenih prostora i Avliju održivog razvoja. Zapošljavaju 90 osoba.

“Podrška ovog tipa je bitna, jer finansijska pomoć od ministarstva i lokalnih samouprava često kasni, pa je važno da ljudima obezbedimo sigurnost u ekonomskom smislu, da im plata bude na vreme i da mogu da obezbede osnovno za život”, dodaje sagovornica.

U Avliji održivog razvoja danas postoji kompleks sa kuhinjom, restoranom, destilerijom, plastenicima sa povrćem. Ovde je moguće organizovati manja slavlja, poslovni ručak, kupiti domaće slatko, džem ili neku od nagrađivanih rakija. Bave se i keteringom, pa kuvana jela sa menija mogu da se pronađu i na trpezi stanovnika Bogatića i Šapca, kao i u firmama i fabrikama.

Italijanski model zaštite mentalnog zdravlja u zajednici

Cilj socijalne ekonomije je zbrinjavanje ljudi iz ugroženih grupa, a sa druge strane je važno da to bude ekonomski održivo. U ovom poslu niko ne može da se obogati, ali rezultati rada su rast organizacija i veća podrška ljudima kojima je društveno organizovana pomoć neophodna, kaže Miroljub Nikolić, direktor preduzeća Avlija održivog razvoja.

“Mi zagovaramo italijanski model zaštite mentalnog zdravlja u zajednici, koji predviđa da se ljudima pomogne kroz profesionalnu rehabilitaciju. Dnevni boravci su dobri, ali neki ljudi kada se osnaže prevazilaze taj oblik zaštite, pa su im, pre nego što odu na otvoreno tržište rada, potrebna prilagođena preduzeća kao što je ovo naše, koje može da pruži i stručnu podršku i da razume kada je neko u krizi”, pojašnjava Nikolić.

Imanje u Bogatiću Caritas Šabac je kupio zahvaljujući saradnji sa Erste bankom i kreditu za socijalna preduzeća koji je tada bio novitet na tržištu.

Kako je na panelu o odgovornom poslovanju, koji je ova banka organizovala baš u Avliji Bogatić, rekla Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju, veliki je izazov ohrabriti se i odvažiti da podržite one koji su na početku i imaju potpuno novu ideju.

Tako je i Erste banka Srbija pre osam godina odlučila da podrži socijalno preduzetništvo koje nastaje kao odgovor na rešavanje nekog društvenog izazova ili ekološkog problema.

“To znači da se nešto u društvu menja na bolje. To su preduzeća koja zapošljavaju određene ranjive kategorije – osobe s invaliditetom, žene starije od 55 godina koje nemaju posao, mlade ljude bez adekvatnog obrazovanja i roditeljskog staranja, one koji se u svojoj proizvodnji vode cirkularnom ekonomijom i slično. Drugi segment tržišta su neprofitne organizacije, organizacije civilnog društva koje nisu bile interesantne bankama, kao i veliki broj onih koji veruju u sebe, imaju sjajne ideje, ali nije postojao niko ko bi ih podržao. Tako smo došli do razvoja socijalnog bankarstva. U tom smislu imamo poseban kreditni proces, posebnu kreditnu politiku i posebno odeljenje”, navela je Konakov Svirčev.

Šef Odeljenja socijalnog bankarstva Ivan Radojević kaže da je banka imala više od 700 ovakvih klijenata koji koriste određeni proizvod banke, što predstavlja iznos plasiranih sredstava od skoro osam miliona evra. U kreditnom porfoliju i danas imaju preko 350 klijenata koji imaju neku izloženost prema banci u smislu različitih proizvoda od oko 2,7 miliona evra.

Ističe da socijalno bankarstvo ima dva glavna stuba – finansijsku podršku i finansijsku edukaciju klijenata.

Kroz program socijalnog bankarstva u poslednjih osam godina neke od vidova nefinansijske podrške dobilo je preko 7.500 građana, od kojih nisu svi klijenti, jer je reč, kako ističe Radojević, o opštem javnom dobru.

“U Evropskoj uniji trenutno postoji skoro tri miliona pravnih lica koji čine subjekte socijalne ekonomije, a oni generišu oko 13,5 miliona radnih mesta, što je oko osam odsto BDP-a cele Evropske unije. S tim u vezi želimo još više da pomognemo subjektima socijalne ekonomije, tako da smo započeli novi program nefinansijske podrške koji je implementiran u svim zemljama u kojima banka posluje – Marc Impact Programme. On je namenjen preduzećima sa uticajem, bilo da je on društveni ili ekološki”, ističe Ivan Radojević.