Bečki institut očekuje privredni rast Srbije od dva procenta, najniži na Zapadnom Balkanu

Uprkos izazovnom međunarodnom okruženju i tekućim geopolitičkim rizicima, ekonomije Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJIE) pokazuju relativno robustan rast. Međutim, u Rumuniji, Slovačkoj i Mađarskoj visoki budžetski deficiti, industrijska slabost Nemačke i domaći problemi opterećuju ekonomiju. Ekonomske performanse su takođe slabe i u Rusiji i Ukrajini, pokazuju glavni nalazi nove jesenje prognoze Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), koja pokriva 23 zemlje regiona.

Kada je reč o šest zemalja Zapadnog Balkana, one i dalje beleže dobre rezultate, sa prosečnim rastom od 2,5 odsto u 2025. i 3,4 odsto u 2026. godini, iako će Srbija doživeti pad rasta u 2025. godini – na samo dva procenta. To je najniža stopa rasta među balkanskim državama za ovu godinu.

Ipak, prognoza za naredne dve godine je nešto optimističnija – srpska privreda bi u 2026. mogla da raste po stopi od 3,5 odsto, a u 2027. i cela četiri procenta.

Iz opšte perspektive, ekonomski model istočnih zemalja EU prolazi kroz fundamentalnu strukturnu promenu.

„Dok je privatna potrošnja bila glavni pokretač rasta u državama članicama EU u Centralnoj i Istočnoj Evropi do sada, očekujemo da će investicije privatnih kompanija i javnog sektora dobiti na značaju, s obzirom na hlađenje rasta realnih zarada“, kaže Ričard Grivson, zamenik direktora Bečkog instituta i vodeći autor jesenje prognoze.

Oštar porast izdataka za odbranu među zemljama NATO-a u regionu takođe podržava ekonomski rast. Prema Bečkom institutu, očekuje se da će ove zemlje u narednim godinama imati dodatni prosečni godišnji efekat rasta BDP-a od 0,2 do 0,3 procentna poena, pri čemu bi nacije poput Poljske i baltičkih država potencijalno mogle još više da profitiraju od povećanja izdataka za odbranu.

„Istočni Evropljani će ekonomski profitirati od ponovnog naoružavanja Evrope, jer tradicionalno poseduju jaku odbrambenu industriju. To bi im moglo pomoći da modernizuju svoju industrijsku bazu i uspešno se kreću kroz transformaciju ka modelu rasta zasnovanom na inovacijama“, objašnjava Grivson.

Sve u svemu, Bečki institut prognozira prosečan rast od 2,2 odsto za države članice EU u regionu u 2025, što je minimalna revizija naniže od 0,1 procentnog poena u poređenju sa letom. U 2026. bi trebalo da se ubrza na 2,6 odsto – ponovo blaga revizija naniže, ovog puta od 0,2 procentna poena. To znači da će ove zemlje verovatno nastaviti svoj proces ekonomskog sustizanja i ove i sledeće godine, rastući znatno brže od evrozone (2025: 0,9 odsto; 2026: 1,4 odsto).

Zemlje Višegradske grupe – Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, kao i Slovenija, proširiće se u proseku za 2,5 odsto u 2025. godini, a njihov rast će se ubrzati na 2,9 odsto u 2026. Poljska ostaje lider među istočnim članicama EU, sa ekonomskim rastom od 3,5 odsto i u 2025. i u 2026. godini.

Hrvatska i Bugarska slede sa oko tri odsto rasta ove i sledeće godine, dok su se izgledi za Rumuniju značajno pogoršali (2025: 0,8 odsto; 2026: 1,2 odsto).

Turska će relativno snažno rasti i ove i sledeće godine (2025: 3,4 odsto; 2026: 3,9 odsto).

Međutim, za ratom razorenu Ukrajinu, izgledi postaju sve sumorniji: očekuje se da će rast biti samo dva odsto u 2025. i tri procenta u 2026. godini, iako će mnogo zavisiti od toga kako rat bude napredovao. Rusija ide ka stanju blizu stagnacije, zbog restriktivne monetarne politike centralne banke i nižih cena nafte (2025: rast BDP-a od 1,2 odsto; 2026: 1,4 odsto).

Visoki budžetski deficiti i rusko hibridno ratovanje predstavljaju velike rizike

Bečki institut ističe dva važna rizika za jesenju prognozu: prvo, visoki budžetski deficiti u nekim zemljama regiona – posebno u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj. Rast kamatnih stopa na njihove državne obveznice i fiskalna pravila EU primoravaju vlade na mere štednje, što bi moglo negativno uticati na rast.

Drugo, Rusija destabilizuje svoje neposredne susede hibridnim napadima i aktima sabotaže nakon svoje kampanje u Ukrajini.

„Preleti dronova, sajber napadi i napadi u državama članicama EU i NATO-a u Istočnoj Evropi stvaraju neizvesnost i, naravno, odvraćaju investitore. To je katastrofalno za poslovno raspoloženje. Zapravo, ove zemlje su već uključene u nevidljivi rat sa Rusijom, koji bi – pre ili kasnije – mogao negativno uticati i na njihove ekonomije“, kaže Ričard Grivson.

Ekonomija Ukrajine zaglavljena u ratu, Rusija ide ka stagnaciji

U međuvremenu, Ukrajina nastavlja da snosi teret ruske agresije. Bečki institut joj prognozira ekonomski rast od dva odsto u 2025. godini, što je revizija naniže od 0,5 procentnih poena u poređenju sa letom. Pored eskalacije rata, ovo se uglavnom pripisuje manjem izvozu poljoprivrednih proizvoda, koji je pao za oko devet odsto u dolarskim iznosima između januara i jula 2025. nakon slabe žetve prošle godine, iako će se situacija sa izvozom verovatno poboljšati ove godine zahvaljujući boljoj žetvi.

U 2026. godini očekuje se da će ekonomija porasti za tri odsto što je smanjenje prognoze za ceo procentni poen. Glavni razlog je pretpostavka da će se rat i njegovi nepovoljni ekonomski efekti nastaviti do 2027. godine – mnogo duže nego što se ranije mislilo.

Nakon dve dobre godine, Rusija ide ka stanju blizu stagnacije. Ove godine, ekonomija će verovatno porasti za samo 1,2 odsto (2024: 4,3 odsto), što je revizija naniže od 0,8 procentnih poena u poređenju sa letom. Za 2026. godinu Bečki institut očekuje blago ubrzanje na 1,4 odsto.

U prvom i drugom kvartalu tekuće godine tehnička recesija je jedva izbegnuta. Industrijska proizvodnja je porasla za 0,8 odsto u prvih osam meseci tekuće godine, gotovo isključivo na račun još uvek rastuće proizvodnje oružja.