Bečki institut očekuje promenu vlasti, a potom rast BDP-a Srbije

Očekivanja za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine u Srbiji koriguju na dole redom finansijske institucije.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno odgovorio da će u aprilu najverovatnije objaviti reviziju BDP-a za Srbiju koja će biti neznatno lošija, dok iz Bečkog ekonomskog instituta kažu da ne samo da očekuju pad BDP-a, već i promenu vlasti, piše Nova Ekonomija.

„Nismo još objavili najnovije projekcije, trenutno ih spremamo, ali ćemo smanjiti prognoze za rast BDP-a ove godine malo, a povećati iduće dve godine. To je zbog protesta i političkih promena – vidljivo je da je ekonomska aktivnost u prvom kvartalu malo usporila, ali su naša očekivanja takođe da će ili do kraja ove godine ili početkom sledeće doći do promene vlasti, pa će onda rast biti malo veći. I globalna dešavanja, oko trgovinskog rata, svakako imaju uticaj na sve ovo”, kaže Branimir Jovanović, ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.

Narodna banka Srbije (NBS) je u poslednja dva meseca smanjila devizne rezerve kojima se dinar brani od evra.

Od početka 2025. godine do kraja februara, NBS je neto prodala 745 miliona evra, pri čemu je u januaru bila neto prodavac 420 miliona evra, dok je u februaru ova prodaja smanjena na 325 miliona evra. Prošle godine je delovala u suprotnom smeru pa je NBS je neto kupila 2,7 milijardi evra da bi održala kurs.

„Devizne rezerve su se malo smanjile u januaru i februaru, i dinar je malo oslabio, na 117,2 za evro. To je takođe zbog nepovoljnog ekonomskog stanja, ali ne očekujemo neke drastične promene. Ipak su rezerve na dobrom nivou – oko sedam meseci uvoza, što je puno više od grubog pravila da bi trebalo da prođe barem tri meseca. Dinar će verovatno malo dodatno oslabiti, ali ne više od 117,5 dinara za evro”, kaže Jovanović.

Ove godine Srbiju očekuje zaduživanje u vidu evroobveznica do dve milijarde evra, domaće emisije do 2,1 milijarde evra i zajmova iz komercijalnih izvora do 3,1 milijarde evra, što će stvoriti pritisak na ionako visok javni dug.

A kada je u pitanju njegov udeo u BDP-u, kada se smanjuje BDP, automatski udeo javnog duga u njemu raste. Srpska Vlada je i organozovala dva puta u jeku protesta emisije domaćih hartija od vrednosti.

„Fiskalno stanje takođe deluje stabilno. Deficit će verovatno biti malo viši nego što se ranije očekivalo, ali neće premašiti tri odsto. Javni dug će porasti za 1-2 procentna poena, ali će ostati ispod 60 odsto”, procena je Jovanovića.

Budžetski deficit za ovu godinu planiran je na tri odsto, ali su se davanja iz budžeta u međuvremenu znatno uvećala zbog nepredviđenih zahteva u vidu studentskih kredita, školarina, plata za obrazovanje, sankcija NIS-u i potencijalnih drugih.

S obzirom na to da zemlja ima savetodavan aranžman sa MMF-om koji zahteva da javni dug bude ispod 50 odsto BDP-a, ostaje da se vidi koliko će i da li ovaj plafon biti probijen.