Beograd dobija novi Muzej Nikole Tesle u nekadašnjoj fabrici hartije Milana Vape

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za rekonstrukciju i dogradnju nekadašnje fabrike hartije Milana Vape, koja će biti pretvorena u novi Muzej Nikole Tesle u okviru kompleksa Beograd na vodi.

Projekat je zasnovan na prvonagrađenom rešenju studija Zaha Hadid Architects i Bureau Cube Partners.

Urbanistički projekat obuhvata parcelu površine 11.863 metara kvadratnih, između Bulevara Vudroa Vilsona i Bulevara vojvode Mišića. Postojeći objekat fabrike biće zadržan i rekonstruisan, dok će se okolni objekti bez vrednosti ukloniti, čime će se formirati jedinstven muzejski kompleks sa javnim trgom, piše eKapija.

Prema idejnom rešenju, novi Muzej Nikole Tesle zadržaće spratnost Po+Pr+2, uz delimičnu dogradnju na severnoj strani. U podzemnoj zoni planirane su dve garaže sa ukupno 60 parking mesta, uključujući mesta za osobe sa invaliditetom i stanice za punjenje električnih vozila.

Ukupna bruto površina objekta iznosi 13.086,92 metara kvadratnih, od čega je 9.342,67 nadzemno, a 3.744,25 podzemno. Indeks zauzetosti iznosi 40,76 odsto, dok su zelene i slobodne površine zastupljene sa 62,94 odsto, u skladu sa urbanističkim standardima Beograda na vodi.

Muzej će imati glavni pristup iz Bulevara Vudroa Vilsona, preko svečanog platoa sa blagom denivelacijom. U prizemlju su projektovani ulazni hol, izložbeni prostor, suvenirnica, kafe i garderoba, dok će stalna postavka sa Teslinim transformatorom i Memorijalna soba predstavljati centralne muzejske sadržaje.

Predviđena je revitalizacija fasade, poštovanje industrijskog identiteta fabrike i uvođenje savremenih energetskih standarda, uz punu pristupačnost za osobe sa invaliditetom.

Istorijat fabrike hartije Milana Vape

Fabrika hartije izgrađena je između 1921. i 1924. godine kao deo industrijskog kompleksa industrijalca Milana Vape, koji je obuhvatao fabriku i vodovodnu stanicu. Bila je to prva namenski izgrađena fabrika papira u Srbiji i jedina takve vrste tokom naredne tri decenije.

Nastala je neposredno nakon Prvog svetskog rata, u trenutku kada je veći deo industrije u zemlji bio posvećen obnovi razorenih kapaciteta. Uprkos izazovima vremena, fabrika je važila za veliki i moderan industrijski objekat, čiji su tehnološki procesi bili uporedivi sa evropskim proizvođačima. Objekat je proglašen spomenikom kulture.

Javna prezentacija urbanističkog projekta trajaće do 1. decembra.