BEOGRAD PREDNJAČI PO PLATAMA I STOPI ZAPOSLENOSTI Najniža primanja u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, pokazuju podaci RZS

U Beogradu su najveće zarade u Srbiji i prosečna iznosi 124 odsto republičkog proseka, pokazuje analiza iz publikacije „Trendovi drugi kvartal 2020. godine“ Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Glavni grad ima i najveću stopu zaposlenosti, sedam procenata iznad proseka Srbije. Međutim, ne prednjači u odnosu na ostale delove Srbije kada je reč o izvozu.

U publikaciji se ocenjuje da je neujednačen ekonomski rast u Srbiji poslednjih decenija doprineo produbljivanju već postojećih teritorijalnih nejednakosti.

Kada je o zaradama reč, nivo razvijenosti regiona, meren prosečnim neto platama, kreće se u razmeri 1,5:1. Pritom su najviše zarade zabeležene u Beogradu, a najniže u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Tako je prosečna neto plata u prvih šest meseci ove godine u Beogradskom regionu iznosila 73.277 dinara. To je 124 odsto republičkog proseka koji je iznosio 59.222 dinara.

Prosek u Vojvodini bio 95 procenta republičkog proseka i iznosio je 56.285 dinara. Zaposleni u regionima Južne i Istočne Srbije, kao i Šumadije i Zapadne Srbije, primali su oko 87 odsto republičkog proseka.

Najmanje posla u Južnoj i Istočnoj Srbiji

Stopa nezaposlenosti je u Beogradu bila najniža u prvoj polovini ove godine. Iznosila je 6,6 procenta ili 22 odsto ispod republičkog proseka.

Istovremeno, u regionima Južne i Istočne Srbije, stopa nezaposlenosti je iznosila 11 procenata. To je za 29 odsto iznad proseka Srbije, koji iznosi 8,5 procenata.

Beograd prednjači i mereno stopom zaposlenosti, koja u glavnom gradu iznosi 51,7 odsto. To je za sedam procenta iznad proseka Srbije.

U regionu Južne i Istočne Srbije zabeležena je najniža stopa – 45,2 procenta ili 6,9 odsto ispod republičkog proseka.

Iz Vojvodine se najviše izvozi

Za razliku od drugih pokazatelja, Beograd nema primat u ukupnom izvozu Srbije, gde učestvuje sa 26 procenata. To se objašnjava time da u beogradskoj ekonomiji preovladavaju uslužne delatnosti, koje se većinom plasiraju na domaćem, a ne na međunarodnom tržištu.

U izvozu prednjači Vojvodina sa učešćem od 35,9 odsto. Zatim slede Šumadija i Zapadna Srbija sa 21,4 procenta i Južna i Istočna Srbija sa 17 odsto.