Biootpad kao energetski i ekonomski resurs

Biootpad ili organski otpad je biološki razgradivi otpad koji nastaje u baštama, parkovima, nakon pripreme hrane, odnosno u poljoprivrednoj (stajnjak, žetveni ostaci) i prehrambenoj industriji.

Na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine može se zaključiti da 40 odsto komunalnog otpada predstavlja biootpad, koji se sastoji od baštenskog i otpada od hrane.

„Odlaganje biorazgradivog kuhinjskog otpada i otpada iz restorana dovodi do negativnog uticaja na klimu zbog proizvodnje metana tokom razgradnje, odnosno emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i zagađenja površinskih i podzemnih voda nutrijentima koji se izlučuju u procednu vodu“, navedeno je u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.

Udeo biootpada koji se odnosi na baštenski i otpad od hrane biće u 2030. godini, prema projekcijama, smanjen na 34,7 odsto.

Kako smatraju stručnjaci, naša zemlja raspolaže ogromnim potencijalom obnovljive energije upravo iz ovog otpada. Prošle godine je prerađeno 200.000 tona, a moglo bi da bude i 15 puta više.

Srbija trenutno ima 44 biogasna postrojenja koja rade u kapacitetu od oko 44 MW, a još 54 MW je u pripremnom statusu. Takođe, iz biogasa se dobija biometan, kao sledeći iskorak, za koji u Udruženju Biogas Srbija kažu da ima potencijal da zameni deo uvoznog gasa, ojača energetsku nezavisnost i smanji emisije u saobraćaju.

Kao deo reforme upravljanja otpadom u Srbiji i procesa pristupanja Evropskoj uniji u toku je projekat „Biootpad – pet regiona” (BW5R), vredan 14,1 milion evra. Kroz ovu saradnju Srbije i EU jačaju se kapaciteti nacionalnih i lokalnih vlasti, kako bi mogli da planiraju, organizuju i implementiraju uvođenje odvojenog sakupljanja biootpada u 25 gradova i opština u pet regiona za upravljanje otpadom: Subotica, Pančevo, Sremska Mitrovica (Srem-Mačva), Užice (Duboko) i Pirot.

“Domaćinstva i preduzeća koja proizvode različite vrste otpada u najboljoj su poziciji da osiguraju da ovaj materijal ne završi na deponijama. BW5R će podržati lokalna javno-komunalna preduzeća u podsticanju što većeg broja domaćinstava da započnu kompostiranje kod kuće i da pripremaju biootpad za sakupljanje”, navedeno je na sajtu projekta.

Dodaje se da će kompostiranje direktno pomoći u ostvarivanju ciljeva Srbije u borbi protiv klimatskih promena i uvođenju cirkularne ekonomije. Gradovi i opštine uključene u ovaj projekat mogli bi da preusmere do 40.000 tona zelenog otpada godišnje sa deponija.

Upravo ovom temom, već više od deset godina, u porodičnom rasadniku cveća bave se članovi tima Composmartech iz Niša. Oni su iskoristili znanja iz različitih delatnosti i osmislili pametni komposter za upravljanje organskim otpadom.

Nakon dobijene podrške od strane Fonda za inovacionu delatnost kroz program „Pametni početak”, uspeli su da naprave MVP verziju uređaja, a kasnije i da završe standardni model koji je trenutno na tržištu.

“Optimizacijom procesa kompostiranja efikasno smo rešili problem nagomilavanja organskog otpada u poljoprivredi, kao i problem zavisnosti od veštačkih đubriva koja mogu doprineti zagađenju životne sredine. Pametni komposter je brendiran kao ‘EcoTERRA’ i kreiran je da zatvori ceo ciklus u proizvodnji gde se generiše organski otpad. Ovo korisnicima omogućava da optimizuju proizvodnju kroz cirkularnu ekonomiju i da obezbede sve neophodne ESG standarde u svom poslovanju”, pojašnjava u razgovoru za Biznis.rs direktor startapa Ivan Arsić.

Pametni komposter je hardversko-softverski uređaj u kome je proces kompostiranja automatizovan i optimizovan. Pomoću senzora koji su u njemu postavljeni mere se parametri potrebni za optimalni proces kompostiranja. Uređaj se napaja putem solarne energije i može se postaviti na bilo kom prostoru.

“Osmišljen je tako da se organski otpad može svakodnevno dodavati, a nakon dva meseca potrebno je isprazniti komposter i ponovo napuniti. Dobijeni kompost se prosejava i krupni ostaci se vraćaju u komposter na dodatnu obradu”, navodi Arsić.

EcoTERRA komposter namenjen je prvenstveno manjim poljoprivrednim proizvođačima u biljnoj proizvodnji i hobistima. Takođe, u ponudi je i sistem koji je namenjen za velike poljoprivredne proizvođače i kompanije koje se bave poljoprivrednom delatnošću ili generišu velike količine organskog otpada, kao što su destilerije, pivare, vinarije…

“Naši korisnici imaju benefit u vidu iskorišćenja organskog otpada koji je besplatan, a na kraju procesa dobijaju kompost koji mogu iskoristiti u svojoj proizvodnji i tako smanjiti troškove pri kupovini veštačkih đubriva, pa i troškove za gorivo prilikom odvoza organskog otpada. Upotrebom komposta koji je prirodno đubrivo za biljke, poljoprivrednici mogu lakše preći na organsku proizvodnju, što bi im donelo veće prihode. Za sada imamo potražnju za više od 50 uređaja kroz IPARD projekat”, kaže Arsić.

Nakon uspostavljanja prodajne mreže u Srbiji, Composmartech planira da svoj proizvod predstavi i regionu. U planu je i mobilna aplikacija kako bi korisnici mogli da isprate proces kompostiranja sa daljine bez prisustva na terenu, kao i unapređivanje velikog sistema za kompostiranje. Tim je i u procesu kreiranja pogona za kompostiranje, kako bi mogli da pruže uslugu kompostiranja za firme koje ne mogu da uspostave ovaj proces u svom kompleksu.