Blagi pad broja frilensera u Srbiji, sve traženiji sigurniji poslovni ugovori

Iako su prvi meseci 2025. godine doneli velike izazove u globalnom i domaćem kontekstu, Srbija beleži solidan ekonomski rast. Međutim, prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz aprila pokazuju da će privredni rast iznositi 3,5 odsto, što predstavlja pad u odnosu na prethodne procene iz decembra.

Situaciju dodatno komplikuju unutrašnje tenzije izazvane studentskim protestima, kao i nepovoljni globalni faktori poput trgovinskih sukoba među SAD, EU i Kinom i usporavanja ekonomije u ključnim evropskim partnerima Srbije, posebno Nemačkoj.

Ovi ekonomski tokovi utiču i na gig ekonomiju, odnosno rad preko digitalnih platformi. Jačanje tradicionalnog tržišta rada u Srbiji smanjuje pritisak na frilensere, jer sve više ljudi pronalazi zaposlenje van platformi. To potvrđuju i podaci iz četvrtog kvartala 2024, prema kojima je zaposlenost porasla na 51,4 odsto, što je rast od 1,1 procentnog poena u odnosu na isti period prethodne godine, stoji u izveštaju najnovijeg Gigmetra.

Tehnološki sektor ostaje snažan, sa čak 19 odsto većim izvozom IKT usluga u prvih devet meseci 2024. u poređenju sa istim periodom 2023. Ovaj sektor i dalje može da apsorbuje stručnu radnu snagu, smanjujući time pritisak na online tržišta rada.

Međutim, najznačajniji izazovi za srpske gig radnike dolaze iz globalnog okruženja. Svetska ekonomija ulazi u fazu usporavanja, što se odražava i na potražnju za gig radnicima, naročito jer tehnološke i inovativne kompanije – koje su najveći korisnici ovog načina rada – smanjuju ulaganja u istraživanje i razvoj. Istovremeno, sve više radnika sa razvijenim digitalnim veštinama iz zemalja sa velikom populacijom, kao što su Indija, Bangladeš i Pakistan, ulazi na globalno tržište rada, čime konkurencija postaje sve oštrija.

Ove zemlje sada čine više od 50 odsto globalne gig ponude, dok je udeo Srbije u ukupnom broju online radnika pao sa 2,2 odsto u 2022. na svega 0,95 odsto u 2024. godini. Srbija je tako ispala iz top 15 zemalja po broju online radnika.

Ipak, digitalizacija i transformacija poslovnih modela širom sveta održavaju potražnju za online radnicima. Naročito su traženi radnici sa specifičnim tehnološkim znanjima, a kompanije su spremne da plate i do 45 odsto višu cenu za eksperte u oblasti veštačke inteligencije. Ovo ukazuje na selektivnu tražnju – tržište preferira stručnjake nad početnicima.

Na Upwork-u, najpoznatijoj gig platformi u regionu, broj aktivnih srpskih radnika je u poslednjih šest meseci opao za 3 odsto. Ipak, u poređenju sa prethodnim periodom kada je zabeležen pad od 18,7 odsto, ovaj blagi pad se može smatrati stagnacijom.

“Glavni razlozi za ovo su zasićenost ponude u prethodnim godinama, ali i sve bolje stanje na domaćem tržištu rada koje privlači bivše gig radnike. Na sve to dolaze i emigracije – između 25.000 i 27.000 ljudi godišnje napušta Srbiju, dodatno smanjujući dostupnu radnu snagu”, navodi se u analizi Gigmetra.

Najnoviji podaci pokazuju i dva značajna trenda. Prvi je blagi porast radne angažovanosti – 43,1 odsto gig radnika je imalo aktivne projekte u trenutku merenja, što je rast od 1,5 procentnih poena. Ipak, taj rast se odnosi gotovo isključivo na iskusne internet radnike, dok novi imaju sve manju šansu da dobiju angažman, što govori o rastućoj konkurenciji i sve većim zahtevima tržišta.

Drugi, još značajniji trend jeste velika promena u preferencijama srpskih gig radnika – sve više njih želi stabilniji, dugoročni poslovni odnos sa klijentima. Prethodno je samo 12,9 odsto radnika izražavalo želju za takvim odnosom, dok ih je sada čak 44,9 odsto. Ova promena ukazuje da fleksibilnost koju frilens nudi više ne može da nadoknadi neizvesnosti koje donosi, pa radnici sve češće traže sigurnost.

Sigurniji oblici angažovanja sve traženiji

Interesantno je da sve veći broj novih radnika (onih bez iskustva na platformama) želi dugoročne angažmane. U prethodnim merenjima, gotovo svi koji su želeli stabilne odnose bili su iskusni gig radnici (90 odsto), dok sada taj udeo čini 62,3 odsto, što znači da i oni bez prethodnog iskustva platforme vide kao priliku za stalniji posao – kao zamenu za klasično tržište rada.

Za poslodavce, ovo predstavlja potencijalnu šansu, odnosno radnike sa platformi mogu angažovati dugoročnije i tako dobiti kvalitetne kadrove po konkurentnim cenama. Takav pristup bi im omogućio bolju poziciju u globalnoj trci za talente i dodatno iskoristio gig modele rada za unapređenje poslovanja.

Kada je reč o polu, istraživanja Gigmetra pokazuju da muškarci dominiraju među gig radnicima u bolje plaćenim profesijama kao što su razvoj softvera i kreativne usluge, što im obezbeđuje većinski udeo (77,1 odsto) u ukupnim prihodima.

Žene su brojnije u oblastima sa nižim zaradama poput unosa podataka i pisanja. Prosečna tražena cena rada po satu za sve radnike iznosi 24,4 američkih dolara, a jaz u zaradama po polu i dalje postoji – žene traže u proseku 82,5 odsto od onoga što traže muškarci.

Najveći jaz je u razvoju softvera, jer žene traže 20,5 dolara po satu, dok muškarci 30,1 dolara. U najplaćenijim oblastima dominiraju muškarci, a žene i dalje češće rade nepuno radno vreme.

“Prihodi gig radnica opali su za 1 p.p., uprkos blagom povećanju učešća u marketingu i prodaji, što je jedina oblast u kojoj je rast zabeležen kod oba pola”, stoji u analizi Gigmetra.

Profesije poput unosa podataka i administracije najviše su pogođene (pad od 5,7 odsto), dok je u oblasti prodaje i marketinga zabeležen rast (3,1 odsto). Najveću otpornost pokazuju profesionalne usluge i razvoj softvera. Profesionalna struktura tržišta ostaje stabilna, s blagim pomacima ka marketingu i softveru.

Beograd dominira u svim profesijama, dok Vojvodina beleži najveći rast u marketingu. Južna i Istočna Srbija su najstabilniji region s rastom u četiri profesije. Region Šumadije i Zapadne Srbije je najpogođeniji – pad je prisutan u svim profesijama, naročito u profesionalnim uslugama i pisanju.