Bliži se kraju jedan od najdužih stečajeva u Srbiji – gašenje Jugobanke

Privredni sud u Beogradu odobrio je Nacrt za završnu deobu u okviru stečaja nad Jugobankom, jednom od četiri „velike banke“ kojima je pre više od 20 godina oduzeta dozvola za rad.

Završnoj deobi se, prema zakonu, pristupa posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase ili njenog pretežnog dela, a ukoliko ne budu pristigle žalbe na rešenje u koje je Biznis.rs imao uvid, a koje je doneto 15. novembra, poverioci će podeliti blizu 1,3 milijarde dinara, odnosno po 3,69 odsto u odnosu na svoja potraživanja.

Među poveriocima Jugobanke su, prema sudskim dokumentima, NIS i Energoprojekt – sa kojima su još u toku sporovi oko visine potraživanja, ali i banke, osiguravajuće kompanije, preduzeća, kao i fizička lica. Na novac iz stečajne mase čeka više od 1.800 poverilaca.

Nacrtom završne deobe za početak je rezervisano nešto više od 37 miliona dinara, odnosno 3,69 odsto iznosa za koji se još vode sporovi. Naime – NIS, Energoprojekt preko svojih kompanija Hidroinženjering, Visokogradnja i Niskogradnja, kao i jagodinska Morava u stečaju, potražuju ukupno milijardu dinara od Jugobanke, pa je tih 37 miliona dinara ostavljeno sa strane, kako bi oni mogli eventualno da se namire.

Još 1,25 milijardi dinara će, prema Nacrtu, služiti za rezervacije i obezbeđenje pokrića troškova stečajnog postupka neophodnih za potrebe neometanog funkcionisanja tekućih poslovnih aktivnosti, kao i drugih troškova unovčavanja imovine koji terete imovinu stečajnog dužnika.

Sud je takođe konstatovao da od raspoloživih novčanih sredstava stečajne mase stečajnog dužnika Jugobanke a.d. Beograd, koja iznose blizu 1,26 milijardi dinara, sredstva za završnu deobu stečajne mase radi namirenja poverilaca drugog isplatnog reda iznose 1,22 milijarde dinara, čime se poverioci namiruju u procentu od 3,69 odsto od njihovih utvrđenih potraživanja po osnovu glavnog duga i obračunate kamate do 30.06.2013. godine.

Jedan od najvećih poverilaca koji čeka na namirenje iz stečajne mase je AIK banka, čije potraživanje u vrednosti od 1,3 milijarde dinara je potvrđeno presudom Privrednog apelacionog suda iz 2022. godine.

AIK bi, ukoliko završna deoba bude urađena po ovom Nacrtu, trebalo da dobije 3,69 odsto tog potraživanja, ili ukupno 48,3 miliona dinara.

Ukupna neosporena potraživanja, inače, iznose 33 milijarde dinara, a svih 1.813 poverilaca bi na osnovu ovog nacrta trebalo da podele ukupno 1,22 milijarde dinara.

Jugobanka je i sama imala potraživanja koja su, prema izveštaju stečajne uprave, odnosno Agencije za osiguranje depozita (AOD), na kraju septembra ove godine iznosila 23,26 milijardi dinara.

Najpoznatiji slučaj potraživanja ove banke svakako je oko 7,5 miliona evra vredan dug crnogorskog Instituta „Dr Simo Milošević“ iz Igala, sa sve kamatama. Jugobanka je prošlog jula krenula u prinudnu naplatu od instituta koji je inače duže vreme u finansijskim problemima, ali je u avgustu, tokom susreta crnogorskog predsednika Jakova Milatovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predloženo da glavni deo duga bude otplaćen kroz lečenje građana Srbije u toj ustanovi.

U oktobru je Vlada Crne Gore donela odluku da preuzme dug Instituta prema Jugobanci, ali je takav potez Agencija za borbu protiv korupcije te zemlje proglasila nezakonitim.

Podsetimo da su 2002. godine bez dozvola za rad ostale četiri „velike“ banke: Beobanka, Beogradska banka, Investbanka i Jugobanka. Agencija za osiguranje depozita trenutno vodi stečajeve ukupno deset banaka – a osim pomenute četiri tu su i JIK banka, Kosovska, MB Union, Nova Agrobanka, Privredna, Univerzal banka kao i International Investment Bank iz Beograda.

Početkom ove godine završen je stečaj u Agrobanci, dok je u avgustu zaključen stečaj nad Razvojnom bankom Vojvodine.