Blokade poljoprivrednika širom Srbije – rešenje u rukama Evropske komisije

Poljoprivredni proizvođači najavili su za danas radikalizaciju protesta i blokade na više od 40 lokacija širom Srbije. Ono što je započelo kao reakcija na probleme u mlekarstvu, u međuvremenu se kao požar proširilo i na druge sektore agrara – ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo.

Većina dosadašnjih razgovora između udruženja i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede završena je bez konkretnog dogovora.

Država je u međuvremenu uvela prelevmane na uvoz mleka u prahu, dok su istovremeno ukinuti prelevmani na uvoz prasadi. Iz resornog ministarstva najavljeno je da će 25. februara biti održane konsultacije sa Evropskom komisijom o mogućnosti uvođenja prelevmana na mleko i mlečne proizvode.

Ključni zahtev poljoprivrednika je zabrana uvoza svih poljoprivrednih proizvoda – mleka, mesa, voća i povrća, dok se ne stabilizuje stanje na tržištu.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je takav zahtev, iako razumljiv u kontekstu trenutne krize, teško izvodljiv.

„Poljoprivrednici su svoje radno mesto zamenili i sa njiva prešli na asfalt jer ih je muka na to naterala. Međutim, najradikalniji zahtev – potpuna zabrana uvoza – jednostavno nije moguć. Naše obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU su jasne“, navodi Galetin.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, podseća on, ne odnosi se samo na trgovinsku liberalizaciju, već obuhvata i širi institucionalni i politički okvir saradnje sa Evropskom unijom.

„Mi možemo jednostrano da donesemo odluku o zabrani uvoza, ali onda gubimo evropsko tržište od 450 miliona stanovnika, kao i fondove i grantove koje predviđa EU“, ističe naš sagovornik.

Ipak, određeni instrumenti zaštite postoje. Galetin ukazuje na mogućnost primene mehanizma zaštite tržišta u slučaju ozbiljnih poremećaja izazvanih prekomernim uvozom i padom cena, ali uz saglasnost EU.

„Ministar je najavio pregovore sa Evropskom komisijom. To znači da određeni prostor za dogovor postoji – bilo kroz kvote, bilo kroz dodatne prelevmane, kojima će se na neki način kontrolisati uvoz mleka i mlečnih proizvoda. To su ad hoc mere, gašenje požara, kojima bi se kratkoročno stabilizovalo tržište“, objašnjava on.

Opterećenje uvozne robe putem prelevmana, dodaje, podiglo bi njenu cenu, što bi moglo da dovede i do rasta cena domaćeg mleka, dok bi se uvođenjem kvota ograničile količine koje ulaze na tržište.

Šta je dugoročno rešenje?

„Dugoročno rešenje podrazumeva jačanje kapaciteta domaće mlekarske industrije i zatvaranje sopstvenih bilansa proizvodnje, kako bi Srbija smanjila potrebu za uvozom i zadovoljila domaće potrebe. Takođe, trebalo bi posvetiti pažnju nacionalnim referentnim laboratorijama, koje će voditi računa o kvalitetu mleka“, smatra Galetin.

On ocenjuje da poseban izazov predstavljaju i standardi kvaliteta jer dok je u EU dozvoljena granica aflatoksina u mleku 0,05 mikrograma po litru, u Srbiji je ona 0,25 mikrograma po litru.

„Hajde da vidimo kako mi možemo da budemo konkurentni sa evropskim proizvođačem“, poručuje Galetin.

Naš sagovornik podseća da evropski proizvođači, osim nacionalnih podsticaja, koriste i sredstva iz zajedničkog agrarnog budžeta EU, što ih čini mnogo konkurentnijim. Iako se i oni suočavaju sa niskim otkupnim cenama, subvencije im omogućavaju da posluju bez gubitaka.

Sa druge strane ističe da naši domaći proizvođači često posluju sa minusom, uprkos rekordnom agrarnom budžetu Srbije, pretpristupnim fondovima EU i IPARD programu.

Zato je za Galetina suštinsko pitanje strateško opredeljenje države – da li će i kojom dinamikom ići ka punopravnom članstvu u EU, čime bi domaći agrar dobio pristup znatno većim fondovima, poput onih koje danas koristi Hrvatska kao članica Unije.

„Mnogo toga može da se reši samo sistemski. Pitanje je političke volje i dugoročne strategije“, kaže Galetin.

Iako veruje u pozitivan ishod razgovora sa Evropskom komisijom, upozorava da će ključni izazov biti prenošenje eventualnog dogovora na teren i obnavljanje poverenja između države i poljoprivrednika.

„U pregovore se ušlo sa obostranim nepoverenjem, uz dosta međusobnih optužbi i ‘spina’. To nije dobar početak. Ipak, kako vreme odmiče, verujem da će se naći neko rešenje“, zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.