Blokade računa kao signal rizika

Blokada računa znači da preduzeće ne može slobodno da raspolaže novcem na svom računu, jer je banka (po nalogu poverioca ili države) ograničila ili potpuno zabranila isplate.

Pri proceni poslovne izvrsnosti značajan podatak je da li neki privredni subjekat ima zabeležene blokade u godišnjim finansijskim izveštajima, koliko je blokada zabeleženo, koliko dugo nije mogao normalno da posluje, kao i u kom trajanju i iznosu. Kombinacijom ova tri faktora može se proceniti stabilnost firme i njena likvidna sposobnost, tj. sposobnost izmirivanja obaveza.

Treba praviti razliku između kratkotrajne i hronične blokade. Kratkotrajna blokada traje nekoliko dana, najviše do 20, u pitanju su mali ili srednji iznosi i dešava se retko. Dakle, firma ima privremeni problem sa likvidnošću, ali uspeva da ga reši. Ako se situacija često ponavlja, onda postaje alarmantna.

Hroničnu blokadu karakteriše veliki broj blokada (od 30 do čak više od 60 dana), dugo trajanje (više od 100 dana) i često ponavljanje, što znači da firma stalno nema dovoljno novca i to je znak lošeg upravljanja i finansijskih problema u poslovanju.

Ako firma ima mnogo blokada koje dugo traju i u pitanju su veliki iznosi, poslovanje u budućnosti najverovatnije čeka restrukturiranje ili stečaj.

Prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall sastavili smo spisak dvadeset preduzeća sa najvećim iznosom pojedinačnih blokada u 2024. godini.

Sve firme navedene u tabeli u trenutku pisanja teksta imaju blokirane račune, izuvez Univerzitetske fondacije za stanove, preduzeća Lola – projektovanje i mašinogradnja, JP Elgasa Senta i Autotransporta Kostolac.

Podaci pokazuju da je vrh liste izrazito koncentrisan, sa nekoliko kompanija koje nose ogroman deo ukupnog iznosa blokada. Prve četiri firme imaju pojedinačne iznose veće od milijardu dinara, što ukazuje na ozbiljne finansijske probleme koji traju duže vreme i nisu rezultat kratkoročnih poremećaja u poslovanju.

Među najvećim dužnicima nalaze se i kompanije koje su već u likvidaciji ili stečaju (Visa Prom doo Subotica, TTS Logistics, My Trading 2018), što je očekivano jer blokade u takvim slučajevima često ostaju nerešene duži period. Međutim, prisustvo firmi koje formalno i dalje posluju sugeriše da deo problema potiče iz tekuće nelikvidnosti, a ne isključivo iz zatvaranja biznisa.

Kada se pogleda trajanje blokade, vidi se velika razlika među kompanijama. Neke imaju relativno kratak period blokade uprkos ogromnim iznosima, što može značiti da su problemi eskalirali naglo ili da je reč o većim pojedinačnim obavezama. S druge strane, firme sa dugotrajnim blokadama od preko 300 dana ukazuju na hroničnu nelikvidnost i verovatno odsustvo realnih izgleda za oporavak bez restrukturiranja ili stečajnog postupka.

Struktura delatnosti pokazuje da su pogođeni različiti sektori, od logistike i trgovine do industrije i energetike, što govori da problem blokada nije ograničen na jednu granu već odražava šire ekonomske izazove. Ipak, primetno je prisustvo građevinskog i industrijskog segmenta, gde su veliki projekti i visoki troškovi često povezani sa većim finansijskim rizicima.

Ukupno posmatrano, lista ukazuje na kombinaciju sistemskih problema, poput rasta troškova i nelikvidnosti, ali i pojedinačnih poslovnih neuspeha. Veliki iznosi uz relativno dug period blokade kod više firmi sugerišu da deo kompanija već duže vreme funkcioniše u stanju finansijske nestabilnosti, što može imati šire posledice po dobavljače, zaposlene i poslovne partnere.

Interesantno je da inače po broju blokada tokom jedne godine u Srbiji prednjače javne institucije (opštine, ministarstva, sudovi). Obrazac koji se može uočiti kod njih jeste da su blokade izuzetno česte, ali kratke — u većini slučajeva traju od pet do 20 dana.

Kada je preduzeće u blokadi?

Preduzeće je u blokadi kada ima neizmirene obaveze (dugove) i kada poverilac pokrene prinudnu naplatu (izvršenje), nakon čega banka dobije nalog da automatski skida novac sa računa. U tom trenutku sav priliv novca ide prvo na namirenje duga, firma ne može da plaća dobavljače, plate i poreze dok se blokada ne ukine. Dakle, ako je firma u blokadi, nema kontrolu nad novcem, ne može normalno da posluje, često kasni sa obavezama, a sav novac ide poveriocima. Blokada traje dok se dug ne namiri u celosti, dok se ne postigne reprogram, odnosno sporazum sa poveriocem, ili dok sud ili izvršitelj ne donesu odluku o obustavi ili izmeni izvršenja.