Bojim se upotrebe AI kao novog hladnog oružja u diktatorskim režimima

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević često iznosi kritike o naglim i nedovoljno promišljenim privatizacijama domaćih preduzeća, kao i o ekonomskoj situaciji u zemlji uopšte.

Kovačević je redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije, sedamdesetih i osamdesetih godina bio je finansijski menadžer u Londonu za međunarodnu finansijsku saradnju sa Jugoslavijom, a kasnije direktor Saveta za strane investicije u našoj zemlji.

Pitali smo Milana Kovačevića kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Nadam se da će se inflacija spustiti na niži, prihvatljiviji nivo. Što se tiče poljoprivrede, ova godina će, po svoj prilici, biti slična prošlogodišnjoj. Kada je reč o stranim ulaganjima, po vrednosti liče na prethodnu godinu, tako da smatram da će 2024. umnogome ličiti na prošlu.

Ono što je ekonomski veoma značajno je što se približava svetska izložba Expo 2027. Tu su i pitanja: kako će se i na koje načine sve to finansirati? Koliko će to angažovati domaće, a koliko druge operative u izgradnji? Od svega toga će zavisiti da li ćemo u narednoj godini postići neki malo stabilniji ekonomski rast.

Po mom mišljenju, kod nas je još uvek problem inflacija koja je iznad optimalne sa jedne strane, a sa druge imamo nedovoljan privredni rast.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– U ovim uslovima kada su postojeće kamate takve kakve jesu, morao bih biti sasvim siguran da ću imati rast prihoda u kontinuitetu da bih uopšte uzeo kredit. Izbegavao bih uzimanje zajma, ali ako bih baš bio prinuđen gledao bih kod koje banke su najpovoljniji, “plivajući” uslovi, gde mogu kad ja hoću da ga otplatim ranije. Takođe, važno mi je i da kamata na taj kredit zavisi – opet – od nekih “plivajućih” kamata, jer bih očekivao da se ubuduće malo poprave uslovi koji su aktuelni u ovom trenutku.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Najradije bih investirao u neku novu delatnost koju bih započeo. Međutim, kod nas postoje velike prepreke kada je reč o započinjanju novog posla. Pre svega administrativne, ali i to što se uopšte ne brine o tom delu rađanja domaće privrede. Nekako smo više okrenuti stranim ulaganjima.

Kada je reč o nekom finansijskom ulaganju ili štednji, tu bih imao veliku nedoumicu šta da radim. Najverovatnije bih kupio neke akcije u inostranstvu. Ulaganje u zlato je vrlo riskantno, zbog straha da vam ga ne ukradu. Čak i ako je zlato u sefu, može se desiti da nestane, bilo je raznih primera i situacija. Kamate na štednju su nikakve, tako da bih to izbegao.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Nama sve više ponestaje radne snage određene vrste, i to iz nekoliko razloga. Prvi je što veoma kvalifikovana radna snaga, koja je najvažnija, kao što su preduzetnici, oni koji stvaraju nove aktivnosti, odlazi u inostranstvo. Trebalo bi da u većini poslova radimo mi, a ne stranci, to je problem.

U poslednje vreme čuo sam da ima i onih koji veruju da ovde treba poslovati i da je moguće napraviti dobar biznis. Želim da verujem da će uspeti.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Mislim da će veštačka inteligencija (AI) doneti više koristi velikim, snažnim i razvijenim zemljama u odnosu na one koje to nisu. Na neki način AI će biti automatika kojom se nešto obavlja ili dobijaju informacije. Mislim da će manje zemlje izgubiti, a veće mnogo toga dobiti, jer će to uticati i na poslove i na standard ljudi.

Ono čega se bojim je kako će ona delovati i kakvu će primenu imati u savremenom svetu, gde se sve više zemalja okreće tiranijama i diktatorskim režimima. Tako to može postati jedno novo hladno oružje ubitačno za neke ljude, što je crna strana moguće upotrebe veštačke inteligencije. Druga, pozitivna strana je što može da ima jako veliko ubrzanje u raznim istraživanjima, za nalaženje boljih lekova i tehnoloških rešenja za budućnost. Koja će strana prevagnuti, to ne znam.