Borovnica postaje „plavi dijamant“ srpskog voćarstva – Vrednost izvoza dostigla 31 milion dolara

Voćarstvo je jedna od najznačajnijih grana poljoprivrede kojom se ostvaruje najveći prihod u strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Među top deset izvoznih proizvoda u poslednjih 15-20 godina nalaze se tri do četiri voćne vrste, pre svega malina, jabuka i višnja, a pojedinih godina i kupina.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović u razgovoru za Biznis.rs ukazuje da je za očekivati da se na ovom spisku uskoro nađe i borovnica.

“Prošle godine borovnica je ostvarila vrednost izvoza od oko 31 milion dolara. Dosta se ulaže u proizvodnju i sama investicija za jedan savremeni zasad ide od 55.000 do 70.000 evra”, ističe naš sagovornik.

On ukazuje da je ova godina za srpsko voćarstvo među najgorim u poslednjih 35 godina zbog pojave mraza i grada. Zbog toga Keserović smatra da će izuzetno visoke cene postići proizvodi kojih na tržištu nema – poput kajsije i trešnje, ali i ostalih voćnih vrsta kao što su šljive, višnje i borovnice.

“Uprkos teškoj godini borovnica je i dalje bez ikakve dileme najprofitabilnija voćna vrsta. Cena maline prošle godine bila je izuzetno niska. S druge strane, proizvođači trešanja su dobro prošli zbog više cene, a ne treba zaboraviti da i kupina u poslednje vreme postiže jako dobru cenu”, navodi naš sagovornik.

Cene podizanja zasada različitih voćnih vrsta variraju u zavisnosti od tehnologije koju primenjuju proizvođači.

“Recimo, ako želite da podignete zasad Oblačinske višnje ili lešnika, gde nije potrebna protivgradna mreža, investicije se kreću od 9.000 do 12.000 evra. Primera radi, i orah je prošle godine takođe bio dosta rentabilan kada su u pitanju nove sorte koje se uvode. Tu su ulaganja od 11.000 do 13.000 evra, ali s obzirom na to da je on dosta deficitaran i nema ga na tržištu proizvođači koji imaju vrhunsku tehnologiju imali su dobit od devet do 10.000 evra po hektaru”, napominje Keserović.

Najveći proizvođači borovnice u zapadnoj Srbiji

Prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2023. godine, najveće povećanje površina i proizvodnje u poslednjih deset godina ostvareno je upravo kod borovnice. Sa samo 250 hektara u 2012. površine su u 2023. godini dostigle 8.318 hektara, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Srbija se svrstava među značajne evropske proizvođače i nalazi se na četvrtom mestu u Evropi, iza Poljske, Španije i Nemačke.

Profesor Zoran Keserović u analizi “Stanje u savremenoj proizvodnji voća u Srbiji i mogućnosti za njeno poboljšanje” navodi da, u odnosu na ostalo jagodasto voće, proizvodnja borovnice nije toliko regionalno skoncentrisana.

Naime, najveće površine pod ovim voćem nalaze u rejonu zapadne Srbije, u opštinama Arilje, Kosjerić, Ivanjica, Šabac, Lučani i Brus, dok drugo proizvodno područje pripada regionu Vojvodine. U Vojvodini se borovnica uglavnom gaji u kontejnerima, dok je u Zapadnoj Srbiji zastupljeno gajenje na zemljištu.

“Proizvodnja borovnice u Republici Srbiji bazirana je na zasadima severnoameričke visokožbunaste borovnice (Vaccinium corymbosum L.) čiji su plodovi dominantno namenjeni stonoj potrošnji. Pored toga, u Republici Srbiji se sakupljaju i plodovi šumske borovnice koji se izvoze zamrznuti ili u vidu drugih prerađevina. Najzastupljenije su sorte rane i srednje rane epohe sazrevanja. U tom periodu postoji deficit svežih plodova borovnice na inostranom tržištu, što olakšava plasman i obezbeđuje visoku prodajnu cenu proizvoda”, navodi u svojoj analizi Keserović.

Pored gajenja na zemljištu, borovnica se uspešno gaji i u kontejnerima (saksijama ili vrećama).

“Prednosti gajenja u saksijama ogledaju se u povećanju broja biljaka po hektaru, olakšanom izvođenju zalivanja i programirane, precizno dozirane prihrane. S druge strane, javljaju se nedoumice u pogledu izbora rastojanja sadnje, veličine i tipa saksije i supstrata, kao i oko primene odgovarajućih mera nege, što sve dovodi do sušenja ili usporenog rasta biljaka i nižih prinosa od očekivanih”, ukazuje Keserović.

Prema njegovim rečima, od početka širenja proizvodnje borovnice u našoj zemlji u tehnološkom smislu pravljeni su veliki propusti koji se tiču nepravilnog izbora terena za zasnivanje zasada, lošeg kvaliteta sadnog materijala, neizbalansirane i prekomerne primene đubriva, nestručne rezidbe i neadekvatne zaštite.