Broj startapa za petinu manji, sve više usmereni na lokalno i regionalno tržište

Podaci prikupljeni tokom 2024. godine ukazuju na smanjenje broja startapa u ekosistemu i izazove prilikom prelaska u kasnije faze razvoja, pokazuje istraživanje Startap skener 2025 koje je objavila Inicijativa Digitalna Srbija.

Kako se navodi u istraživanju, skoro polovina startapa (45 odsto) još uvek nema mesečne ponavljajuće prihode (MRR), što je tipično za startape u ranoj fazi. Od 29 odsto njih koji beleže mesečni rast MRR do deset procenata, polovina postoji duže od tri godine i nije izašla na strano tržište. Kod ovih startapa izostanak rasta ukazuje na njihov prelazak u kategoriju inovativnih malih i srednjih preduzeća. Startapi koji beleže rast od preko 20 odsto su najuspešniji u privlačenju investicija i širenju timova, i oni čine 5,1 odsto startapa koji su učestvovali u istraživanju.

Startapi koji razvijaju proizvode za globalno tržište imaju znatno veće šanse za brz rast i privlačenje investicija. Nasuprot tome, prevelika oslonjenost na grantove u ranim fazama razvoja usporava napredak. Statistika pokazuje da startapi koji podignu grant i ne posluju van Srbije ili regiona najčešće u kasnijim fazama razvoja imaju poteškoće u privlačenju eksternih investicija.

„Startap Skener ove godine ukazuje na tri velika izazova domaćeg ekosistema. Broj startapa opao je za 20 odsto, a razlog za to nije samo spoljašnji kontekst, već i promena fokusa unutar samog ekosistema – sve je manje startapa sa globalnim ambicijama, a sve više onih usmerenih na lokalno i regionalno tržište. Drugo, startapi koji se oslanjaju na grantove zbog osećaja sigurnosti, bez stvarnog tržišnog pritiska, beleže nisku stopu rasta. Njihova rešenja ostaju ograničena na lokalne/regionalne potrebe, dok na globalnom tržištu ne uspevaju da se izbore sa konkurencijom i postignu skalabilnost. Treće, startapi koji stignu do rane (seed) faze često imaju problem da postignu visoke stope rasta na mesečnom nivou, što potvrđuje i podatak da mali broj njih prelazi u seriju A, a još manji u seriju B“, navodi se u istraživanju.

Promena koja je neophodna u ekosistemu tiče se kreiranja globalne ambicije među osnivačima, novih finansijskih instrumenata za rane faze razvoja koje će osigurati postojanje tržišnog pritiska i nastajanja novih znanja i iskustva koje će u naš ekosistem doneti eksperti koji su već prošli put ka globalnom uspehu.

„Ako želimo da naš ekosistem pređe u narednu fazu razvoja, moramo da podržimo startape koji razmišljaju globalno i koji se nalaze u kasnijim fazama razvoja, kao i da im obezbedimo znanje, mreže i partnere koji će ih povesti korak dalje“, izjavila je Tanja Kuzman, generalna direktorka Inicijative „Digitalna Srbija”.

Iskusni i obrazovani osnivači, 41 odsto startapa u oblasti veštačke inteligencije

Osnivači u domaćem ekosistemu imaju u proseku 36,5 godina, a visoko obrazovanje ima 80 odsto njih. Dve trećine timova ima isključivo muške osnivače (65,2 odsto), dok 26,3 procenta startapa u osnivačkom timu ima samo jednu ženu.

Zabeležen je i rast povratnika iz inostranstva među osnivačima, kojih ukupno ima 22 odsto, kao i povećanje broja onih sa iskustvom u prodaji i marketingu – veštinama ključnim za skaliranje poslovanja. Posebno ohrabruje podatak da startapi osnovani nakon 2022. godine pokazuju brži rast.

U pogledu tehnološkog fokusa, 41 odsto startapa radi u oblasti veštačke inteligencije, 19 procenata u obradi i analitici podataka, a 24 odsto razvija inovacije u sektorima poput BioTech, MedTech, FoodTech i AgriTech.

Analizirajući stručne oblasti netehničkih osnivača startapa, primećeno je da najveći broj njih (40,3 odsto) dolazi iz oblasti menadžmenta i ekonomije, predstavljajući smanjenje od 8,8 odsto u odnosu na 2023. godinu. Ako se uporede prethodne godine jasno se vidi rast iz godine u godinu udela osnivača sa ekspertizom u marketingu (sa 17,2 odsto u 2021. godini na 36,3 procenta u 2024. godini) i prodaji sa 16,6 odsto u 2021. godini na 33,1 procenat u 2024. godini).

Većina startapa sa sedištem u Srbiji

Većina startapa bira da svoje sedište ima u Srbiji (83,3 odsto). Svi startapi koji imaju svoje sedište u nekoj od država članica EU (7,1 odsto) ili u SAD 5,6 (procenata) su timovi koji postoje već nekoliko godina, dok su svi startapi koji su nastali pre manje od godinu dana registrovani samo u Srbiji.

Analiza distribucije sedišta startapa po regionima i gradovima u Srbiji pokazuje još veću koncentraciju u regionu Grada Beograda — porast na 62,8 procenata, u odnosu na 57,9 odsto u 2023. godini. Ovo odražava status Beograda kao poslovnog i tehnološkog jezgra zemlje, sa najrazvijenijom infrastrukturom i najvećim pristupom resursima.

„Možemo pretpostaviti da su odluke o premeštanju sedišta startapa van Srbije motivisane faktorima kao što su specifični zahtevi investitora, lakši pristup korisnicima ili pojednostavljeni i brži administrativni procesi“, navodi se u istraživanju.

Među startapima starijim od tri godine, 6,6 procenata još uvek ne plasira proizvode na tržište

U velikom procentu startapi se suočavaju sa izazovima generisanja prihoda i postizanja profitabilnosti, pokazuje istraživanje. Naime, 38,4 odsto startapa je u 2024. godini poslovalo bez prihoda. Među onima koji su generisali prihode, 35,9 odsto ostvarilo je godišnji prihod do 150.000 evra. U segmentu godišnjeg prihoda između pola miliona i milion evra zabeležen je porast od jedan odsto, a udeo startapa sa prihodom većim od milion evra porastao je za 1,5 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Kako je dalje istaknuto, posebno zabrinjava podatak da među startapima starijim od tri godine 6,6 procenata još uvek ne plasira proizvode na tržište, dok 32,8 odsto ostvaruje prihod manji od milion evra.

„Za njih možemo pretpostaviti da postaju inovativna mala i srednja preduzeća koja nemaju skalabilnost i stope rasta koje su očekivane od startapa. Za njih je ključno da se fokusiraju na povećanje prihoda i prisustvo na lokalnom tržištu, kao i da ne usmeravaju svoje napore na dobijanje investicije od VC fondova, imajući u vidu da ne ispunjavaju uslove za investicije“, navodi se u Startap Skeneru 2025.

Rezultati istraživanja pokazuju da su više godina zaredom tri cilja prioritetna za startape u Srbiji – rast prodaje (58,6 odsto), rast broja korisnika (47 procenata) i razvoj proizvoda (41,4 odsto).

Detaljnijom analizom startapa kojima je prioritet razvoj proizvoda može se videti da oko 23 odsto njih nema product-market-fit, a da postoje duže od dve godine.

„Ovaj podatak dalje ukazuje na nezrelost našeg ekosistema i određeni broj timova koji imaju potencijal da stvore uspešne startape na osnovu inovativne ideje, ali prestanu da postoje ili postanu inovativna mala preduzeća. Podizanje investicije je cilj 40,9 odsto startapa, što predstavlja porast u odnosu na 34,8 procenata u 2023. godini. Procenat startapa koji se fokusira na internacionalizaciju je 32,3 odsto, a 23,2 procenta startapa ima za cilj proširenje tima“, navodi se u istraživanju.

Iako je prethodnih godina ostvaren značajan napredak – od rasta broja startapa, preko kreiranja različitih podsticaja, do izgradnje mehanizama podrške – rezultati Startap Skenera 2025 ukazuju da je sledeći korak izgradnja ekosistema koji omogućava skaliranje.

Ovogodišnje istraživanje će poslužiti kao osnova za kreiranje konkretnih preporuka, ali i kao poziv svim akterima u ekosistemu da rade na osnaživanju startapa koji imaju globalne ambicije, istakli su iz Digitalne Srbije.