Brže rasle cene jeftinijih od skupljih brendova

I Srbiju zahvatio fenomen takozvane čipflacije, koja je globalno zabeležena u zemljama koje su trpele inflatorne pritiske

U potrošačkoj korpi je tokom prošle godine smanjeno učešće proizvoda i usluga koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast. Za 25 odsto je povećan procenat proizvoda koji u tom periodu nisu poskupeli, a čak 100 je imalo niže cene nego godinu dana ranije, pokazala ja analiza NBS predstavljena u najnovijem izveštaju o inflaciji, piše Politika.

Međutim, i kod nas je kao i u svetu primećen fenomen da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih od skupljih brendova istih proizvoda, koji je poznat kao čipflacija. Takozvana inflacija jeftinijih proizvoda je u prethodnim godinama zabeležena globalno, obuhvatajući zemlje poput Italije, SAD, Australije, Nemačke, Španije, Francuske.

“Naša analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove. Potvrđena je i druga osobina ovog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka”, objasnio je viceguverner NBS Željko Jović.

Razlog, kako je navedeno, pre svega je generalno niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije brendove. A sa druge strane, rast cena može da dovede do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju dodatni cenovni pritisci. Jović je istakao da osim toga nesavršena tržišna struktura olakšava da se povećani troškovi proizvođača i trgovaca više nego u punoj meri preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji je NBS više puta upozoravala.

Analiza je pokazala da je najveći rast cena i efekat bržeg rasta jeftinijih brendova od skupljih zabeležen kod mlečnih proizvoda. Najveći rast je bio u 2022. godini, u slučaju najjeftinijih brendova, dok su najskuplje robne marke nastavile u određenoj meri da rastu i tokom 2023.

Sledeća kategorija po intenzitetu rasta bile su mesne prerađevine, dok su u slučaju kafe i bezalkoholnih pića, odnosno konditorskih proizvoda cene rasle više u prošloj godini zbog naglog rasta svetskih cena kafe i kakaoa, na šta su različito reagovale cene jeftinih i skupljih brendova.

Dok je rast cena kafe više uticao na poskupljenje jeftinijih brendova, u slučaju proizvoda iz konditorske industrije taj efekat se više osetio na skupljim brendovima i jedino su u ovoj kategoriji brže rasle cene tih skupljih robnih marki. Stručnjaci kažu da ne iznenađuje ovaj fenomen s obzirom na to da je inflacija širom sveta naglo porasla između 2021. i 2024. godine, dostigavši najviši nivo u poslednjih 30 godina.

Cene hrane i goriva su naročito brzo rasle, nesrazmerno umanjujući kupovnu moć domaćinstava sa nižim prihodima. Cene proizvoda privatnih robnih marki povećane su u većem procentu nego cene skupljih, „premijum” proizvoda.

Na pitanje kako ovaj fenomen može da se odrazi na potrošače, svetski stručnjaci kažu da ovaj trend pogađa i domaćinstva sa višim prihodima, jer se mnogi kupci, suočeni sa ekonomskom nesigurnošću, okreću jeftinijim proizvodima – koji više nisu tako pristupačni kao ranije kada su cene proizvoda privatne robne marke bile niže i za trećinu od premijum proizvoda.