Brzorastući energetski zasadi imaju potencijal u našoj zemlji – Kako ga iskoristiti?

Brzorastući energetski zasadi namenjeni su proizvodnji biomase, a vrste koje se najčešće upotrebljavaju su vrba i topola. U našoj zemlji nema značajnih površina, ali njihov teorijski potencijal je veliki, naročito na području AP Vojvodine, kaže za Biznis.rs izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP Vojvodinašume Marko Marinković.

Ipak, kako dodaje, teorijski potencijal bi trebalo realnim faktorima svesti na ostvarljiv i samo sa tim potencijalom je moguće kalkulisati i praviti planove:

“To podrazumeva identifikaciju površina, rešene imovinsko pravne odnose i statuse, definisan i utvrđen potencijal staništa (vrsta, hemijski i mehanički sastav zemljiša), kao i geopoziciju parcela (uticaj na životnu sredinu). Operacionalnost takvih planova je jako važna, ako želimo trajnost”.

Kada je reč o zasadima topola i vrba koje sada imamo, to su šumski ekosistemi, koji se nalaze uglavnom u zoni poloja reka, a van toga, samo u fragmentima, kao poljozaštitni pojasevi ili vanšumsko zelenilo u funkciji zaštite životne sredine, navodi naš sagovornik.

U Srbiji zasada topola i vrba ima svega oko 48.000 hektara, a od toga JP Vojvodinašume gazduje sa oko 25.000 hektara.

“U pitanju su zasadi kod kojih dužina proizvodnog procesa (ophodnja) iznosi oko 25 godina, što je opet kratko u odnosu na proizvodne cikluse u šumama Srbije koji se kreću, okvirno, između 120 i 180 godina”, dodaje.

Osnovna namena postojećih zasada topola i vrba jeste proizvodnja tehničkog drveta za potrebe drvne industrije, dakle proizvodna funkcija. Osnovni proizvodi ovakvih zasada su: trupci za furnir, ljuštenje i rezanje, kao i drvo za celulozu i ogrev. Ciljni sortimenti su trupci, tehnička oblica kao i višemetarska celuloza i ogrev, metarska celuloza i ogrev.

“Ekološka funkcija ovih proizvodnih zasada nije mala. Najznačajnija su: brzina vezivanja ugljenika zbog velikog prirasta i kratkih rotacija i fitoremedijacija zemljišta od teških metala i zagađenja. Klonske topole najbolje čiste zemljište, čak bolje od domaćih topola i vrba, što je naučno dokazano”, ističe Marinković.

Podizanjem namenskih zasada mekih lišćara u ravničarskim područjima sa kratkim ophodnjama i intenzivnom negom, može se ostvariti značajnija proizvodnja drveta za biomasu – za korišćenje u energetske svrhe, kao i visok stepen mehanizovanosti proizvodnje, a samim tim efekti rada biće veći, pojašnjava Marko Marinković:

“To je prilika da se na površinama, koje nisu za klasičnu poljoprivrednu proizvodnju usled smanjenog potencijala staništa, kao ni za uspostavljanje pravih šumskih ekosistema zbog pozicije i potencijala staništa, podigne i uspostavi proizvodnja zelenog goriva”.

Potencijal za proizvodnju biomase koja bi se koristila u energetske svrhe, može se šire sagledavati i primeniti na sledeće načine: podizanje zasada brzorastućih vrsta na poljoprivrednom zemljištu (na graničnim staništima); podizanje bioenergetskih plantaža kratke ophodnje na šumskim zemljištima; podizanje šumskih zaštitnih pojaseva; kombinovani projekti namenskih bioenergetskih zasada sa postrojenjima za njihovo korišćenje; agrošumarstvo.

“Može se očekivati da će u budućnosti biti povećana tražnja proizvoda od brzorastućih vrsta, što će posledično dovesti do podizanja novih zasada brzorastućih vrsta”, smatra naš sagovornik.

Još jedan benefit je smanjen pritisak na postojeće šumske ekosisteme. Pošto se ovi zasadi odlikuju brzim rastom i kratkim proizvodnim ciklusom, sve više se u svetu koriste kao sirovina za proizvodnju energije. Oni imaju i značaj u ublažavanju klimatskih promena – mitigaciji, jer zbog svog ubrzanog rasta i intenzivnog prirasta drvne mase, u kratkom periodu apsorbuju značajne količine ugljenika.

Zasadi topola i vrba imaju i funkciju u prečišćavanju zemljišta zagađenim raznim vrstama kontaminata, npr. mineralnim đubrivima i pesticidima, što je potvrđeno u različitim naučnim studijama.

“Korišćenje novih površina u svrhu energetskih zasada bi imalo višestruki značaj, a značilo bi povećanje zelenih površina, jer je u pitanju šumsko zelenilo u kategoriji ‘ostalo šumsko zelenilo‘“, kaže Marinković.

Lokalne samouprave mogle bi same da uzgajaju sirovinu

Srbijašume kao javno preduzeće za gazdovanje šumama nema zasade brzorastućih vrsta, koji se koriste u energetske svrhe, kaže za naš portal Ješa Erčić, direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine.
Smatra da potencijali poljoprivrednog zemljišta, koji nisu pogodni za uzgoj primarnih poljoprivrednih kultura, mogu biti interesantni za intenzivne zasade, brzorastućih vrsta, koje bi popravile energetski bilans Srbije.

“Njihov značaj je u kratkoj ophodnji, odnosno u malom broju godina od momenta sadnje do momenta seče – praktično, poljoprivredno šumarstvo”, pojašnjava naš sagovornik.

Dodaje da je ta vrsta zamljišta uglavnom na korišćenju u lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima, i tu treba tražiti prostor za promenu kotlova sa fosilnih goriva na kotlove na sečku, kako bi se na taj način tako grejali stanovnici tih lokalnih samouprava:

“Već imamo primere dobre prakse u opštinama koje su prešle na drvnu sečku, kao energent, ali zašto da i same ne uzgajaju sirovinu, koju sada kupuju na tržišnim principima”.

NALED: Potrebno podsticati proizvodnju brzorastućih energetskih useva i njihovu upotrebu

U najnovijoj Sivoj knjizi, NALED navodi da zakonodavac prepoznaje potrebu da podsticajnom merom besplatnog davanja poljoprivrednog zemljišta u dugoročni zakup podrži niskoprofitabilno, ali opštekorisno uzgajanje biljaka koje se koriste za obnovljive izvore energije, ali tu meru limitira na zemljište u državnoj svojini i to samo na ono zemljište koje već nije korišćeno za poljoprivrednu proizvodnju tokom prethodne tri agroekonomske godine.

“Imajući u vidu značaj koji razvoj obnovljivih izvora energije ima u borbi protiv klimatskih promena, kao i generalno za zaštitu životne sredine, smatramo da je izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu potrebno omogućiti da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu V-VII katastarske klase i neobradivom poljoprivrednom zemljištu bez obzira na katastarsku klasu omogući uzgoj brzorastućih energetskih useva, bez obzira na poreklo vlasništva na tom zemljištu (privatno, zadružno, opštinsko, državno) i da se omogući besplatan zakup, bez obzira na vrstu javne svojine”, navode.

U tom smislu, predlažu da se stav 1, tačka 1 člana 23 Zakona o poljoprivrednom zemljištu dopuni dodavanjem novog stava o brzorastućim energetskim usevima. Pored toga, predlažu da se u članu 61 doda novi stav 12 koji bi glasio:

„Pod uslovima propisanim ovim članom zakona može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade i zemljište u javnoj svojini na kome titular nije Republika Srbija, s tim što rešenje o tome donosi nosilac prava, odnosno korisnik tog zemljišta, uz prethodno pribavljenu saglasnost nosioca prava, ako nosilac i korisnik nisu isto lice, a rešenje o tome konačno je u upravnom postupku”.

NALED smatra da Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave (JLS) treba i drugim merama javnih politika da popularišu i podstiču proizvodnju brzorastućih energetskih useva i njihovu upotrebu za obnovljive izvore energije.

“Navedene izmene rezultirale bi uvećanim prihodima za korisnike poljoprivrednog zemljišta, proizvodnjom čistije energije, otvaranjem novih radnih mesta u ruralnim sredinama i pozitivnim uticajem na životnu sredinu. Nesporni interesi poljoprivredne proizvodnje bi ostali zaštićeni kroz obavezu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta isključivo u te svrhe, od prve do četvrte katastarske klase”, ističu.

Važno je intersketorski (šumarstvo i poljoprivreda) pronaći zajednička rešenja koje će imati trajni karakter, smatra Marinković.

Što se tiče, šumarstva, navodi, Zakon o šumama, član 33 prepoznaje zasade kratkog proizvodnog ciklusa. Tako je ovim članom zakona predviđena izrada Projekta za podizanje zasada kratkog proizvodnog ciklusa.

Ovaj član doslovno glasi: za zasade šumskih vrsta drveća u kratkim proizvodnim ciklusima do deset godina, namenjenih za proizvodnju određenih sortimenata, donosi se poseban projekat za podizanje zasada kratkog proizvodnog ciklusa, čija se sadržina utvrđuje u skladu sa članom 31. ovog zakona. Na zasade iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe čl. 9. do 12. ovog zakona. Ministar bliže propisuje sadržinu projekta za podizanje zasada kratkog proizvodnog ciklusa.

“Međutim, akt koji se spominje, a koji bliže treba da propiše sadržinu predmetnog projekta nikada nije donet, a nije mi poznato da je ikada donet ijedan takav projekat, što znači da se u praksi ova odredba zakon ne primenjuje”, kaže Marinković.

Uprava za poljoprivredno zemljište: Voditi računa o značaju održivog upravljanja prirodnim vrednostima

Uprava za poljoprivredno zemljište navodi da je Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ono određeno kao dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Shodno ovakvoj definiciji, odredbama člana 22 i 23 Zakona, propisana je i zabrana korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, kao i izuzeci u kojima se poljoprivredno zemljište može koristiti u nepoljoprivredne svrhe. Ove odredbe se odnose na zemljište u svim oblicima svojine.

Za državno poljoprivredno zemljište je propisano da se može dati radi pošumljavanja pravnim licima u državnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti šumarstva bez plaćanja naknade, dok se u skladu sa Uredbom o uslovima, načinu i postupku davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe – može dati na korišćenje za postavljanje elektrana na energiju vetra i elektrana na sunčevu energiju sa pratećom infrastrukturom, za izvođenje geoloških istražnih radova, odnosno eksploataciju mineralnih sirovina (gline, šljunka, peska, kamena i dr, kao i nafte i prirodnog gasa), za izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme.

Zakonska odredba koja propisuje da se državno poljoprivredno zemljište koje nije korišćeno i nije bilo predmet zakupa u trajanju od tri godine može dati na korišćenje bez naknade licima koja se bave proizvodnjom enegrgije od obnovljivih izvora od biomase i stočarstva, odnosi se na prozvodnju energije od biorazgradivog dela proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla biljne materije iz poljoprivredne proizvodnje.

„Iz navedenih odredbi proizlazi da je zakonodavac prepoznao potrebu za iskorišćavanjem potencijala poljoprivrednog zemljišta u svrhu proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Međutim, prepoznata je i potreba da se istovremeno zaštiti poljoprivredno zemljište kao dobro od opšteg interesa i važan prirodni resurs za poljoprivrednu proizvodnju, kao i potreba zaštite životne sredine i prirodnog ekosistema od nepovoljnog uticaja usled promene načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta„, napominju za Biznis.rs.

Dodaju da treba imati u vidu i odredbe drugih propisa kojima je regulisana zaštita prirode i zaštita životne sredine. Zakonom o zaštiti prirode (član 82) zabranjeno je unošenje alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida u slobodnu prirodu na području Republike Srbije, dok je to izuzetno dozvoljeno ako je naučno i stručno dokazano i prihvatljivo s gledišta zaštite prirode i održivog upravljanja, odnosno ako se unošenjem ne ugrožavaju populacije ili prirodno stanište autohtonih divljih vrsta.

U slučaju kada je moguće unošenje alohtonih divljih vrsta u kontrolisanim uslovima, to se vrši na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo rešenjem, po pribavljenom mišljenju zavoda ili druge ovlašćene naučne i stručne organizacije da ne postoji opasnost po autohtone vrste, ukoliko dođe do slučajnog ili namernog prenošenja u slobodnu prirodu Republike Srbije.

„Shodno navedenom, prilikom razmatranja opravdanosti predložene izmene Zakona o poljoprivredenom zemljištu treba voditi računa o značaju održivog upravljanja prirodnim vrednostima, u koje spada i poljoprivredno zemljište, te samim tim i potrebi da se zakonskom regulativom spreče negativne posledice“, zaključuju u Upravi za poljoprivredno zemljište.