Budućnost medija zavisi od njihove sposobnosti prilagođavanja

Koliki je uticaj medija u informisanju, obrazovanju o tehnologijama, kako su se tradicionalni mediji prilagodili novoj eri, novoj publici, kako nastavljaju da tragaju za istinom, ali i borbom sa poplavom vesti i lažnih informacija – neka su od pitanja na koja su odgovore dali učesnici dva panela na skupu „O medijima i tehnologiji“.

Panelisti su zaključili da su uprkos moru informacija u eri ubrzane digitalizacije i tehnoloških promena, kvalitetni sadržaji pronalaze put do publike, ali i da specijalizovanih medija, emisija i novinara, koji kontinuirano i kvalitetno izveštavaju o novostima u IT-u nema mnogo, kao ni publike koja ne traži isključivo senzacionalistički sadržaj.

Petar Gredelj, vlasnik portala Benchmark rekao je da je danas presudna spemnost medija da se prilagođavaju vremenu u kom živimo, promenama, a novinara da uče i neprestano se edukuju.

“Mediji imaju važu ulogu u informisanju i edukaciji kada je reč o tehnologijama. Nije isto biti u medijima pre 20 do 30 godina i danas. Treba se prilagoditi publici, ali zadržati kvalitet koji na kraju bude nagrađen i cenjen. Veće pitanje je, ne da li imamo stručnih medija dovoljno, već da li imamo dovoljno zainteresovane publike”, rekao je Gredelj.

Dodao je i da je budućnost medija vrlo neizvesna, da svi postaju i mediji i konzumenti, te da je sve veći broj influensera i u ovoj oblasti.

Jedan od učesnika panela Damir Jelisavčić kaže da su štampani mediji u nestajanju, a da se i elektronski transformišu. Smatra da će za nekoliko decenija ostati mreža influensera i samo je pitanje ko će biti dominantniji. Kako kaže, o obrazovanju novinara se ne vodi računa. Damir duže od dve decenije stvara naučno-popularne sadržaje o tehnologiji i pokušava na prihvatljiv način da ljudima iz sveta koji nije tehnološki da alat za rad. Smatra da je izazov sa kojim se suočava da tehnologije približi onima koji imaju otpor da ih prihvate.

Drugi panel “Mediji u tehnologiji” razotkrivao je transformaciju medija u digitalnoj eri. Bilo je reči o tome sta se dešava medijima i novinarstvu, o tome kako ‘’poplava’’ lažnih vesti, razvoj i uspon online građanskog novinarstva i ubrzani procesi digitalizacije utiču na medije.

Panelisti su se složili da su tehnologije i internet platforme učinile da svako može da bude medij, kao i da se umesto najavljenog kraja, radio transformisao u veoma popularnu formu – podkast.

Podvukli su važnost pitanja o odgovornosti za napisano, programirano, prodato. Učesnici ovog panela bili su prof. Dr Tatjana Ćitić sa RTS-a, Alekandar Ašković, ekspert sa YouTube, Jasmina Koprivica iz Euronews Srbija, kao i prof. Dr Dalibor Petrović, sociolog.

Sociolog Dalibor Petrović poručio je da su mediji izgubili na ekskluzivnosti, jer su vesti dostupne svima u svakom trenutku, a vreme u kom živimo karakteriše duboko nepoverenje, gde niko nikome ne veruje. Smatra da u vremenu masovnih fejk vesti, ljude zapravo i ne zanima istina kao takva, jer je naše vreme relativizacija svega, pa i istine.