Budžet, krediti, obveznice, takse – odakle će doći desetine milijardi evra za „zelene“ investicije?

Predlog Strategije zaštite životne sredine procenjuje da će Srbiji do 2033. godine biti potrebno 27,23 milijarde evra kako bi sprovela u delo sve što je predviđeno u okviru Zelene agende.

Ova na prvi pogled vrtoglavo visoka suma novca neće biti obezbeđena samo iz republičkog budžeta, već i iz raznih drugih izvora, od fondova EU preko kineskih kredita do naknada i taksi koje će plaćati građani i privreda.

Glavni domaći izvor finansiranja zaštite životne sredine je budžet Republike Srbije, stoji u predlogu Strategije, uz napomenu da raspodela sredstava zavisi od mogućnosti bilansa budžeta. Ostali domaći izvori uključuju budžete jedinica lokalnih samouprava, prihode od naknada i taksi, kao i fondove komercijalnog sektora.

Naknade i takse su, kako je objašnjeno, ekonomski instrumenti zaštite životne sredine koje funkcionišu po principima „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“.

Ekonomski instrumenti koji se primenjuju u Srbiji obuhvataju naknade, kao i podsticaje i subvencije, napominju autori predloga Strategije, u kojoj se na nekoliko mesta skreće pažnja da su procene i projekcije troškova urađene, a da nisu uračunati troškovi primene mehanizma za usklađivanje sa EU sistemom trgovine emisijama gasova staklene bašte (GHG), koji se zove EU ETS.

„Dodatne analize će pokazati koji modaliteti uvođenja takse na ugljenik su optimalni za Republiku Srbiju, uključujući planove i vremenski okvir, a isti će biti definisati nakon završene analize i pripreme predloga od strane radnih grupa koje su formirala nadležna ministarstva“, stoji u predlogu Strategije.

Podsetimo da je NALED nedavno saopštio da bi, ukoliko bi se uvela nacionalna taksa na ugljenik, potencijalni prihod države do 2034. mogao da dostigne i 382 miliona evra, uzimajući u obzir takse prikupljene iz industrija aluminijuma, cementa, gvožđa, čelika i veštačkih đubriva, koje će se od 2026. naći na udaru CBAM regulative.

Taksama i naknadama ne bave se eksplicitno ni predlog Strategije zaštite životne sredine niti prateći Akcioni plan za njeno sprovođenje, a oba dokumenta trenutno su na javnoj raspravi koja će trajati do 24. decembra.

Ono što jeste zapisano u Akcionom planu je da će analiza instrumenata za održivo finansiranje, uključujući takse i naknade, u cilju efikasne realizacije programa i projekata u oblasti zaštite životne sredine biti urađena do kraja četvrtog kvartala 2025. godine, a isti rok dat je i za definisanje institucionalnog, pravnog i organizacionog okvira za održivi sistem finansiranja u oblasti zaštite životne sredine.

Troškovi primene Strategije poskupljuju neke usluge za građane

„Primena ove Strategije će građanima doneti koristi, ali i prouzrokovati dodatne troškove“, konstatuje se u predlogu tog dokumenta.

Koristi se, kako je navedeno, ogledaju pre svega u određenim uštedama po osnovu čistije životne sredine, kao i povećavanja vrednosti njihove imovine.

„Sa druge strane, građani će se suočiti sa povećanjem cena za usluge sakupljanja i tretmana otpadnih voda, otpada i energije. S obzirom na to da će se prosečna priuštivost ovih usluga za domaćinstva smanjiti, to znači da će u lošijem položaju potencijalno biti najsiromašnija domaćinstva (prva tri decila, odnosno 30 odsto najsiromašnijih domaćinstava) za koje će koeficijent priuštivosti prelaziti referentne vrednosti“, upozorili su autori predloga.

U tom smislu, kako ističu, sprovođenje Strategije može da utiče na životni standard stanovništva, te je zbog toga neophodno planirati i određena sredstva za subvencionisanje ove grupe stanovništva u skladu sa mogućnostima budžeta jedinica lokalne samouprave.

Strani izvori finansiranja – od EU do Kine

Osim domaćih, Srbija može da računa i na strane izvore za milijarde koje joj trebaju za Zelenu agendu, a među najizdašnijima na fondove EU. Među takvim instrumentima verovatno je najpoznatiji Zapadnobalkanski investicioni okvir (The Western Balkans Investment Framework, WBIF), preko koga je u proteklih deset godina Srbija dobila blizu 60 grantova ukupne vrednosti preko milijardu evra.

Sa druge strane, danas je u fokusu Plan rasta EU za Zapadni Balkan vredan šest milijardi evra u grantovima i kreditima, iz kojeg Srbija može da računa na 1,57 milijardi evra ukoliko održi korak sa sopstvenim reformskim planovima.

U finansiranju Zelene agende Srbija može posegnuti i za kreditima međunarodnih finansijskih institucija i bilateralnim kreditima, a neke od ključnih međunarodnih finansijskih institucija koje mogu nuditi takve pozajmice su, primera radi, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), zatim Razvojna agencija Francuske (AFD), ali i Kineska korporacija za izvoz i osiguranje kredita (CECIC) koja, kako stoji u predlogu Strategije, investira u sektor upravljanja otpadnim vodama.

Takođe, s obzirom na nastavak rasta potražnje za održivim investicijama, očekuje se da će zelene obveznice ostati ključan instrument za finansiranje zelenih projekata širom sveta, ocenjuje se u predlogu Strategije, uz podsećanje da je u septembru 2021. godine Srbija po prvi put emitovala zelenu obveznicu na međunarodnim tržištima.

„Sedmogodišnje hartije od vrednosti u iznosu od milijardu evra imaju stopu kupona od jednog procenta godišnje i ostvaruju prinos od 1,26 odsto“, naglašava se u Strategiji, uz napomenu da je do kraja 2023. godine celokupni prihod od emisija zelene obveznice raspodeljen i investiran u ukupno 91 projekat.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Za ulaganja u zaštitu životne sredine potrebno 27 milijardi evra do 2033. godine