Čadež: Traži se najbolje rešenje za ublažavanje carina SAD

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da Srbija ulaže napore u pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se ublažilo uvođenje novih carina koje američka administracija najavljuje od 1. avgusta, posebno na najznačajnije izvozne proizvode, među kojima su i pneumatici.

„Optimista sam u pogledu nalaženja najboljeg rešenja, imajući u vidu dobre političke i ekonomske odnose sa SAD“, rekao je Čadež za televiziju Bloomberg Adria, prenela je PKS.

On je, komentarišući procene rasta BDP-a u Srbiji – od 2,8 odsto, koliko prognozira časopisa „Makroekenomske analize i trendovi – MAT“, do optimističnih 4,2 odsto koje predviđa Vlada Srbije, naveo da je rast BDP-a uslovljen i izvoznim tržištima Srbije, koja beleže usporavanje, pre svega države članice Evropske unije.

„U Nemačkoj, koja je ekonomski stagnirala i beleži pad investicija, registruje se blagi oporavak, a naše kompanije u prvih pet meseci ove godine izvezle su za 20,7 odsto više u odnosu na isti period prošle. U razmeni sa Nemačkom beležimo suficit prvi put za protekle dve decenije, što je rezultat kvalitetne saradnje i porasta narudžbina za srpske kompanije“, naveo je Čadež.

On je dodao da podaci pokazuju da industrijska proizvodnja i izvoz Srbije rastu, pa je tako za prvih pet meseci izvoz bio veći za 10,2 odsto nego u istom periodu prošle godine, što, kako je ocenio, ukazuje da srpska privreda funkcioniše stabilno u složenim uslovima.

Predsednik PKS je ipak upozorio da se ne sme gubiti oprez, jer izazova ima mnogo, naročito u pogledu globalnih trgovinskih odnosa. Prema njegovim rečima, u Srbiju sve više dolaze investicije visokotehnoloških kompanija.

Kao primer naveo je kompaniju „Toyo Tires“, koja svoje istraživanje i razvoj premešta iz Nemačke u Srbiju, zahvaljujući kvalitetu domaćih inženjera i inovativne zajednice.

„S druge strane, odlazak pojedinih proizvođača, poput kompanije ‘Leoni’, koja zatvara jednu od svojih fabrika, svedoči o prirodnom, razvojnom procesu – kada ekonomija raste i bazira se više na znanju, proizvodnje sa niskom dodatom vrednošću sele se u zemlje poput Tunisa, Maroka ili Egipta, gde je jeftinija radna snaga“, naveo je Čadež.

On je dodao da je važno da se taj proces desi postupno i da se sa državom nađu rešenja za poreske i druge olakšice kako bi se radno intenzivnim industrijama omogućio tranzicioni period.

Čadež je ocenio i da Centra za privredne inicijative i brza rešenja, koji je PKS osnovala kako bi se efikasnije rešavale administrativne prepreke i ubrzali procesi od značaja za privredu, već daje rezultate.

„Identifikovana su uska grla u građevinskoj industriji, poput sporog izdavanja dozvola – naročito za solarne elektrane u okviru industrijskih pogona. Danas, nakon samo nekoliko meseci rada Centra, broj izdatih dozvola porastao je sa jednocifrenog broja na preko 40“, naveo je Čadež.

Dodao je i da se sistemski radi na rešavanju konkretnih problema i na usklađivanju podzakonskih akata, koji su često u međusobnoj koliziji i dovode do različitih tumačenja.

Cilj je, kako je kazao, da do jeseni postoji jasan skup preporuka koje će sa republičkog nivoa ići ka lokalnim upravama — kako bi se postiglo jedinstveno tumačenje propisa.

Čadež je naglasio da se situacija u Srbiji stabilizuje ali da šest ili sedam meseci političke nestabilnosti nije moglo da prođe bez uticaja na ekonomiju.

„Niko od velikih investitora nije rekao da odustaje, ali su mnogi potencijalni investitori odlučili da sačekaju. Važno je da budemo odgovorni jer privreda je ta koja svima nama obezbeđuje životni standard“, istakao je on.

Kao ključne probleme sa kojima se domaća privreda suočava, Čadež je izdvojio rast cene električne energije, nedostatak radne snage i zloupotrebu bolovanja.

„Rast cene struje posebno utiče na energetski intenzivne industrije. Razmatramo sa državom kako da se, kroz korekcije akciza ili model naplate, omogući fleksibilniji sistem koji bi sprečio zatvaranje fabrika“, rekao je on.

Čadež je istakao i da PKS, u saradnji sa državom, radi i na programima prekvalifikacije i dodatne obuke, kako bi se ublažio nedostatak radne snage i obezbedila održivost radno intenzivnih sektora.