CARIĆ: Visoka likvidnost bankarskog sektora

Moratorijum na plaćanje kredita pre svega namenjen građanima i kompanijama koji zbog aktuelne situacije ostaju bez prihoda ili su im prihodi dramatično smanjeni, i oni sigurno treba da iskoriste ovu meru, jer im omogućava da nemaju odliv likvidnosti koji bi išao na servisiranje kredita, izjavio je predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić u onlajn razgovoru sa novinarima.

Carić je dodao da se onima koji su ostali sa istim prihodima kao i pre krize više isplati da nastave da svoje kreditne obaveze izmiruju kao i dosad. Prema njegovim rečima, ovo nije pitanje kalkulacije, već likvidonosnog opstanka svakoga ko za sebe treba da donese odluku.

Predsednik IO Erste banke naglasio je da poslovne banke mogu biti zadovoljne pre svega proaktivnim stavovima i reakcijama, kao i komunikacijom sa Narodnom bankom Srbije (NBS) I Ministarstvom finansije

Na pitanje kako će se vanredno stanje odraziti na mala i srednja preduzeća,
Slavko Carić je napomenuo da odgovor varira od industrije do industrije.

„Sigurno će za sve one koji su zaduženi mera moratorijuma biti dobrodošla,
tako da neće imati obavezu da plaćaju kredite.” On je izrazio nadu da će inicijativa za odgađanje raznih vrsta poreza takođe uroditi plodom. Zajedno sa Ministarstvom finansija baš za takva preduzeća – mala i srednja – priprema se paket mera koji bi im likvidonosno pomogao, po pojedinačnom zahtevu, kreditima koji bi bili dati na duži rok, dve do tri godine,
da premoste ovih 60 do 90 dana dok se situacija ne normalizuje, istakao je
Carić.  

On je napomenuo da je u mnogim zemljama praksa da država garantuje ili 100 odsto ili do maksimuma ukupne izloženosti povrat sredstava bankama koje bi davale takve kredite. Ocenio je da nije preporučljivo, u pogledu stabilnosti finansijskog sistema, da se takav rizik prenese u potpunosti na banke. Postoje prakse iz zemalja regiona, poput Češke i Austrije, a nešto slično se sprema u Hrvatskoj i u Rumuniji, rekao je Carić. 

Carić je posebno naglasio da je likvidnost banaka u ovom trenutku izuzetno
visoka i potsetio da su se sve banke od 2010. pripremale za neku potencijalnu novu krizu, tako da su im pokazatelji likvidnosti i adekvatnosti kapitala na veoma visokom nivou.

On je naglasio da ovih 90 dana prestanka plaćanja kredita neće napraviti
kritičan problem za bankarski sektor u celini. Po prvim simulacijama, likvidnost bankarskog sektora će nakon toga ostati na nivou od odličnog ka
zadovoljavajućem. Carić je takodje istakao da je NBS ove nedelje organizovala dve aukcije. Na jednoj se kroz devizni svop, banke koje imaju višak devizne likvidnosti mogu zadužiti kod NBS po izuzetno povoljnim uslovima za dinare, a na drugoj banke koje imaju višak državnih hartija od vrednosti mogu da ih založe sa jako malim umanjenjem i dobiju likvidnost od NBS. 

On smatra da za sada nema potrebe da NBS preduzima dodatne mere, poput umanjenja obavezne rezerve. NBS ima veliku lepezu neiskorišćenih mogućnosti za pružanje likvidnosti. Osim toga, devizne rezerve NBS su oko 13,7 milijardi evra, više nego što su ikada bile, tako da Srbija kao zemlja i bankarski sektor ima i deviznu likvidnost koja je visoka, naročito imajući u vidu da su dramatično umanjeni uvoz u Srbiju i spoljnotrgovinska aktivnost, pa je i odliv deviznih rezervi umanjen. U ovom momentu imamo veliku količinu i dinarske i devizne likvidnosti, naglasio je Carić.

Kada je reč o aktuelnoj instrukciji NBS o isplati penzija, Carić je istakao da će se Erste Banka maksimalno potruditi da svim svojim klijentima koji su
penzioneri izađe u susret u što kraćem roku. Podsetio je da pogotovo u vreme digitalizacije banke nisu opremljene tehnički, a i kad je reč o ljudstvu, da pakuju novac u koverte i šalju ih na adrese građana, te da moraju da vode računa i o bezbednosti u tom kontekstu. 

Carić je pozvao penzionere, ali i druge klijente da što više koriste kartice kao mnogo bezbedniji način plaćanja, digitalne kanale i beskontaktno plaćanje, kako bi smanjili rizik tokom epidemije.