CBAM u punoj primeni: EU proširuje mehanizam na još 180 proizvoda

Od 1. januara započela je puna primena Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM). Kompanije u Evropskoj uniji koje uvoze robu u sektorima obuhvaćenim mehanizmom (gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik) moraće da kupe odgovarajuće sertifikate za ugrađene emisije koji se obračunavaju na osnovu cene ugljenika koju plaćaju evropski proizvođači na tržištu emisionih dozvola (EU ETS).

Iako je u 2025. godini došlo do delimične relaksacije pravila kako bi se rasteretili mali uvoznici, najnovije decembarske izmene najavljuju značajno proširenje CBAM-a – na čak 180 dodatnih proizvoda, navodi se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

“Mada je u oktobru 2025. godine EU povećala prag težine na 50 tona uvezene robe i tako oslobodila obaveze 90 odsto uvoznika (uglavnom malih i srednjih preduzeća i pojedinaca) i pojednostavila pravila za deklaranta, obračun emisija i izveštavanje, u decembru 2025. godine su uvedena nova pravila za CBAM koja podrazumevaju proširenje na 180 proizvoda i uvođenje strožih mera za primenu CBAM-a”, ocenjuje u analizi MAT-a Sanja Filipović.  

Ove promene, koje EU vidi kao ključni instrument klimatske politike, već sada izazivaju zabrinutost trgovinskih partnera i postavljaju nova pravila igre za kompanije koje žele pristup evropskom tržištu.

Naime, Evropska komisija je 17. decembra objavila nacrt izmena CBAM uredbe (2023/956) radi proširenja njenog obuhvata na dodatne proizvode koji sadrže visok procenat čelika i aluminijuma (takozvani „nizvodni“ proizvodi) i uvođenja dodatnih mera kako bi se osigurala dosledna primena mehanizma.

Najavljene izmene tek treba da prođu kroz redovnu zakonodavnu proceduru pre nego što budu usvojene, a predviđeno je da njihova primena počne od 1. januara 2028. godine.

Iako je cilj CBAM da spreči curenje ugljenika, njegova primena povećava troškove proizvodnje za proizvođače u EU koji u svojoj proizvodnji koriste materijale koji su predmet CBAM oporezivanja (čelik i aluminijum), smatra analitičarka MAT-a.

Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79 odsto), kao što su razne mašine i oprema (motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine…), vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj, šine i drugo.

Radi se, pre svega, o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji (94 odsto), dok svega šest odsto navedenih proizvoda se koriste u domaćinstvima.

Evropska komisija je, odgovarajući na prigovore domaćih kompanija, predvidela uspostavljanje fonda za privremenu podršku proizvođačima u EU koji bi mogli biti manje cenovno konkurentni na tržištima trećih zemalja, gde njihovu robu mogu zameniti jeftiniji proizvodi sa većim emisijama.

Tako će kompanije koje pruže dokaze o dekarbonizaciji moći da očekuju nadoknadu dela troškova kroz sistem EU-ETS. Finansiranje će obezbediti države članice i to 25 odsto prihoda od prodaje CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto činiti sopstveni prihod EU.

Kako bi olakšala poslovanje domaćih kompanija, Komisija je predvidela i pojednostavljenja po osnovu uvođenja mehanizma ekvivalencije za odbitke po osnovu poreza na ugljenik i cena ugljenika, kao i novi pravni osnov za pregovarane mere olakšavanja trgovine, poput uzajamnog priznavanja akreditovanih verifikacionih tela i ekvivalentnih sistema određivanja cena ugljenika.

Strože mere protiv zaobilaženja obaveza

Novim izmenama su predviđeni stroži zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenje Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba za izbegavanje CBAM finansijskih obaveza. Evropska komisija može da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane i u tim situacijama može koristiti podrazumevane vrednosti za određenu zemlju. Pored toga, Evropska komisija i nadležni organ mogu tražiti dokaz od ovlašćenog CBAM deklaranta da je uvezena roba proizvedena u prijavljenom postrojenju i u prijavljenom period proizvodnje.

Ne samo da su predviđene dodatne mere koje sprečavaju mogućnosti zaobilaženja primene CBAM-a, nego se promoviše upotreba otpada (šuta) u cilju smanjenja emisija u energetski intenzivnim proizvodima.

Novost je da se u izračunavanje CBAM obaveza uključuje čelični i aluminijumski otpad iz proizvodnog procesa čime se obezbeđuje pravično određivanje cene ugljenika za robu proizvedenu u EU i za robu iz uvoza. Isto tako, previđene su izmene metoda za izračunavanje faktora emisija za uvezenu električnu energiju tako da se sada obuhvati električna energija proizvedena iz svih izvora, uključujući i izvore koji nisu fosilna goriva.

“Na ovaj način, uz konsultacije sa zainteresovanim stranama, CBAM ulazi u novu fazu gde nakon faze izveštavanja, prerasta u mehanizam koji oblikuje tržište. Kako izmene CBAM uredbe podrazumevaju proširenje na proizvode većeg stepena prerade i pojačan nadzor lanaca snabdevanja, jasno je da se kompanije koje žele da izvoze na EU tržište više ne mogu oslanjati na delimičnu obradu, reklasifikaciju proizvoda ili ograničene podatke o emisijama kako bi umanjile izloženost CBAM-u”, ukazuje Sanja Filipović.

Zbog toga je neophodno ne samo razviti visok stepen usklađenosti sa EU regulativom, nego i obezbediti mogućnost provere za obračun emisija duž celog lanca proizvodnog procesa, uključujući i upotrebu otpada i ulazne sirovine.

“To je važna poruka za kompanije u Srbiji koje izvoze u EU jer je očigledno da je CBAM postao nova realnost i preduslov za pristup EU tržištu. Posmatrano sa optimističnije strane, ove smernice mogu doprineti da se u Srbiji na sistemskom nivou uvedu rešenja u skladu sa cirkularnom ekonomijom i zaštitom životne sredine”, smatra analitičarka MAT-a.