CEFTA je već rešila ono što Otvoreni Balkan i drugi sporazumi obećavaju

U oktobru 2024. godine u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) potpisano je osam sporazuma i jedna preporuka, sa ciljem unapređenja međuregionalne mobilnosti na Zapadnom Balkanu. Osam meseci kasnije, samo tri sporazuma stupila su na snagu u svih šest zemalja, dok je ratifikacija, odnosno usvajanje i odobravanje preostalih i dalje u toku, rečeno je na skupu posvećenom temi CEFTA sporazuma, koji su organizovali Centar savremene politike i portal European Western Balkans.

Poslednji potpisani sporazumi odnose se na olakšavanje elektronske trgovine i dostave paketa, sprečavanje neopravdanog geoblokinga, trgovinske aspekte prava intelektualne svojine i olakšavanje trgovine uslugama koje pružaju turističke agencije i turoperatori.

Andrea Matijević, ekspertkinja za CEFTA sa Instituta za političke studije, istakla je da CEFTA ima svoj poseban pravni subjektivitet, da je reč o sporazumu na osnovu kog je nastala zona slobodne trgovine kao poseban oblik regionalne i ekonomske integracije u regionu, ali i sporazum čiju implementaciju nadzire i tehnički omogućava sekretarijat uspostavljen 2007. godine sa sedištem u Briselu u okviru koga se održavaju pregovori na visokom nivou između država potpisnica sporazuma.

“Sama CEFTA je zamenila postojeća 32 bilateralna sporazuma o trgovini koji su postojali u regionu i iz tog razloga ona jedina nudi pravni okvir regionalne trgovine robama i uslugama”, istakla je Matijević i dodala da oblasti koje su obuhvaćene poslednjim potpisanim sporazumima nisu donele ništa novo, već samo naglasile ono što je u okviru CEFTE već postojalo.

Kada je reč o CEFTI, za Matijević je jedno od glavnih pitanja odnos sa novim, uspostavljenim oblicima regionalne saradnje i ekonomskih integracija poput Berlinskog procesa, Mini-Šengena i Otvorenog Balkana.

“Sva pitanja koja se pokušavaju rešiti u okviru Otvorenog Balkana efektivno mogu biti rešena u okviru CEFTE, koja u isto vreme obuhvata ceo region, a ne samo tri države koje se nalaze u okviru Zapadnog Balkana”, navela je ona.

Kao argument koji ide u prilog ovoj tezi ona je navela efekat koji CEFTA ostvaruje u samom regionu kada je u pitanju domen trgovine robama.

“Pokazalo se da je od 2007. do 2024. godine promet trgovine porastao za više od 100 odsto između država u samom regionu. Takođe, u slučaju same Srbije, EU region je svakako prvi, a CEFTA drugi po obimu spoljnotrgovinske robne razmene”, istakla je Matijević i dodala da je upravo CEFTA odlučujući faktor koji je doveo do ovih rezultata.

Ipak, ona smatra da ako svi problemi koji postoje u okviru CEFTA sporazuma ne budu rešeni – oni će pratiti i zajedničko regionalno tržište.

“Trgovina uslugama je postala predmet CEFTE tek 2022. godine kada je dodatni protokol šest stupio na snagu, iako je formalno potpisan 2019. godine. Trgovina uslugama još uvek nije u potpunosti liberalizovana i na tragu toga se radilo na novim sporazumima koji su potpisani prošle godine”, navela je Matijević.

Prema njenim rečima, ne postoji mehanizam koji može naterati države potpisnice da se pridržavaju pravila koja psotoje u okviru CEFTE i to je jedan od razloga zašto u okviru regiona konstantno dolazi do carinskih sporova i podizanja carina, pre svega u odnosima između Beograda i Prištine, ali i Prištine i Bosne i Hercegovine.

Takođe se, kako je istakla, i necarinske barijere koje su izuzetno skupe i duge, poput tehničkih standarda i fitosanitarnih procedura, ne rešavaju na efektivan način.

“Ukoliko se pitanja političke prirode, koja blokiraju i otežavaju rad CEFTE, ne reše na nižem nivou ekonomske integracije, ona će pratiti i zajedničko regionalno tržište”, istakla je Matijević.

Otvoreni Balkan prodrmao uspavana tržišta

Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EpuS) podsetila je da je 2012. godine u okviru Saveta za regionalnu saradnju počelo da se radi na Strategiji Jugoistočna Evropa 2020. koja nije imala političku težinu, ali je bila prvi sveobuhvatni ekonomski okvir koji je uključivao trgovinu, investicije, tržište rada, konkurentnost i industrijski razvoj, ali i kulturu, vladavinu prava i borbu protiv korupcije.

Tada je, prema njenim rečima, postojao entuzijazam u regionu, ekonomije su bile zainteresovane da učestvuju sve do 2014. godine kada je počeo Berlinski proces koji je imao ideju da poveže region kroz infrastrukturne projekte, koji moraju da prate ljudi, biznisi i politike…

“I od tada priča postaje više politička nego ekonomska. Region tada paralelno prati situaciju u EU, gde dolazi do zasićenosti od proširenja baš u tom periodu otprilike 2014. godine, i sa jedne strane prihvata investicije u infrastrukturu, ali postaje skeptičan prema reformskom delu iz prostog razloga jer počinje da brine da li se nudi alternativa umesto proširenja, odnosno članstva u EU”, objasnila je Đurica.

Kako je istakla, Balkan tada nije to video kao priliku da momenat zasićenja EU iskoristi i radi na sebi kako bi poboljšao ne samo međusobnu integraciju, već i svoju konkurentnost.

Intenzivniju saradnju pokrenuo je Otvoreni Balkan, koji obuhvata Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju. Kako je istakla Đurica, Otvoreni Balkan je izazvao veliku zabrinutost u regionu, posebno u političkom kontekstu, jer su samo tri aktera (zemlje) Zapadnog Balkana bila uključena i jer je incijator bila Srbija.

“U tom momentu Otvoreni Balkan je prodrmao uspavani region koji nije mnogo radio na zajedničkom regionalnom ekonomskom prostoru i odjednom se mobilisao jer se na neki način uplašio Otvorenog Balkana i tako 2020. dobijamo Zajedničko regionalno tržište”, naglasila je Đurica.

Prema njenim rečima, postoji puno preklapanja kada je reč o svim ovim inicijativama, a primer za to je i sporazum u okviru Otvorenog Balkana o priznavanju diploma ili kvalifikacija, koji kao takav već postoji.

Kada je reč o mobilnosti radne snage, ona je istakla da je kroz Open Balkan platformu u periodu od 1. marta 2024. do kraja novembra 285 zahteva dobilo pristup tržištu rada, od čega je 282 iz Severne Makedonije, a tri iz Albanije.

“Prateći program socijalne i zdravstvene zaštite ostao je na bilateralnom nivou, a ne na regionalnom, i samim tim je to dugotrajan i zahtevniji proces, što je rezultiralo time da ljudi iz Severne Makedonije i Albanije i dalje idu više starim regularnim putem tržišta rada, nego kroz Otvoreni Balkan”, istakla je Đurica.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji naglasila je da su i građani i privreda osetili konkretne pomake kroz određene inicijative poput sporazuma o romingu i nedavnog uključenja u SEPA platni sistem EU.

“Reč je o uključivanju deviznog platnog sistema centralnih banka i usklađivanju sa Evropskom centralnom bankom. To će zaista mnogo značiti, ne samo biznisu unutar regiona, već i sa EU – sa kojom najviše trgujemo i od koje imamo najviše investicija, i iz koje dobijamo najviše doznaka. Nekih pola milijarde evra region gubi na troškove doznaka svake godine. Sada toga više neće biti, tako da je prijem u SEPA zaista jedna uspešna stvar”, zaključila je Đurica.