Cena distribucije povećana posle četiri godine: Poskupljenje struje jača inflatorni pritisak

Struja u Srbiji poskupeće od 1. oktobra za 6,6 odsto, i to nije jedino poskupljenje koje očekuje građane, ali jeste povećanje koje povlači cene mnogih drugih proizvoda i usluga. Takođe, građane i privredu očekuju više cene za prenos i distribuciju električne energije – prenos će poskupeti 10 odsto, a distribucija 16 odsto u odnosu na cene iz 2021. godine.

Istovremeno sa povećanjem cene električne energije od 1. oktobra biće pomerena i granica za ulazak u najskuplju, “crvenu” zonu potrošnje za domaćinstva. Ovom izmenom metodologije za kupce iz kategorije široke potrošnje granica između „crvene“ i „plave“ zone pomerena je sa 1.600 kWh na 1.200 kWh. Stručnjaci smatraju da će zbog smanjivanja praga potrošnje sa 1.600 na 1.200 kilovata veliki broj domaćinstava ući u crvenu zonu, zbog čega će im računi za struju biti značajno veći.

Povećanje cene struje bio je zahtev Međunarodnog monetarnog fonda, kako bi se obezbedila finansijska održivost energetskih preduzeća. U izveštaju MMF-a navodi se da će prihod od povećanja biti usmeren na jačanje finansijske stabilnosti Elektrodistribucije Srbije (EDS), uključujući i ulaganja u najvažnije projekte unapređenja elektrodistributivne mreže.

Sledeće usklađivanje tarifa planirano je najkasnije do januara 2027. godine, nakon što se izvrši procena finansijskog stanja energetskih preduzeća.

Stručnjak za energetiku Željko Marković u razgovoru za Biznis.rs ističe da je cena struje za sva domaćinstva u Srbiji ista i da je za njenu regulaciju odgovorna Agencija za energetiku.

“Privredna društva koja učestvuju u tom lancu su Elektroprivreda Srbije, koja naplaćuje energiju, i operator prenosnog i distributivnog sistema Elektrodistribucija, koja naplaćuje takozvani pristup sistemu, odnosno mrežarinu – taksu koja se tiče prenosa i distribucije električne energije. U ovom slučaju upravo je Elektrodistribucija tražila povećanje cene mrežarine (distribucije) za 16 procenata, budući da ona četiri godine godine nije menjana. Podnela je zahtev Agenciji za energetiku, koja je smatrala da je to opravdano, pa će cene biti veće od 1. oktobra”, navodi naš sagovornik.

Zbog toga je, kako kaže, morala da se izvrši korekcija za 6,6 odsto na ukupnu cenu, jer je EPS nosilac garantovanog snabdevanja, a cena distribucije uračunata je u cenu kilovat časa koji se prodaje građanima na garantovanom snabdevanju.

Marković ocenjuje da je povećanje opravdano jer ova cena nije menjana četiri godine, dok su svi ostali troškovi poslovanja, uz inflaciju, porasli. Ipak, on navodi još jedan razlog koji je tome doprineo.

“Jedan od indikatora zašto je to moralo da se uradi je i to što je Elektrodistribucija imala gubitak iskazan u 2023. godini od 10 miliona evra, a u 2024. godini 60 miliona evra. Tako bi ovo sada trebalo da ublaži te efekte. Da li će i dalje prijavljivati minus videćemo na kraju ove godine”, ističe on.

Zahtevi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kako kaže, usmereni su na to da energetski sektor nema gubitke, da nema subvencionisanja od strane države i da se poslovanje postavi na realnim tržišnim osnovama.

I privredu očekuje poskupljenje na krajnjim računima

Što se tiče privrede, Željko Marković naglašava da preduzeća ugovaraju cenu za električnu energiju prema tržišnim uslovima.

“Bez obzira na to što im se cena električne energije koju su ugovorili nije menjala, oni imaju cenu struje i cenu upravo tog pristupa sistemu – koja se povećala i to će na njihovim računima biti povećanje od nekoliko procenata. Sve zavisi od strukture potrošnje i šta su ugovorili. Recimo da bi to bilo povećanje od dva-tri odsto za privrednike na komercijalnom snabdevanju od 1. oktobra”, navodi stručnjak za energetiku.

Kako objašnjava Marković, komercijalne cene se ugovaraju, a što je kupac veći malo je veći i rabat i popust. Sve zavisi i od toga kada je neki privrednik sklopio ugovor, na koliko dugo i da li je u tom trenutku dobio neku bolju cenu.

“Teško je odrediti koja je cena na komercijalnom snadevanju, ali generalno gledano to je iznos koji je nešto malo iznad prosečne cene ostvarene na berzi električne energije. To je sada negde oko stotinak evra – 104-105 evra po megavat satu. I to je samo cena energije, a na to ide i mrežarina i drugi troškovi, sve zavisi i kakva je potrošnja reaktivne snage. Znači, ima puno tih tarifnih elementa, ali na kraju to bude negde oko 140-150 evra po megavat satu, kada se uračunaju takse”, navodi naš sagovornik.

Kako će poskupljenje struje uticati na privredu i građane?

U razgovoru za Biznis.rs Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS), ističe da je rast cene električne energije dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i da je to jedna vrsta obaveze kako bi se odobrio aranžman sa Srbijom.

“Naša privreda se već neko vreme žali na naglo povećanje cene električne energije, što joj povećava troškove proizvodnje i samim tim preliva se i na cene finalnih proizvoda. Dolazi do narušavanja konkurentske pozicije kada je reč o našem izvozu na međunarodno tržište, jer je on samim tim skuplji i dolazi do pokretanja inflatornog pritiska u zemlji, imajući u vidu da je sada inflacija izvan okvira cilja Narodne banke Srbije (NBS)”, ocenjuje naš sagovornik.

Sa druge strane, Stanić ukazuje da poskupljenje struje utiče i na porast cena finalnih proizvoda u Srbiji, što dodatno podgreva inflaciju.

“To na neki način stvara određene gubitke za privredu i za stanovništvo koje sada mora više novca da troši na električnu energiju, a samim tim ima manje prostora da kupuje neke druge proizvode”, dodaje on.

Paket ekonomskih mera koje je pripremila država – od ograničavanja marži najvećih trgovinskih lanaca, sniženih kamata na kredite, dodatnih popusta za električnu energiju i jeftinijeg ogreva, čini se da većini stanovništva neće umnogome olakšati jesen i zimu.

Od 1. oktobra planirano je i vanredno povećanje minimalne zarade u Srbiji, a građane sa najnižim primanjima očekuje još jedno, redovno povećanje od 1. januara 2026.

Komentarišući povećanje minimalca, koje se preliva i na ostale zarade u Srbiji, Stanić napominje da se i time povećavaju troškovi firmi.

“To je udar na konkurenciju naših kompanija. A sa druge strane, svako određeno povećanje zarada, naročito minimalnih i prosečnih završava u potrošnji. Samim tim, ako postoji veća tražnja to utiče i na podizanje cena”, navodi Bojan Stanić.

Da je teška jesen pred privredom i građanima potvrđuje i usporavanje poslovne aktivnosti u Srbiji.

“Kada se dublje uđe u analize kako funkcionišu firme i kako se kreće njihova poslovna aktivnost, mi vidimo usporavanje privrede koje je apsolutno posledica svega što se dešava spolja – manje međunarodne tražnje i skuplje proizvodnje zbog uvođenja carina. Određene firme stopirale su zapošljavanje i dobro je dok ne krene neko masovnije otpuštanje. Ali vidimo, primera radi, da se zatvara Leoni u Nišu, skoro 2.000 ljudi ostaje bez posla. Kriza koja traje u EU polako se i kod nas preliva. Mere koje država pokreće usmerene su pre svega da se podrži standard stanovništva koji je pod pritiskom i zbog inflacije i zbog celokupne situacije”, zaključuje Stanić.

Sutra: Najskuplju struju u EU plaćaju Italijani, najjeftiniju Mađari