Pad potražnje i klimatski uslovi ove godine nisu išli na ruku pčelarima

Cena meda od 800 do 2.500 dinara po kilogramu

AgrobiznisPoslovanjeSrbija

5.11.2024 08:01 Autor: Marija Jovanović 16

Cena meda od 800 do 2.500 dinara po kilogramu Cena meda od 800 do 2.500 dinara po kilogramu
Cene meda kreću se od 800 do 2.500 dinara po kilogramu, u zavisnosti od vrste. Bagremov med, kog ima u većem delu Srbije, kod... Cena meda od 800 do 2.500 dinara po kilogramu

Cene meda kreću se od 800 do 2.500 dinara po kilogramu, u zavisnosti od vrste. Bagremov med, kog ima u većem delu Srbije, kod pčelara se može naći po ceni od 1.200 dinara, dok se suncokretov kreće od 800 do 1.000 dinara po kilogramu.

“U Srbiji je najčešći bagremov med. Takođe, suncokretov med je neopravdano potcenjen, iako je u pitanju med sa najjačom antioksidativnom aktivnošću. U istoj cenovnoj kategoriji je i med od uljane repice i on se kreće od 800 do 1.000 dinara po kilogramu, dok je lipov med skuplji – od 1.200 pa do 1.600 dinara. Sve zavisi da li je sertifikovana proizvodnja kao što, recimo, imamo na Fruškoj gori“, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Prema njegovim rečima, troškovi sertifikacije su veliki i oni jednostavno moraju da se ugrade u cenu meda, tako da mali broj pčelara koji je ušao u sertifikaciju ima veću cenu lipovog meda. Naš sagovornik dodaje i da je reč o medu sa najjačim procentom polena lipe na svetu.

Komentarišući šarenolike cene, Živadinović kaže da, primera radi, samo u Raškoj oblasti med sa tamošnjeg područja dostiže cenu i do 20 evra po kilogramu.

“Reč je o medu kog ima jako malo, godišnji prinosi po košnici su jednocifreni i kupci treba da znaju da ti pčelari, uprkos dobroj ceni, ne zarade više od onih koji med prodaju po deset evra”, dodaje Živadinović.

Kada je reč o livadskom medu, naš sagovornik ističe da njega u Srbiji nema mnogo jer mali broj pčelara košnice seli na visoke planine pošto im se ne isplati, pa samo oni najuporniji uspevaju da dođu do tog meda i njegova cena se kreće od 1.200 do 1.800 dinara po kilogramu.

“Najskuplji je šumski med, takozvani medljikovac. To je med poreklom od vancvetnih nektarija ili od produkata lisnih vaši, pun minerala. Problem sa ovom vrstom meda je što je on vrlo redak i nema ga svake godine. U principu, on medi svake četvrte-pete godine i ređe od toga. Cena mu je jako dobra – od 1.500 do 2.000 dinara po kilogramu”, navodi Živadinović.

Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

Da li se isplati proizvodnja meda?

Kako navodi predsednik SPOS-a, podaci Uprave za veterinu pokazuju da je Srbija u 2023. godini imala više od 1,6 miliona košnica. Godišnje se u našoj zemlji proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda, ali se u lošijim godinama ta cifra kreće od 3.500 do 4.000 tona.

“Ova godina je za pčelare bila teška zbog problema na svetskom tržištu sa deklarisanom cenom meda, i to zbog ogromnog procenta falsifikata, koji se od zemlje do zemlje kreće od 62,5 do 100 odsto. Sve to dovelo je do pada potražnje za pravim medom, a samim tim pala je i njegova cena”, ističe Živadinović i dodaje da se iz Srbije godišnje izveze od 1.800 do 3.300 tona meda.

Veleprodajne cene, prema njegovim rečima, uglavnom su ispod cene koštanja proizvodnje, pa je tako trenutna cena za bagremov med 3,6 evra po kilogramu, dok sunockretov med košta 1,6 evra.

“Taj med ne možete da proizvedete bez 3,5 evra. Prema našoj računici, koju smo radili početkom ove godine, troškovi pčelarenja sa svim inputima u proizvodnji poskupeli su za 43 odsto u odnosu na 2011. godinu”, ističe naš sagovornik.

Ni klimatski uslovi nisu išli na ruku pčelarima, napominje Živadinović. Proleće je poranilo, bagrem je cvetao oko mesec dana ranije, pa su samo oni koji sele svoje košnice uspeli “nešto da izvuku” i imaju prosečan prinos. Oni koji to nisu mogli imali su jednocifren broj kilograma po košnici.

“Ako gledamo po pčelinjim pašama, ni paša uljane repice nije se proslavila. Lipova paša obećavala je u startu, ali je i ona na kraju bila jako loša, pa je prosečan prinos po košnici negde oko pet-šest kilograma. Retko ko je uspeo da dostigne 20. Samo na nekim lokacijama je došlo do boljih prinosa. Suncokretova paša takođe je bila ispod proseka u većini delova Srbije, iako se pčelari jako uzdaju u nju kao u jednu od najpouzdanijih”, zaključuje Živadinović.

  • Mike

    5.11.2024 #1 Author

    O tehnologiji proizvodnje meda i svim problemima koji prate pčelarstvo ima smisla razgovarati sa strukom a ne sa ovima koji pčelarstvo sele u Aleksinac i koji umesto da se radi o tehnologiji forsiraju trgovinu medom.

    Odgovori

    • MMMMMMMMM

      5.11.2024 #2 Author

      Ja više ne kupujem med kog nas. Kada sam u Grkoj odem u obližnje selo (Evija) i kupim od 3 do 5 kg što je nama dovoljno po ceni od 8 do 10 Eura . Dva puta se desilo da je vlasnik vrcao pred nama jer ga nije imao na zalihama. On nam je rekao da kupujemo slobodno i u prodavnicama. Kod nas je pitanje da li u opšte negde može da se nađe čist med.

      Odgovori

      • Mrki

        6.11.2024 #3 Author

        Mozes da nadjes veoma dobar ispravan med kod pcelara koji drze pcele iz hobija koji ne jure zaradu. Pcelari iz hobija nemaju subvencije prinos im je mali jer su takve godine priroda malo daje jedva 5kg po kosnici. Ali tih 5kg je cista suza nektara iz prirode.

        Odgovori

  • Anonimni

    5.11.2024 #4 Author

    Svaka godina ista nikada med nemoze da se proda strasno za pcelare.

    Odgovori

  • Milorad

    5.11.2024 #5 Author

    Mala cena od 3,5 evra strasno bolje ćemo da vratimo med pcelama

    Odgovori

  • Bobi

    5.11.2024 #6 Author

    Gospodin Rodoljub je vrstan poznavalac tehnologije pčelarenja a pored toga kao predsednik SPOSa zdušno se zalaze za organizaciju u svakom pogledu.Sve pohvale za doktora

    Odgovori

  • Nedeljko Lugonja

    5.11.2024 #7 Author

    Sve je kako doktor kaze. Teski dani za pcelarstvo. Ali nada zadnja umire.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    5.11.2024 #8 Author

    2500 kg meda za nas standar je luksuz na zalost

    Odgovori

  • Nikola

    5.11.2024 #9 Author

    Pčelari su lopovi jer prave med od šećera….

    Odgovori

  • Dule

    5.11.2024 #10 Author

    Pčelari su jako veliki lopovi i prevaranti jer od šećera prave med,oni su teški lopovi…

    Odgovori

    • Djole

      12.11.2024 #11 Author

      Ne prave ga pčelari već pčele.

      Odgovori

  • Sloba

    5.11.2024 #12 Author

    U Srbiji postoje dve vrste meda,
    industrijski,
    i pčelinji.
    Industrijski med se pravi od šećera.
    A pčele prave pčelinji med otprilike 50 posto od prirodnog soka biljaka i uz to ujedno i 50 posto od šećera,obe vrste meda su pčele izmešale u košnici.
    A neki pčelari stave da pčela preradi tačno75 posto šećera u med i 25 posto meda od soka biljaka…
    Uglavnom većina pčelara su u Srbiji prevaranti i stim i lopovi zato što veći deo procenta njihovog meda ima šećera …
    Zato i raste proizvodnja košnica jer pčela od kilogram šećera proizvede kilogram meda , kojeg pčelari građaninu prodaju od 1000 do 1500 dinara.Zato je med i postao dobar biznis jer se na njemu zarađuju velike pare,a veliku cenu meda su pčelari namerno formirali da bi se bogatili.
    Pčelari tri puta više proizvedu meda sa šećerkom nego kada bi pčelu pustili da proizvode sto posto prirodni med od sokova biljaka.
    E zato pčelari nameste da pčela istovremeno proizvodi dve vrste izmešanog meda i to od šećera i od prirodni sokova biljaka.
    Retko ko od pčelara u Srbiji proizvodi pčelinji med od sto posto prirodnog soka biljke,to se može naći u nekim retkim zabačenim planinskim selima koji med proizvode sa porodičnu potrošnju.
    A u analizi meda ne može da se otkrije da li pčelinji med ima u sebi šećera i prirodnog soka od biljaka, jer je i šećer proizveden od prirodnog soka repe..
    A industrijski med je istog kvaliteta kao i pčelinji med,samo što je pčelinji med malo ukusniji.

    A pčelari lažu da je industrijski med nije pravi već lažni,to lažu zato što je industrijski med duplo jeftiniji od pčelinjeg meda.Pčelari nemo da se pomire sa sudbinom da imaju industrijski med koji dobro konkuriše njihovom pčelinjem medu,a neće nikada priznati da je industrijski i pčelinji med isto pravljen od šećera.
    Zato daju novinarima mita da oni preko televizije,radija,interneta i novina lažu narod da ne kupuju industrijski lažni med kod prodavaca već da isključivo kupuju kod njih pčelara pčelinji pravi med.

    Svaki pčelar koji se bavi ličnom prodajom svoga proizvedenog meda i to gradjanima na pijaci i u svojoj kući, oni će u toku prodaje početi da se svom potencijonalnom kupcu hvale da je njihov med domaći,prirodan i lekovit,onda znajte da lažu i da u tom njegovom medu ima šećera.,……

    Stvarno su lopovi.

    Odgovori

  • Melisa

    8.11.2024 #13 Author

    Zna se ko pravi domaci med ,Treba se. Drzati proverenih stvari

    Odgovori

  • Iksi

    9.11.2024 #14 Author

    Pa da je bar pravi,da covek ne zali…

    Odgovori

  • LEBRON

    10.11.2024 #15 Author

    Samo provereno.ko se dobro razume on moze da vidi da li je med pravi.

    Odgovori

  • SUNCICA

    11.11.2024 #16 Author

    Treba drzati cenu kvalitetnog i prirodnog meda, to se odmah provali

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.