Cena pšenice trenutno u padu, ali globalne okolnosti bi mogle da preokrenu trend

Uprkos tome što je cena pšenice u regionu viša, ona u Srbiji tokom i neposredno nakon žetve već godinama unazad beleži pad, što je ovog leta možda i vidljivije budući da sve ostalo poskupljuje.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže direktor Poslovnog udruženja mlinara Žitounija Zdravko Šajatović, pad cene treba posmatrati kao rezultat straha od recesije. On je podsetio da su centralne banke širom Evrope i sveta podigle referentne kamatne stope, a da ih poslovne banke slede podižući svoje kamatne kamate.

Suprotno ovome, Šajatović navodi i faktore koji ukazuju da bi cena trebalo da ima tendenciju rasta, a to su inflacija, rat u Ukrajini, kao i logistički problemi koji su doveli do ogromnog uvećanja cene transporta. Takođe, na poskupljenje bi mogla da utiče i osnovna ekonomska jednačina u vidu odnosa ponude i tražnje.

„Prema proceni američkog ministarstva poljoprivrede, svetska potrošnja pšenice će i ove godine biti veća, a uz to se njene svetske zalihe već godinama unazad smanjuju. Sve ovo govori u prilog tome da cena pšenice ima potencijal rasta, ali ona trenutno pada“, kaže Šajatović.

Kada je reč o ceni u Srbiji, on navodi da je najveći promet zabeležen kod prodaje za robne rezerve, po ceni od 40 dinara sa PDV-om.

Inače, Ana Jakšić sa Produktne berze Novi Sad rekla je da je za ovu namenu do sada prijavljeno 90.000 tona, dodajući da ima prostora za još manje od trećine te količine, i navodeći da robne rezerve isplaćuju novac u roku od 15 dana od predaje pšenice.

Pored toga, Šajatović ističe da su sledeći veliki kupci mlinski kapaciteti i izvoznici koji su, kako je rekao, kupili skromne količine. Jedan od razloga je mala ponuda, a uz to proizvođači očekuju veću cenu.

Takođe, naš sagovornik kaže i da su izvoznici strahovito oprezni – vozarine su drastično skočile: od raspona između 15 i 25 evra po toni prevezenog žita, preko 30, pa sve do 50 evra što je, kako je ocenio, izuzetno veliki trošak.

„Izvoznici se teško snalaze i dolaze do kombinacija koje će im stvoriti profit i time ih navesti da nastave da izvoze“, kaže Šajatović.

Upravo zbog svega navedenog on trenutnu situaciju opisuje kao relativno zatišje o čijem trajanju je nezahvalno prognozirati, tim pre što je pšenica „tek skinuta“ sa njiva.

Kada je reč o „skromnim kupcima“, kao što su mlinovi i izvoznici, ratari su njima uglavnom prodavali pšenicu po ceni od 35-36 dinara, dok se, primera radi, njena cena u Mađarskoj i Hrvatskoj kreće i do 55 dinara.

Pored toga, izazov pred ratarima su i smanjeni prinosi, budući da su oni ove godine manji za oko 20 odsto. To je još jedan od faktora koji sugeriše da će cena pšenice porasti u nekom momentu.

„Pitanje je koliko se ratari uklapaju u čitavu računicu, ali nisu oštećeni samo oni koji gaje pšenicu, budući da pad cena beleže i ječam, kukuruz, kao i soja“, dodaje Šajatović.

Inače, naš sagovornik kaže da, uprkos većem broju razloga za poskupljenje pšenice, cena može još padati, ukoliko bi došlo do nekog sporazuma o izvozu velike količine ukrajinske pšenice, što je ocenio kao veoma neizvesno.

Jedino što jeste izvesno je da će tržište diktirati dalje kretanje cena.

„Pšenica je berzanska roba i svako ko učestvuje u kupoprodaji donosi svoje odluke koje sa sobom nose i određene posledice, kako za kupca, tako i za prodavca, i tu ne bi trebalo da se meša niko treći. Oni koji prodaju mogu da traže koliko hoće, i prodaće onome ko ponudi cifru koja im odgovara“, zaključuje naš sagovornik.