Cene na rafovima ne padaju, a otkupne sve niže – Ko najviše zarađuje na mleku?

Procene pokazuju da poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom kravljeg mleka u Srbiji distribuiraju mlekarama oko 59 odsto ukupne proizvodnje. Od količine mleka koja im ostaje (oko 41 odsto) za ishranu članova gazdinstva i stoke iskoristi se oko 10 procenata, oko 22 odsto se preradi u mlečne proizvode i to uglavnom sir i kajmak, a ostatak (oko devet odsto) proda se neposrednim potrošačima.

Gubici na gazdinstvu su neznatni – do 0,1 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u publikaciji “Trendovi” za četvrti kvartal 2025. godine.

Zastupljenost kravljeg mleka u ukupnoj proizvodnji mleka na gazdinstvima iznosi oko 97 odsto, a ostalo čine ovčije i kozje mleko. Proizvodnja konzumnog kravljeg mleka u mlekarama povećana je prošle godine za 3,3 odsto u odnosu na isti period godinu ranije. Posmatrano kvartalno, u četvrtom kvartalu 2025. došlo je do rasta od dva odsto u odnosu na poslednje tromesečje 2024. godine.

Otkupne cene kravljeg mleka smanjene su za 4,6 odsto u periodu od januara do decembra 2025. u odnosu na isti period prethodne godine. U četvrtom kvartalu 2025. cene su bile za 6,8 odsto manje u odnosu na isti period 2024.

Potrošačke cene kravljeg mleka povećane su za 0,3 odsto u periodu od januara do decembra 2025. godine. U četvrtom kvartalu prosečna cena je iznosila 144,7 dinara po litru, što predstavlja rast od 0,2 odsto u odnosu na isti kvartal 2024. godine.

Na osnovu uporednog prikaza zaključuje se da su otkupne cene kravljeg mleka imale opadajući trend u 2025. godini, dok su potrošačke cene bile na stabilnom nivou.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,34 milijardi litara kravljeg mleka, koje dominira u strukturi mleka sa udelom od oko 97,7 odsto. Godišnja proizvodnja ovčijeg mleka iznosi oko 11 miliona litara, a kozjeg oko 21 milion.

Litar mleka na rafovima od 98 do 185 dinara, malim proizvođačima ide 25

Litar dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti na rafovima se može naći po ceni od 98 do 185 dinara, u zavisnosti od proizvođača i trgovinskog lanca.

Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević u razgovoru za Biznis.rs ističe da je za proizvodnju jednog litra mleka neophodno 50 dinara, dok je otkupna cena sirovog mleka za male proizvođače koji prodaju do 50 litara dnevno svega 25 dinara po litru, što ukazuje da oni praktično rade sa gubitkom.

Cene otkupa mleka razlikuju se u zavisnosti od veličine proizvođača, količine isporučenog mleka i same mlekare.

“Imamo na primer mlekaru Lazar Blace koja ima otkupne cene od 30 do 45 dinara, dok postoje mlekare i poput Imleka, koje imaju cene od 40 do 65 dinara. To je najstabilnija mlekara, ali oni ujedno imaju i najskuplje proizvode na rafovima”, ukazuje naš sagovornik.

I dok se očekuje stav Evropske komisije o uvođenju prelevmana na mleko i mlečne proizvode, proizvođači upozoravaju da pritisak jeftinog uvoza dodatno ugrožava domaći sektor.

“Zaradu moraju da umanje i prerađivači i trgovinski lanci ukoliko misle da opstane domaća proizvodnja. Uvoznici treba potpuno da obustave uvoz mlečnih proizvoda jer će u suprotnom polovina proizvođača vrlo brzo prestati sa radom, a kada postanemo zavisno uvozna zemlja za mleko i mlečne proizvode ni državi neće biti lako”, navodi on.

Najveći teret krize trenutno nose mali proizvođači, a posebno su ugrožena gazdinstva sa do deset krava, za koja se ocenjuje da bi mogla prva da nestanu sa tržišta. Palamarević upozorava da takav scenario ne bi imao samo ekonomske, već i ozbiljne demografske posledice po celu Srbiju.

Kako ističe, opstanak stočarstva direktno je vezan za opstanak života na selu. Gubitkom i poslednjih grla stoke porodice ostaju bez osnovnog izvora prihoda i prinuđene su da napuste svoja domaćinstva u potrazi za poslom. Time čitava područja ostaju bez stanovništva, a sela postaju pusta.

Kolike su subvencije države za pomoć ovom sektoru?

Palamarević ističe da su aktuelne državne subvencije na visokom nivou i ocenjuje ih kao značajnu podršku sektoru. Kako navodi, izdvajanja obuhvataju 55.000 dinara po kravi, 100.000 dinara po junici prvotelki i premiju od 19 dinara po litru mleka, uz dodatne subvencije po hektaru koje su posebno važne za ratare.

“Ne hvalim državu, ali treba reći pošteno – te subvencije su odlične i ukoliko bi se ovakav nivo podrške zadržao još tri-četiri godine domaći proizvođači mleka mogli bi da dostignu konkurentnost evropskih farmera, čak i u uslovima nižih otkupnih cena”, naglašava on i dodaje da na godišnjem nivou država za proizvođače mleka izdvaja više od 80 milijardi dinara.

Naš sagovornik podvlači da proizvođači dodeljena sredstva nisu koristili za ličnu potrošnju i da su ona gotovo u potpunosti investirana u unapređenje proizvodnje.

“Tokom prethodne dve godine značajan broj proizvođača modernizovao je svoje kapacitete – uvedeni su mlekovodi, unapređeni higijenski uslovi i kvalitet mleka, uređeni proizvodni objekti, a ulagano je i u nabavku savremene mehanizacije”, zaključuje on.