Da li će krediti biti povoljniji ako se ograniče kamate?

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila je tokom rasprave u Skupštini Srbije da će za jesenje zasedanje parlamenta biti spremne izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga – i da će se među njima naći i odredbe o ograničavanju visine kamatnih stopa na stambene, potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus.

Slično rešenje uveliko je na snazi u susednoj Hrvatskoj, koja je propisala maksimalnu visinu efektivne kamatne stope na potrošačke i stambene kredite. Ekonomski analitičar iz Zagreba Damir Novotny za Biznis.rs, međutim, upozorava da ograničenje kamatnih stopa nije donelo i pojeftinjenje kredita, dok dekan Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić ocenjuje da bi „plafoniranje“ efektivnih kamatnih stopa pre uticalo na tražnju klijenata nego na uslove ponude kredita kod banaka.

Iako će detalji predloga NBS biti poznati kada počne javna rasprava o nacrtu izmena i dopuna, iz centralne banke su za Bloomberg Adria ipak nagovestili da bi formula za izračunavanje maksimalnih kamatnih stopa mogla da se zasniva na sabiranju prosečne ponderisane kamatne stope ili zakonske zatezne kamate i „određenog dodatka“.

Zakonska zatezna kamatna stopa je takođe deo formule za izračunavanje maksimalne efektivne kamatne stope na potrošačke i stambene kredite, ali – u Hrvatskoj.

Hrvatskim Zakonom o potrošačkom kreditiranju propisano je da je maksimalna efektivna kamatna stopa (EKS) za potrošačke kredite jednaka stopi zakonskih zateznih kamata uvećanoj za dva procentna poena, dok je maksimalna EKS na stambene kredite jednaka stopi zakonskih zateznih kamata. Visina stope zakonskih zateznih kamata za građane i domaćinstva na kraju juna u Hrvatskoj je iznosila 7,5 odsto.

Ukoliko se isti model primeni na Srbiju – a naša zakonska zatezna kamatna stopa od 12. jula iznosi 14 odsto – to bi značilo da bi EKS na potrošačke kredite bila ograničena na 16 odsto.

Prema podacima naše centralne banke zaključno sa krajem juna, najskuplji dinarski potrošački krediti sa rokom otplate dužim od pet godina nosili su stopu od 9,48 odsto. Dinarski gotovinski krediti, u zavisnosti od roka otplate, imali su prosečnu kamatu od 12,14 odsto, dok su najskuplji bili oni sa rokom otplate do pet godina, i na njih se naplaćivala prosečna kamata od 12,98 odsto.

„Iskustvo iz Hrvatske je da ograničenje EKS na potrošačke i stambene kredite nije donelo pojeftinjenje kredita, ali je – uz obaveze koje su banke dobile kada je reč o ugovaranju i obaveštavanju klijenata – doprinela da ceo proces bude transparentniji“, kaže za Biznis.rs ekonomista Damir Novotny, koji je i profesor na zagrebačkom Algebra Berneys univerzitetu.

Potrošači, kako kaže, moraju uvek imati na umu da kredit nije besplatan. Štaviše, da je obično skup proizvod i da se mora vratiti.

„Duboko verujem da svako ‘mešanje’ u tržište donosi samo nove neravnoteže pa bi, primera radi, pojeftinjenje kredita ispod tržišne vrednosti moglo da dovede do preteranog zaduživanja. Takođe, potrošači su i sami sposobni da ocene da li im neki proizvod treba ili ne i koliko mogu da ga plate“, naglasio je Novotny u izjavi za Biznis.rs.

Papreni dozvoljeni i nedozvoljeni minus

Jedna od situacija gde bi korisnici finansijskih usluga zaista mogli da osete koristi od ograničavanja stopa su dozvoljeni i nedozvoljeni minus. NBS je za Bloomberg Adria navela da se i u ovom slučaju razmatra vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu, ali i za zakonsku zateznu kamatu.

Visina zakonske zatezne kamate od 14 odsto je relativno visoka, ali i gotovo zanemarljiva ako se uzme u obzir koliko inače banke naplaćuju dozvoljen i nedozvoljen minus.

Prema podacima NBS, u junu ove godine prosečna ponderisana kamata na dozvoljeni minus iznosila je 28,49 odsto, dok je za nedozvoljeni ta kamatna stopa bila 26,79 odsto. Gledajući, međutim, raspon kamata koje banke naplaćuju, treba imati na umu da se one kreću od 11,22 do čak 33,41 odsto za dozvoljeni i od 9,51 do čak 50,57 odsto za nedozvoljeni minus.

Predvidivost i sigurnost za korisnike kredita

Na spisku za ograničenje kamatnih stopa su i stambeni krediti, čija EKS je u Hrvatskoj ograničena na visinu zakonske zatezne kamate koja trenutno u toj zemlji iznosi 7,5 odsto.

Kada je reč o stambenim kreditima u Srbiji, koji su gotovo u potpunosti evroindeksirani, NBS je već posezala za merom ograničenja visine stopa kako bi obuzdala njihov rast u periodu kada je Evropska centralna banka podizala euribor – a ta intervencija trebalo bi da se okonča u decembru ove godine.

„Iako ne verujem da bi ograničenje visine kamata smanjilo cenu kredita na tržištu, verujem da bi uticalo na tražnju građana jer bi imali informaciju koliki bi bio ‘plafon’ kada je reč o visini kamatne stope i to bi im donelo predvidivost i sigurnost pri odlučivanju da li će se zadužiti ili ne. To je posebno važno kada su u pitanju oni koji su već podigli stambene kredite, kao i oni koji to žele, ali se ne usuđuju“, ocenio je u izjavi za Biznis.rs dekan BBA Zoran Grubišić.

Kamate na stambene kredite ograničene su, podsećamo, odlukom NBS iz septembra prošle godine, i to tako da kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. godine nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto.

Kod stambenih kredita koji su odobreni od 31. jula 2022. godine do stupanja na snagu pomenute odluke, a čija je inicijalna kamatna stopa veća od 4,08 odsto, korisnici će zaključno sa decembrom 2024. godine plaćati umanjenu ratu kredita sa kamatom iz prvobitnog plana otplate.

Kada je reč o stambenim kreditima koji se odobravaju nakon stupanja na snagu odluke, u periodu njene primene propisana su ograničenja: kod stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom banka je dužna da fiksni deo nominalne kamatne stope (marža banke) utvrdi u procentu koji nije viši od 1,1 odsto do 31. decembra 2024. godine, a nakon tog perioda u procentu koji bude utvrđen ugovorom o tom kreditu, dok kod stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom banka može odobravati stambeni kredit uz nominalnu kamatnu stopu do 5,03 odsto.