Da li će Srbija do 2030. godine dostići zacrtan cilj od 45 odsto električne energije iz OIE?

Prema Integrisanom nacionalnom klimatskom i energetskom planu (INEКP), koji je Vlada Srbije usvojila prošle godine da bi se uskladila sa evropskom regulativom i doprinela dekarbonizaciji, u Srbiji bi do 2030. godine trebalo da bude izgrađeno 3,5 GW novih vetroelektrana i solarnih parkova.

Kako je navedeno u dokumentu, obnovljivi izvori energije (OIE) će se smatrati glavnim domaćim izvorom električne energije sa udelom koji prelazi 45 odsto bruto finalne potrošnje.

Trenutno imamo oko 800 MW vetroelektrana i solara na mreži sa izgledima da do kraja godine imamo 1 GW. I to je rezultat napornog rada poslednjih 15 godina investitora i države da imamo pozitivan regulatorni okvir i investitore voljne da ulažu, kaže za Biznis.rs Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija. To znači da bi po planu trebalo da se izgradi još 2,5 GW u narednih četiri do pet godina.

“Projekata ima, ozbiljnih investitora ima, ali čini se da realizacija ide dosta sporo. I dalje nemamo nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije. Pogledajmo rezultate aukcija iz 2023. godine. Samo jedan vetropark je u potpunosti izgrađen i proizvodi električnu energiju. Ostali su u izgradnji ili nisu ni počeli da se grade”, navodi naša sagovornica.

Dodaje da pobednici drugih aukcija takođe još ne otvaraju gradilišta. Uz sve to, ne zna se kada će biti raspisan treći krug aukcija u skladu sa trogodišnjim planom koji je deo regulatornog okvira kreiranog uz podršku EBRD.

“Izgradnja velikih OIE projekata je kompleksan proces koji zahteva puno dozvola i naporan rad da se do njih dođe, zatim značajna finansijska ulaganja i izgradnju koja je uslovljena dostupnošću izvođača radova i komponenata (vetrogeneratora, solarnih panela, kranova, transformatora i druge opreme) koju želi i naručuje čitav svet u energetskoj tranziciji”, napominje Isailović.

Kada je reč o dostizanju cilja ističe da je optimista, ali „umereniji nego pre godinu dana”.

“Realizacija velikog broja projekata doživela je zastoj usled novonastalih okolnosti tokom razvoja projekta koje nisu postojale tokom prvih godina razvoja i investiranja. Promena pravila igre značajno usporava ili zaustavlja izgradnju. Takođe, imamo i okolnost da su nedavno usvojene izmene uredbe koje kažu da novih studija priključenja neće biti godinu dana, što praktično stavlja nove velike projekte na čekanje”, navodi sagovornica našeg portala.

Na pitanje šta bi trebalo da bude naš cilj nakon 2030. godine kaže da pre svega treba podvući crtu da vidimo šta je urađeno i držati se pravila i planova koje kao država donosimo.

“Cilj bi trebalo da bude dekarbonizacija i energetska tranzicija, novi targeti, u skladu sa nacionalnom strategijom. Što se tiče megavata i procenata, ne bih se sada usudila da dajem prognoze dok ne vidimo šta će se od postojećih projekata realizovati, a šta će biti eliminisano”, kaže Danijela Isailović.

Šta je predviđeno planom?

Glavni stubovi INEКP-a obuhvataju povećan udeo OIE u energetskom miksu Srbije zajedno sa ciljanim merama energetske efikasnosti usmerenim na smanjenje finalne potrošnje energije povećanjem energetskog učinka.

“Ova putanja tranzicije ka čistoj energiji usmerena je na unapređenje energetske sigurnosti zemlje, smanjenje njene energetske zavisnosti, istovremeno osiguravajući realistično smanjenje upotrebe lignita, doprinoseći značajnom smanjenju emisija GHG do 2030. godine”, navedeno je u dokumentu.

Povećani udeo OIE će predstavljati jedan od najvažnijih ciljeva INEКP-a za Srbiju, dostizanjem udela od 33,6 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije. OIE će se smatrati glavnim domaćim izvorom električne energije sa udelom koji prelazi 45 odsto bruto finalne potrošnje električne energije u 2030. godine, koji će biti ostvaren uglavnom putem najekonomičnije eksploatacije raspoloživog potencijala u slučaju energije vetra i solarne energije.

“Povećano interesovanje investitora za instalacije na bazi solarne energije i energije vetra, što je evidentno na osnovu velikog broja podnetih zahteva, osiguraće instalisanje potrebnih novih kapaciteta do 2030. godine i ostvarivanje povećanja udela sa 30 odsto u 2021. godini na 45 odsto u 2030. godini”, stoji u planu.