Da li državna intervencija može pokrenuti tržište pšenice?

Kako bi obezbedila podršku proizvođačima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje, država će preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi interventni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni bez PDV-a.

“To je maksimum u ovom trenutku i na taj način želimo da pošaljemo jasnu poruku da država stoji iza svojih poljoprivrednika“, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nakon sastanka sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika Stig, na kom se razgovaralo o aktuelnoj situaciji na tržištu žitarica, kao i o merama države u vezi sa ovogodišnjom žetvom pšenice.

Trgovina novim rodom pšenice obeležila je proteklu nedelju na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Berzanski ugovori zaključeni su za pšenicu rod 2025. po ceni od 19,20 do 20 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz uzlazni trend cene.

“Kupoprodajni ugovori za stari rod pšenice (protein min. 12 odsto) zaključeni su po ceni od 22 dinara po kilogramu bez PDV-a (24,20 dinara sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na sedam dana ranije cena pšenice viša je za 4,21 odsto”, navodi se u izveštaju Produktne berze.

Kako se ističe, ovakva promena cene delom je rezultat razlike u kvalitetu, jer se protekle nedelje trgovalo pšenicom sa nižim sadržajem proteina, ali je svakako rast cene bio prisutan na tržištu i kao rezultat slabe ponude koja nije zadovoljavala postojeću tražnju.

Troškovi ulaganja rastu, a cena pšenice sve niža

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Stig Nedeljko Savić u razgovoru za Biznis.rs kaže da bi najavljeni otkup države trebalo da pokrene tržište i podigne cene, ali da ostaje da se vidi da li će stvarno tako i biti.

On navodi da se na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najmanje razgovaralo o robnim rezervama i da je akcenat pre svega bio na načinu isplate subvencija, te da je dogovoreno da u septembru poljoprivrednici imaju informacije o načinu subvencionisanja za sledeću godinu.

Kada je reč o trenutnoj situaciji na tržištu i otkupu pšenice, Savić kaže da je 19,50 dinara maksimum koji mogu da ponude izvoznici.

“Svake godine se dešava da reprometarijal ide gore, a ono što mi proizvodimo dole. Očigledno je da su neki pariteti, pre svega kada je reč o ratarskim kulturama, izgubljeni. Ako uzmemo u obzir da je pšenica sastavni deo hleba i da je nekada hleb koštao 20 dinara, a pšenica 17, a da je danas hleb 59, a pšenica 19 dinara – jasno je”, naglašava naš sagovornik.

Pšenicom se, kako kaže Savić, krajem aprila trgovalo i po 23 dinara, a najviša cena od prošle godine iznosila je 24,50 dinara plus PDV.

“Sada imamo trgovanje prošlogodišnjom pšenicom sa 12 odsto proteina, koja nije ekstra kvaliteta već standardnog. Poslednje informacije pokazuju da je njome trgovano po ceni od 22 dinara bez PDV-a. Tačno je da je sada najveći udar na berzu, najviše robe se nudi i definitivno je da tu postoji razlika od oko tri dinara jer se novi rod plaća 19,50 dinara po kilogramu”, ističe Savić i zaključuje da postoji prostor da se cena još malo podigne.

U prvom kvartalu ove godine pad izvoza pšenice od 7,9 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), izvoz pšenice u prvom kvartalu 2025. godine iznosio je 65,1 milion evra, što predstavlja pad od 7,9 odsto u odnosu na isti period prethodne.

“Posmatrano vrednosno, u prva tri meseca tekuće godine najviše pšenice je izvezeno u Italiju (46,1 odsto ukupnog izvoza), zatim u Rumuniju 33,7 odsto, a potom slede Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, sa učešćem u ukupnom izvozu ove kulture od 11,9 odsto, četiri i 1,6 odsto”, navodi se u publikaciji Trendovi.

U prvom kvartalu 2025. godine sektor Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario je negativan spoljnotrgovinski saldo u iznosu od -92.200 evra. Izvoz ovog sektora iznosio je oko 309,5 miliona evra, što je za 2,2 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, a učešće u ukupnom izvozu u posmatranom periodu smanjeno je sa 4,4 odsto na 4,2 odsto, koliko je iznosilo u prvom kvartalu 2025. godine.

Uvoz sektora u prva tri meseca tekuće godine iznosio je 401,7 miliona evra, što je za 28,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 3,4 na 3,9 odsto.

“Pad izvoza u prva tri meseca tekuće godine najvećim delom je posledica kumulativnog pada od 5,6 odsto u izvozu žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, najzastupljenije grupe u ovom sektoru (učešće od 67 odsto). Identično kao kod izvoza, najzastupljenija grupa proizvoda, posmatrano sa strane uvoza žita (osim pirinča) – leguminoze i uljarice (učešće od 22,2 odsto u uvozu sektora poljoprivrede), beleži kumulativni rast od 22,9 odsto u prvom kvartalu 2025. godine”, navodi se u analizi RZS.