Da li iza odlaganja sankcija NIS-u stoje veliki američki fondovi ili naftne kompanije?

Ministarstvo finansija SAD izdalo je u subotu novu posebnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odloženo do 27. juna, saopštila je kompanija.

Novom licencom kompaniji se omogućava nesmetano obavljanje aktivnosti poput održavanja poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva, izvršenje svih transakcija sa NIS-om i njegovim operativnim zavisnim društvima koje su usmerene na ispunjenje ugovora, kao i eventualno otuđenje ili prenos duga ili kapitala na lice koje nije iz SAD. 

Iz NIS-a su podsetili da je kompanija u martu podnela zahtev za uklanjanje NIS-a sa SDN liste (Specially Designated Nationals), kao i da svojim poslovanjem nije doprinela uvođenju sankcija koje ugrožavaju rad kompanije i socijalnu stabilnost više od 13.000 zaposlenih. Dodaje se da u narednom periodu kompanija ostaje posvećena očuvanju stabilnosti na domaćem tržištu, nastavku investicionog ciklusa i očuvanju socijalne stabilnosti zaposlenih.

Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) takođe je u petak produžila licencu Jadranskom naftovodu – Janaf d.d. koja omogućava realizaciju ugovora između Janafa i NIS-a i transport nafte do Srbije, saopštila je Vlada Hrvatske.

Resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović prethodno je u saopštenju istakla da Vlada Srbije već četiri meseca vodi intenzivnu diplomatsku borbu u vezi sa sankcijama protiv NIS-a i ocenila da dva prethodna odlaganja stupanja sankcija na snagu pokazuju da postoji razumevanje za našu situaciju.

Uprkos optimističkim očekivanjima da bi zahtev kompanije za odlaganje sankcija i ovog puta mogao da bude uvažen, u medijima se pojavila informacija da se NIS ipak priprema i za drugačiju odluku. Naime, u strahu od blokade računa zarade zaposlenima ponovo su isplaćene deset dana ranije, a rukovodstvo NIS-a je zatražilo internu analizu svih radnih mesta koja podrazumeva detaljan opis rada svakog od preko 13.000 zaposlenih. Prema nezvaničnim saznanjima Kompas-info, u planu je da po eventualnom uvođenju sankcija dođe do otpuštanja deset odsto zaposlenih.

Stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija istakao je u razgovoru za Biznis.rs (neposredno pred najnoviju odluku o odlaganju) da se ne bi iznenadio ni da ovog puta sankcije stupe na snagu u svom punom obimu.

Kada je reč o mogućoj nacionalizaciji NIS-a, o kojoj je takođe bilo reči prethodnih meseci kao jednoj od opcija, naš sagovornik smatra da je ta priča „smešna, osim ako neko ne stoji iza nje“.

“U kapitalizmu se to zove neprijateljsko preuzimanje preduzeća. Mi to ne možemo da uradimo jer nemamo novca. Ipak, ako neko stoji iza te priče, recimo neki od velikih američkih fondova ili velikih američkih naftnih kompanija – to je moguće. Cela priča sa odlaganjem sankcija meni miriše na to”, ukazuje Bušatlija.

Ukoliko sankcije u nekom trenutku ipak u potpunosti zažive, naš sagovornik napominje da bi moglo da dođe do smanjenja broja radnika u NIS-u, ali da to zavisi prvenstveno od tehnologije prerade nafte.

“Verovatno će se to desiti, ali nisam siguran da je Amerika spremna da zaoštrava sankcije prema Rusiji. Pošto Rusi i Amerikanci već izvesno vreme imaju ozbiljne pregovore o ekonomskim pitanjima, mislim da neće dodatno zaoštravati odnose”, navodi Bušatlija.

On podseća i da se jedno vreme govorilo o tome da bi hrvatski Jadranski naftovod (Janaf) mogao da kupi NIS-ovu rafineriju, ali smatra da ni oni nemaju novac za jedno takvo preuzimanje.

“To je još jedna stvar koja može da bude vezana za Amerikance. Međutim, i Hrvati su se sada ućutali jer su to igre velikih, a mi smo kolateralna šteta u svakom pogledu. Nas čekaju drugi problemi jer je ekonomija ove zemlje već propala. Mi smo već deset godina bez monetarne politike. Više od deset godina kurs dinara prikazuje vrednost evra koja je ista – 117 dinara za evro, i to nam uništava ekonomiju. Naš novac onemogućava izvoz naše robe jer je dinar vezan za evro, a ne za našu ekonomiju. Do sada je evro trebalo da vredi makar 200 dinara”, ukazuje Mahmud Bušatlija.

Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, za Srbiju najmanji problem jedna privatna kompanija poput NIS-a, a mnogo veći zaduženost zemlje od 42 milijarde evra.

“Ako sve drugo uvozimo, pa možemo i benzin. Ako govorimo o gorivu za automobile, tu će se naši uvoznici vrlo lako snaći – radiće kao i devedesetih godina kada smo bili pod sankcijama čitavog sveta”, zaključuje Bušatlija.