Da li je osnivanje Fonda za restrukturiranje banaka neophodan korak ili nepotreban trošak?

Skupština Srbije usvojila je 6. marta Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama, a prema najavama guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, jedna od najvažnijih novina odnosi na obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS.

„Tim fondom se obezbeđuje dodatna zaštita sredstava, s obzirom na to da eventualno spasavanje banaka u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa deponenata ne treba da padne na teret poreskih obveznika, već na one koji prouzrokuju ovakvu situaciju, odnosno na same banke“, navela je guvernerka na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije.

Profesor dr Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA), u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da osnivanje Fonda u ovom trenutku predstavlja nepotreban trošak, imajući u vidu da je nacionalni komercijalno-bankarski sistem više nego adekvatno kapitalizovan, kao i da je udeo loših kredita (NPL) na veoma niskom nivou.

“Međutim, on predstavlja naredni korak usklađivanja sa Evropskim regulatornim okvirom, nakon nedavno usvojenih izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Matice naših banaka su najvećim delom iz Evropske unije i one očekuju prepoznatljiv poslovno-regulatorni ambijent. Takođe, do određenih poremećaja i kriza u nacionalnom bankarskom sektoru doći će pre ili kasnije, pa mehanizme i fondovska sredstva za stabilizaciju bankarskog sistema treba pravovremeno pripremiti. Zakasnela prilagođavanja i izdvajanja svakako bi bila mnogo skuplja“, ističe naš sagovornik i dodaje da je planirano da Fond dostigne adekvatnu popunjenost u periodu od narednih deset godina.

Živanović objašnjava da će se sredstva Fonda za restrukturiranje koristiti za finansiranje svih komercijalnih banaka u zemlji, nevezano za nacionalno poreklo njihovog većinskog vlasništva, a glavni zadatak će biti preventivno delovanje u cilju održavanja stabilnosti ukupnog bankarskog sistema i sprečavanje domino efekta.

“Biće to pravovremena reakcija Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita (AOD), često sa resornim ministarstvom i vladom. Sredstva za finansiranje Fonda će se uglavnom prikupljati iz redovnih i vanrednih doprinosa koje će uplaćivati komercijalne banke članice (a sve će biti članice Fonda), tako da je isključeno da redovna sredstva potiču iz budžeta ili nove emisije NBS. Građani i privreda i njihove uplate u budžet će se direktno zaobići ovaj put, ali korisnici bankarskih proizvoda i usluga ne. Izvesno je da će komercijalne banke izdvajanja za doprinose i uvećane premije za prikupljene depozite prebaciti na klijente”, smatra profesor Živanović.

Ipak, on ne isključuje mogućnost da dođe do zahvatanja sredstava iz budžeta kroz eventualno priskakanje u pomoć vlade i resornog ministarstva, u vidu državne pomoći kod spašavanja sistemski značajne banke, ukoliko sredstva Fonda i Agencije za osiguranje depozita ne budu dovoljna.

Napominje da bi taj trošak bio zanemarljiv u poređenju sa izdvajanjima iz budžeta u slučaju destabilizacije celokupnog bankarskog sistema.

Kako će funkcionisati Fond za restrukturiranje banaka?

Šef katedre za ekonomiju i finansije BBA ističe da tradicionalno svaka centralna banka sprovodi funkciju takozvanog “poslednjeg utočišta komercijalnih banaka”, izbegavajući da prema njima pokaže „maćehinski odnos“.

“Narodna banka Srbije će obrazovati Fond, organizovati redovno prikupljanje sredstava za njegovo funkcionisanje i kod sebe otvoriti poseban račun za njega. Međutim, regulator neće finansirati fond, garantovati po njegovim kreditima i drugim preuzetim obavezama, niti se na bilo koji način zaduživati za njega. Fond će prikupljena sredstva i stečenu imovinu koristiti iskjučivo za kreditiranje banaka u restrukturiranju i otklanjanje tekuće nelikvidnosti, garantovanje po njihovim obavezama, privremeno/trajno kupovanje imovine navedenih banaka, plaćanje naknada i pretrpljenih šteta kreditorima i ostalim poveriocima banke”, navodi Branko Živanović.

Kako kaže, Fond je zamišljen kao operativni organ i neće raditi strateške zahvate u vidu direktnog pokrića gubitaka i dokapitalizacije banaka u restrukturiranju, kao ni preuzimanje udela u njihovom vlasništvu.

“Planiran je kao operativna dopuna sredstvima AOD, neko ko će još više unaprediti pomenutu funkciju ‘poslednjeg utočišta ili majke komercijalnih banaka’, dinamizirati je delujući preventivno, i upravo je planiran da bi se izbegla potencijalna budžetska zahvatanja”, zaključuje Živanović.