Da li se nazire kraj problemu navodnjavanja u Srbiji?

U eri sve češćih klimatskih ekstrema, kada suše i poplave sve više utiču na poljoprivredu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije donelo je odluku koja bi mogla da oblikuje budućnost poljoprivredne proizvodnje i upravljanja vodnim resursima – počinje izrada Strateške procene uticaja na životnu sredinu u okviru Programa navodnjavanja i odvodnjavanja do 2032. godine.

Ovaj dokument, koji se odnosi na celu teritoriju Srbije, ne samo da predstavlja odraz zakonske obaveze, već i plan za izgradnju infrastrukturnih projekata na način koji uvažava prirodne resurse, zdravlje građana i interese svih korisnika voda. Pored toga, procena će obuhvatiti ključna pitanja poput zaštite vazduha, vode, zemljišta, klime, biljnog i životinjskog sveta, ali i pitanja koja se tek mogu pojaviti tokom izrade.

Prema objašnjenju Ministarstva, ovaj program navodnjavanja i odvodnjavanja predstavlja prvi te vrste u skladu sa širom Strategijom upravljanja vodama do 2034. godine, što znači da do sada nisu postojali strateški dokumenti koji bi u tolikoj meri definisali pravac razvoja ovog sektora.

Osnovni ciljevi programa su povećanje profitabilnosti poljoprivrede, obezbeđivanje otpornosti sistema u uslovima ekstremnih vremenskih prilika i istovremeno očuvanje životne sredine. Ovo će se postići kroz bolje upravljanje sistemima u javnoj svojini, promociju individualnog navodnjavanja, kao i podsticanje efikasnih i isplativih poljoprivrednih praksi.

“Usvajanje strategije na ovom nivou znači da će se budući razvojni projekti u ovoj oblasti odvijati u okviru koji već unapred uvažava moguće uticaje na okolinu – što je novi standard u planiranju u Srbiji”, navodi se u obrazloženju dokumenta.

Šta sadrži izveštaj o strateškoj proceni?

Prema zakonu, izveštaj će sadržati sveobuhvatnu analizu uticaja predloženih mera na životnu sredinu, polazne osnove, ciljeve, izbor indikatora i procenu mogućih negativnih uticaja. Biće opisane i mere za njihovo ublažavanje, metodologija rada, izazovi u izradi, kao i obrazloženja zašto je izabrano baš to rešenje. Javnost će dobiti uvid u sve nalaze kroz jasno predstavljene zaključke, što znači da će i građani imati priliku da se informišu i uključe.

Izrada ovog izveštaja poverena je stručnom timu koji će biti formiran u skladu sa zakonom, a proces će uključivati javni uvid, uključujući i prekogranične konsultacije u skladu sa Espoo konvencijom, čime se poštuju i međunarodni standardi.

Jedan od ključnih elemenata ovog procesa je transparentnost i uključivanje svih zainteresovanih strana – od državnih organa do građana. Ministarstvo će, u saradnji sa Republičkom direkcijom za vode, omogućiti javni uvid u nacrt programa i preliminarni izveštaj, a svi komentari i predlozi biće uzeti u obzir prilikom izrade konačnog dokumenta.

Izrada Izveštaja o strateškoj proceni mora biti završena u roku od 18 meseci od objavljivanja odluke, što znači da će javnost već tokom 2026. godine imati uvid u završni dokument. Sredstva su već obezbeđena budžetom Republike Srbije za 2025. godinu, u okviru programa integralnog upravljanja vodama.

Ukoliko ovaj proces bude uspešno sproveden, Srbija će dobiti ne samo program koji rešava tekuće izazove u oblasti navodnjavanja i odvodnjavanja, već i model kako treba da izgledaju budući razvojni dokumenti u drugim sektorima.

Još pre deceniju država je za potrebe razvoja sistema navodnjavanja podigla kredit od 100 miliona evra, ali rezultati koje danas imamo na terenu teško da opravdavaju tu investiciju. Naime, prema podacima za 2023. godinu, u Srbiji je navodnjavano svega 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što predstavlja svega 1,4 odsto ukupno korišćenog zemljišta u poljoprivredi.

Da situacija bude još gora, te površine su čak i manje u poređenju sa 2013. godinom, kada je navodnjavano 53.086 hektara. To znači da smo za deset godina izgubili više od 5.500 hektara pod navodnjavanjem – uprkos kreditima, planovima i najavama.

Ove brojke ne bi bile toliko alarmantne da se ne poklapaju sa poražavajućim uticajem klimatskih promena. Stručnjaci ističu da su suše u Srbiji već koštale domaću poljoprivredu oko šest milijardi dolara u poslednjih deset godina.

Agroanalitičar Branislav Gulan upozorava da se situacija u budućnosti neće popraviti – naprotiv. Sever Evrope će se boriti sa poplavama, dok Balkan i Mediteran mogu očekivati sve češće suše, požare i isušene reke. Gulan ističe da od klimatskih promena ne možemo pobeći, ali možemo i moramo da se adaptiramo – pre svega putem efikasnih sistema za navodnjavanje.

Navodnjavanje, kao osnovna mera adaptacije, omogućava biljkama potrebnu količinu vode nezavisno od vremenskih uslova. Ipak, u praksi se pokazuje da su takva rešenja nedostupna većini malih proizvođača, jer su troškovi sistema navodnjavanja visoki. Državne subvencije ili sistemska rešenja koja bi obuhvatila šire površine i dalje su retkost.

I dok se proizvođači oslanjaju na kišu i „gledanje u nebo“, šteta po nacionalnu ekonomiju i bezbednost hrane postaje sve veća.

Podaci za 2024. godinu beleže blagi pomak – navodnjavano je 48.668 hektara, što je rast od 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, i pored tog povećanja, navodnjavana površina je i dalje ispod nivoa iz 2013. godine. Najveći udeo u navodnjavanim površinama i dalje imaju oranice i bašte – sa čak 93,5 odsto, dok voćnjaci učestvuju sa 5,9 odsto, a preostale površine svega 0,6 odsto.

Za navodnjavanje u 2024. godini ukupno je zahvaćeno 66,74 miliona kubnih metara vode – što je povećanje od 5,2 odsto u odnosu na 2023. godinu. Većina vode, čak 92,8 odsto, crpena je iz vodotokova, dok su ostatak činile podzemne vode i drugi izvori.

Što se tiče metoda navodnjavanja, najzastupljenije je orošavanje – koje se koristi na 91 odsto površina, dok se navodnjavanje kapanjem primenjuje na 8,8 odsto površina. Površinsko navodnjavanje, koje je najjednostavnije, koristi se na svega 0,2 odsto.