Da li se posle prvobitne panike smiruje tržište sirove nafte?

Međunarodno tržište sirove nafte suočilo se u protekle gotovo tri nedelje sa promenama izazvanim tarifama koje je uveo američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump), kao i sa najavljenim planovima grupacije zemalja proizvođača nafte OPEC+ za povećanje proizvodnje.​

Najpre su nakon najave američkih tarifa cene u kratkom roku porasle, da bi usledio dvonedeljni silazni trend – evropska nafta tip Brent spustila se do nivoa 62,8 dolara za barel, dok je američki WTI nakratko prešao ispod 60 dolara po barelu. Posle ovog negativnog rekorda cene su počele da se oporavljaju i krajem radne nedelje su obigravale oko 68 i 65 dolara po barelu, respektivno.

Investiciona banka Goldman Sachs procenila je u svojoj analizi da će gromoglasne američke tarife imati ograničen kratkoročni uticaj na globalne cene nafte i gasa, s obzirom na stabilnu globalnu proizvodnju i potražnju. ​Za sada, kanadski i meksički proizvođači nafte preusmeravaju izvoz ka Evropi i Aziji, dok SAD nadoknađuje svoje potrebe uvozom iz OPEC-a, Latinske Amerike i Evrope. ​

Profesor dr Petar Stanojević, stručnjak za energetsku bezbednost i redovni profesor na Fakultetu bezbednosti, objašnjava za Biznis.rs da su se poklopili uticaji dva ključna faktora.

“Prvo, Tramp je uveo svoje tarife i svi su smatrali da će doći do recesije, odnosno smanjenja privredne aktivnosti, posebno u Evropi. Kada pogledate samo koliko je pala potrošnja električne energije u Evropi, to se teško može nazvati nekom drugom rečju osim recesijom. Potrošnja nafte je u direktnoj korelaciji sa privrednim razvojem, a ona je (na kontinentu) pala za oko sedam odsto. Drugi momenat desio se kad je OPEC saopštio da će povećati svoju proizvodnju, što je u prevodu značilo da će biti viška ponude i manjka tražnje, odnosno da će cene ići nadole. OPEC danas na dnevnom nivou proizvodi 300.000 barela više od ranije određenog samoproklamovanog limita”, kaže Stanojević.

Nekoliko dana izgledalo je kao da se ceo svet uplašio privrednog kočenja i potencijalnog pada potrošnje. Međutim, kako kaže naš sagovornik, postignut negativni cenovni rekord dugoročno je neodrživ.

“Treba imati na umu da će Amerikanci praktično morati da zatvaraju svoje bušotine i gase rafinerije ukoliko cena WTI sirove nafte padne ispod nivoa od 60 dolara za barel – kao što se desilo za vreme pandemije korona virusa. Sva je prilika da veliki biznis neće dozvoliti da cena padne previše. I OPEC i Rusija, i svi ostali veliki proizvođači, takođe neće to dozvoliti”, komentariše Stanojević.

Ove njegove reči potkrepljuje i vest da američka naftna kompanija Valero Energy zatvara svoju rafineriju u Kaliforniji. U tom trenutku cena WTI sirove nafte bila je 63 dolara po barelu.

“To je, u suštini, i ekonomsko-socijalna kategorija. U Rusiji se 45 odsto budžeta generiše od ugljo-vodonika, a u Saudijskoj Arabiji i do 90 odsto, i takvo smanjenje ne može ipak dugo da potraje”, zaključuje profesor Fakulteta bezbednosti.

Uticaj na Srbiju i region

Uz konstataciju da su cene naftnih derivata u našoj zemlji ograničene Uredbom Vlade Srbije i da se svakog petka usklađuju sa kretanjima na najvažnijim berzama, aktuelna kretanja za Biznis.rs tumači i direktor kompanije MOL Serbia, Milenko Janković.

“Svedoci smo više nego turbulentne makroekonomske situacije: nepredvidivost i neizvesnost su postale deo svakodnevnog života i to očigledno utiče na privrednu aktivnost. Srpsko tržište je malo, ali nije izolovano, što ga čini podjednako podložnim uticaju kretanja na svetskom tržištu. Neminovno je da se i kod nas reflektuju globalni trendovi. Stoga ne iznenađuje da je pad cene sirove nafte, a samim tim i nafnih derivata, na svetskom tržištu doveo do pada cena i u Srbiji”, kaže Janković.

Kako navodi, ovo će svakako pozitivno uticati na lokalnu privredu i na stanovništvo.

Zanimljivo je, pak, da se niže cene goriva pozitivno odražavaju i na poslovanje MOL-a u našoj zemlji.

“MOL se u Srbiji bavi distribucijom i prodajom goriva, te u tom smislu niže cene sa sobom povlače i niže troškove distribucije, utičući pozitivno na ukupni rezultat poslovanja. U isto vreme, niža cena goriva obično generiše veću potražnju, što može imati pozitivan uticaj ne samo na naše poslovanje, već i na celo tržište”, objašnjava direktor MOL Serbia.

Prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina lokalna potražnja za naftnim derivatima beležila je stabilan rast prateći privredna kretanja, ali je sa prvim kvartalom tekuće godine uočen prvi pad tražnje posle 2000. godine.

“Imajući u vidu situaciju visoke neizvesnosti koja je obeležila prvi kvartal ove godine, a vezana je za OFAC sankcije Naftnoj industriji Srbije, postavlja se opravdano pitanje sigurnosti snabdevanja u zemlji. MOL Grupa je spremna da uveća svoj doprinos u snabdevanju srpskog tržišta u slučaju da sankcije stupe na snagu i da snabdevanje derivatima bude ugroženo, a kompanija MOL Serbia može da duplira količine goriva koje uvozi iz Evropske unije kako bi ublažila potencijalnu krizu u snabdevanju do koje bi došlo ukoliko bi rafinerija u Pančevu prestala sa radom”, napominje Janković.

Kompanija intenzivno sarađuje sa državnim organima kako bi se otklonila logistička i administrativna ograničenja koja sada postoje.

Ipak, Janković poručuje da “moramo biti svesni da i uz sve napore duplirana količina goriva koju možemo da uvezemo može da pokrije približno oko jedne trećine potreba tržišta Srbije”, i da je u tom slučaju potrebno i angažovanje drugih učesnika na tržištu naftnih derivata.

Sutra: Alternativno snabdevanje neće značajno uticati na cene naftnih derivata