Da li se sprema rebalans budžeta? Penzije, suša i Rafali razlozi za popravku republičke kase

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je tokom posete Podrinju, kako su prenele novinske agencije, da će odluka o uvođenju vojnog roka biti doneta „u narednih 20 dana“, kao i da će se „to već videti u raspravi o budžetu, kad prođe rebalans od prvog do 10. oktobra“.

Može se zaključiti, dakle, da je rad na rebalansu verovatno u toku, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Biznis.rs kaže da postoji nekoliko dobrih razloga da se unesu izmene u ovogodišnji budžet, s obzirom na to da su i prihodi i rashodi nadmašili planove.

Prema Arsićevim rečima, upravo je potreba da se koriguju pozicije na prihodnoj, kao i na rashodnoj strani prvi razlog da dođe do rebalansa.

„Drugi razlog je promena politika koje su već najavljene, a verovatno je da će doći do još nekih promena koje nisu najavljene, a koje zahtevaju rebalansiranje republičke kase. Primera radi, najavljeno je da će penzije biti povećane mesec dana ranije nego što je planirano“, objasnio je Arsić.

Podsetimo da je upravo predsednik Vučić krajem avgusta na svom Instagram profilu objavio da je Vlada Srbije prihvatila njegov predlog i da će povećanje penzija biti od 1. decembra ove godine, a ne kako je ranije planirano od 1. januara naredne, i pritom je dodao da bi ono trebalo da bude 11 odsto.

Na još jedan trošak koji bi mogao da dođe na listu razloga zašto je aktuelnom budžetu potreban rebalans ukazao je Vučić kada je tokom posete predsednika Francuske Emanuela Makrona i objavljivanja detalja 2,7 milijardi evra vrednog ugovora o nabavci „Rafala“ rekao da će, po tom osnovu, iz budžeta u 2024. i 2025. biti uplaćeno „po 15 odsto, po 421 milion evra„, a da u isto vreme neće biti povećan udeo javnog duga u BDP-u.

„Pretpostavljam da taj rashod nije planiran važećim budžetom i da bi trebalo da bude unet kroz rebalans“, ocenjuje Arsić za Biznis.rs.

Naš sagovornik smatra da svakako treba popraviti strukturu budžeta, kako bi on podržao dalji razvoj, pa predlaže povećanje izdataka za obrazovanje koji su u Srbiji, kako ocenjuje, veoma niski.

„To se vidi po zaradama zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, koje su niže od proseka. Dakle, treba uložiti dodatni novac ne samo u plate, već i u edukaciju nastavnika, kupovinu opreme za škole… da bi se naša zemlja razvijala potrebna su ulaganja u obrazovni sistem. Iako se to ne može odjednom uraditi, mislim da bi bilo dobro da se donese odluka da se u nekoliko narednih godina izdvajanja za obrazovanje povećaju za ukupno jedan odsto BDP-a“, objašnjava Arsić.

Koji troškovi mogu da skroje novi budžet?

Kada je reč o rashodima, suša će po svoj prilici doprineti da porastu troškovi za subvencije i slična davanja poljoprivrednicima.

„Suša je ‘neplanirani rashod’, a gubici koje će poljoprivrednici imati poprilično su veliki“, kaže profesor Arsić.

Sa druge strane, sve vrste prihoda republičke kase takođe beleže relativno visok rast.

„Dohoci su povećani krajem prošle godine za 10 do 12 odsto i na tom nivou ostaju i u ovoj, dok inflacija pada. Zato beležimo rast prihoda od potrošnje koja je ‘pogurana’ većim platama, poput prihoda od PDV-a ili akciza, ali i rast prihoda od poreza na zarade„, objašnjava Arsić.

Treba imati na umu, naglašava, da su u ovoj godini cene akciznih proizvoda rasle brže nego druge cene.

„To su naftni derivati, cigarete, alkoholna pića – što donosi relativno visoke prihode od akciza. Takođe, na rast prihoda od PDV-a utiče i rast uvoza u odnosu na izvoz, pa zato rastu prihodi od uvoznog PDV-a“, precizira sagovornik Biznis.rs.

Podsetimo da je tokom posete predsednika Vučića Loznici objavljeno i da su, tokom razgovora sa ministrom finansija Sinišom Malim, „pronađena“ sredstva u budžetu u vrednosti od milijardu evra za obnovu državnih i regionalnih puteva u naredne četiri godine, što takođe zvuči kao stavka koju treba uneti u republičku kasu.

Za sada nema najava kada bi moglo da bude zakazano jesenje zasedanje Skupštine Srbije, ali treba imati na umu da je prošle godine početkom septembra takođe sproveden rebalans budžeta, dok je predlog ovogodišnje republičke kase bio spreman već početkom oktobra.