Da li su rekordni rezultati domaće IT industrije održivi ili je vrhunac već dostignut?

Uprkos činjenici da je IT sektor i tokom 2025. godine ostao jedan od najvažnijih izvoznika usluga iz Srbije, sa nastavkom trenda rasta, stabilnim prilivom deviza i uz ostvaren spoljnotrgovinski deficit, industrija se suočava sa nizom strukturnih problema koji sve otvorenije dovode u pitanje njen srednjoročni razvojni potencijal.

Prema poslednjim dostupnim podacima Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, za prvih deset meseci 2025. godine izvoz srpskih IT usluga dostigao je vrednost od 3,7 milijardi evra, što predstavlja rast od 12 odsto u odnosu na isti period godinu ranije. Suficit u IT uslugama u istom periodu iznosio je skoro tri milijarde evra.

Za očekivati je da će – kada se za koji mesec objave finalni podaci za 2025. – oni označiti novi rekord (u 2024. ukupan izvoz IT usluga iznosio je 4,1 milijardu evra).

Rast izvoza je u velikoj meri posledica ranije ugovorenih poslova i dugoročnih aranžmana sa stranim klijentima, dok se u pozadini pak gomilaju pritisci koji pogađaju kako domaće kompanije, tako i frilensere i razvojne centre međunarodnih firmi.

Sve izraženija globalna neizvesnost, usporavanje investicija u tehnologiju i promena poslovnih modela velikih klijenata, te nagli proboj automatizacije određenog dela proizvodnih procesa čiji se efekti osećaju još od 2023. na tržištu rada, čine da pozitivni agregatni brojevi sve manje odražavaju realno stanje na terenu.

Nagomilani problemi, spolja i iznutra

Jedan od ključnih problema je snažno zahlađenje globalnog IT tržišta, naročito u segmentima razvoja softvera po narudžbini i outsourcinga, na koje se srpska industrija u velikoj meri oslanja.

Velike tehnološke kompanije i fondovi rizičnog kapitala tokom 2024. i 2025. godine značajno su smanjili budžete, odložili projekte i pooštrili kriterijume za angažovanje spoljnih timova, što je direktno pogodilo domaće firme.

Konkurencija iz zemalja sa nižim troškovima rada, poput Indije, Vijetnama ili pojedinih afričkih tržišta, dodatno pojačava pritisak na cene, dok klijenti sve češće zahtevaju veću dodatu vrednost, a ne samo „satnicu“ razvoja. Time se ogoljava dugogodišnji problem – nedovoljan broj domaćih proizvoda i skalabilnih tehnoloških rešenja, u odnosu na dominaciju uslužnog modela po principu outsourcinga, gde se većina dobiti preliva u inostranstvo, stvarnim vlasnicima domaćih IT firmi.

Prema procenama Srpske IT asocijacije (SITA), u Srbiji je u ključnim IT delatnostima zaposleno između 70.000 i 80.000 radnika. U isto vreme, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu objavila je da je na kraju trćeg tromesečja 2025. u celokupnom IKT sektoru (uključujući i telekomunikaciona preduzeća) radilo 115.933 ljudi, što je za 3.678 ili 3,3 odsto više u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Drugi veliki izazov predstavlja stanje na domaćem tržištu rada, koje je istovremeno opterećeno i nedostatkom visoko specijalizovanih kadrova i viškom juniora koji teško pronalaze prve poslove.

Obrazovni sistem i dalje sporo reaguje na promene u tehnologiji, dok kompanije, pod pritiskom smanjenih marži, sve ređe ulažu u dugotrajno interno obučavanje. Istovremeno, deo iskusnih inženjera okreće se radu za strane poslodavce iz inostranstva ili selidbi, dodatno slabeći bazu znanja u zemlji. Sve to vodi ka paradoksu u kome IT sektor formalno raste, ali gubi na dubini i otpornosti, jer se oslanja na uzak krug najkonkurentnijih profila.

Česte izmene poreskih pravila, nejasan dugoročni tretman preduzetnika i paušalaca, kao i ograničena državna podrška razvoju domaćih tehnoloških proizvoda, stvaraju atmosferu opreza i odlaganja investicija.

Kada je u pitanju “obrnuti” outsourcing, odnosno dovođenje stranih stručnjaka u Srbiju koje je poslednjih nekoliko godina bilo situaciono povećano doseljavanjem jednog dela ruskih i ukrajinskih IT radnika zbog rata na istoku Evrope, ali i privlačenjem stručnjaka zbog sve atraktivnijeg mladog tržišta u vreme njegove najveće ekspanzije – i ono doživljava jak udarac zbog ukidanja državne Uredbe o podsticajima za novonastanjena lica, sredinom prošle godine.

Zbog toga je otvorenim pismom reagovala i SITA, u kome je istaknuto da “uprkos apelima i blagovremenom ukazivanju na moguće negativne posledice, nadležni nisu ponudili ni pojašnjenje odluke, ni predloge rešenja koja bi omogućila kompanijama da prilagode svoje poslovanje. U međuvremenu beležimo konkretne posledice – više IT kompanija već razmatra promenu strateškog fokusa i delimično ili potpuno povlačenje sa tržišta Srbije.”

Na tržištu postoji opravdani strah da bi, ukoliko se ovi nabrojani negativni efekti nastave, dobri rezultati IT izvoza u prošloj godini lako mogli da ostanu vrhunac, a ne osnova za održivi rast u godinama koje dolaze.

Predvodnici IT privrede

Prema podacima koje je objedinila bonitetna kuća CompanyWall na osnovu godišnjih finansijskih izveštaja, lider po ostvarenim prihodima u 2024. bila je beogradska kompanija Smart Business Technologies, sa 287,7 miliona evra, i godišnjim rastom od 98,38 odsto. Ova firma postoji od 2022. godine i bavi se kreiranjem poslovnih i proizvodnih automatizovanih rešenja, dok je kao njen stopostotni vlasnik registrovan Andrej Snigirev.

Smart Business Technologies je i najveći poslodavac u IT industriji, sa 1.806 zaposlenih na kraju 2024, dok je na drugom mestu bio HTEC, sa 1.084 radnika.

Po dobiti pak, na prvom mestu izdvaja se Khaoticen d.o.o. iz Beograda sa 13.773.084 evra. Ova firma postoji od 2008. godine i nudi širi spektar proizvoda i servisa u IT oblasti.

Kada se posmatra celokupna domaća IKT industrija, njeni ukupni prihodi iznosili su 5.498.403.477 evra u 2024. To je rast od 13,5 odsto u odnosu na 4.843.484.596 evra zabeleženih godinu dana ranije. Zbirna dobit je u poslednjoj izveštajnoj godini iznosila 319.390.317 evra, uz godišnji rast od 19,3 odsto (267.496.512 evra u 2023.).

U ovo izračunavanje uzeti su u obzir podaci iz podnetih godišnjih izveštaja pravnih lica koja posluju u osam delatnosti koja čine srž IT industrije, uz rezervu da jedan manji deo privrednih društava nije podneo podatke na vreme, dok preduzetnici-paušalci to po zakonu nisu ni dužni da učine.

Beograd dominantan

Prema podacima regionalne bonitetne kuće CompanyWall, u osam ključnih IKT delatnosti u našoj zemlji tokom 2025. godine poslovalo je 36.012 pravnih lica.

Beograd apsolutno dominira po broju registrovanih IT firmi i preduzetnika, sa njih 17.224, odnosno 47,8 odsto celokupnog tržišta. Od prestoničkih opština posebno se izdvajaju Stari grad i Novi Beograd.

Među osam posmatranih delatnosti (izdavanje računarskih igara, izdavanje ostalih softvera, računarsko programiranje, konsultantske usluge u informacionim tehnologijama, upravljanje računarskom opremom, ostale usluge informacione tehnologije, obrada podataka, hosting i slično, ostale nepomenute informacione delatnosti), ubedljivo najzastupljenije je računarsko programiranje, sa čak 22.411 privrednih subjekata, dok su na drugom mestu konsultantske usluge, sa 4.901 privrednim subjektom.

Sve ove podatke potkrepljuje i najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim platama, u kome piše da su najveće neto zarade u zemlji zabeležene u Beogradu, i to u opštinama Stari grad, Vračar i Novi Beograd, kao i da je računarsko programiranje delatnost sa najvišim prosečnim platama – 287.477 dinara neto.

Posmatrano makar na osnovi ekonomije obima, jasno je da oblast programiranja apsolutno pokreće IT tržište. Ne samo da je u ovoj delatnosti registrovan najveći broj učesnika, nego su u njoj mahom “prisutne” i najveće kompanije.