Ističe rok za predaju konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja

Agencija za privredne registre (APR) podseća sva pravna lica koja imaju zakonsku obavezu izrade konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja da rok za njihovu dostavu ističe danas – 30. aprila. Reč je o zakonskoj obavezi propisanoj Zakonom o računovodstvu, a njeno nepoštovanje može imati ozbiljne posledice, uključujući dodatne naknade i nemogućnost javnog objavljivanja izveštaja.

Obaveza se odnosi na matična pravna lica koja kontrolišu jedno ili više zavisnih društava i koja su dužna da sastave, dostave i javno obelodane konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) sa stanjem na dan 31. decembra 2024. godine.

Izuzetak čine subjekti koji imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske – u njihovom slučaju rok za dostavu izveštaja je četiri meseca od poslednjeg dana njihove poslovne godine.

Od obaveze sastavljanja i dostavljanja KGFI izuzete su: male grupe, koje su najmanje dve uzastopne godine svrstane u tu kategoriju (osim ako je neki član grupe društvo od javnog interesa); zavisna matična pravna lica, pod uslovima predviđenim zakonom; i matična pravna lica sa beznačajnim zavisnim pravnim licima, koja ne utiču materijalno na finansijski prikaz.

Iz APR-a naglašavaju da matična pravna lica imaju mogućnost da istovremeno sa izveštajem dostave i kompletnu propratnu dokumentaciju, i to putem jedinstvenog zahteva „Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i dokumentacija“.

Ukoliko se odluče da dokumentaciju ne pošalju odmah, mogu to učiniti najkasnije do 31. jula 2025. godine, ali tek nakon što se finansijski izveštaj objavi kao potpun i računski tačan.

KGFI se mora sastojati od više ključnih obrazaca, uključujući – konsolidovani bilans stanja, konsolidovani bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, tokovi gotovine, promene na kapitalu, tekstualne napomene.

Svi dokumenti moraju biti elektronski potpisani, i to kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika. U slučajevima kada je potreban i supotpis on mora biti obezbeđen – u elektronskoj formi ili, u posebnim slučajevima, uz pisano obrazloženje i saglasnost na papiru.

KGFI se podnosi putem Posebnog informacionog sistema Agencije (PIS FI). Ako zahtev nije pravilno potpisan, APR ga vraća podnosiocu na ispravku. Takođe, korišćenje odgovarajuće aplikacije za elektronski potpis, kao što je besplatna NexU-APR aplikacija, obavezno je kako bi se izbegli tehnički problemi pri obradi dokumentacije.

Za obradu i javno objavljivanje izveštaja, obveznici plaćaju taksu. Ukoliko izveštaj bude dostavljen nakon zakonskog roka, iznos se uvećava za 3.130 dinara.

Šta ako izveštaj ima nedostatke?

Ako APR tokom provere utvrdi da izveštaj nije potpun ili nije računski tačan, obveznik će biti obavešten putem više kanala – uključujući mejl zakonitog zastupnika i računovođe. Nedostaci se moraju otkloniti u roku od 30 dana, inače izveštaj neće biti registrovan niti javno objavljen.

U posebnim slučajevima, kao što su neupisani pružaoci računovodstvenih usluga ili dostavljanje izveštaja u papirnoj formi, APR neće čak ni izdavati obaveštenje o nedostacima – već automatski objavljuje da takav izveštaj ne ispunjava zakonske uslove.

Ukoliko do 30. aprila 2025. godine izveštaj ne bude dostavljen, postoji još jedna prilika da se izveštaj za 2024. podnese – najkasnije do kraja 2025. godine, pod uslovom da prethodno nije prihvaćen ni objavljen.

Nova pravila za izveštaje od 2025.

Podsetimo, 1. januara 2025. na snagu je stupio Pravilnik sa izmenama koje se tiču finansijskih izveštaja.

Jedna od najznačajnijih novina uvedena je u članu 4. Pravilnika, koji reguliše način podnošenja reklamacija. Umesto da obveznici dostavljaju klasičnu dokumentaciju u papirnoj formi, što je do sada bio slučaj, uvedena je obaveza korišćenja posebne aplikacije APR-a za ažuriranje Evidencije obveznika.

Dalje, član 5. donosi preciznije definisanje informacionog sistema koji koristi APR za prijem, obradu i objavljivanje finansijskih izveštaja i prateće dokumentacije. Ovaj sistem postaje glavna tačka komunikacije između obveznika i Agencije, čime se dodatno ubrzava razmena podataka.

Promene se tiču i načina dostavljanja obaveštenja iz Registra finansijskih izveštaja. Obaveštenja se šalju na više elektronskih adresa – ne samo zakonskim zastupnicima firmi, već i pružaocima računovodstvenih usluga. Ideja je da se obezbedi da sve relevantne strane na vreme budu obaveštene o statusu i eventualnim problemima u vezi sa izveštajima, kako bi se blagovremeno reagovalo i izbegle greške.

Dodatna obaveza odnosi se na upis posebnih podataka uz finansijske izveštaje. Ovi podaci će biti javno dostupni, što direktno doprinosi većoj transparentnosti poslovanja.

Značajna novina doneta je i članom 39a, koji se bavi situacijama kada neko lice bude pogrešno navedeno kao odgovorno za sastavljanje finansijskog izveštaja. Ukoliko dođe do takve greške, a obveznik je ne ispravi, APR je dužan da uz izveštaj objavi dopis kojim se skreće pažnja na taj problem.

Izmena člana 60. donela je novo pravilo vezano za važenje ocene boniteta. U slučaju značajnih događaja, poput pokretanja stečaja ili podnošenja korigovanih finansijskih izveštaja, bonitet više neće važiti do isteka propisanog roka, već prestaje odmah.