Delatnost proizvodnje nameštaja opterećuje uvoz i nedostatak radne snage

Delatnost proizvodnje nameštaja suočava se sa brojnim izazovima. Na prvom mestu je optrećenost uvozom, a veliki problem predstavlja i nedostatak obučenog kadra.

Kragujevački tapetar Milan Stanojević, vlasnik Samostalne tapetarske radnje „Milan“, za Biznis.rs govorio je o problemima sa kojima se suočavaju mali i srednji preduzetnici u Srbiji – o nedostatku radne snage, visokim nametima i nelojalnoj konkurenciji.

„Prošlu godinu sam pregurao nehumanim radom i zapostavljanjem porodice. Nisam bio poslodavac, već najveći rudar u sopstvenoj firmi – 300 i nešto radnih sati mesečno. Sve obaveze sam obavljao sam, od proizvodnje do papirologije. Državi sam dao 25 miliona, a meni je ostala nula“,  kaže Stanojević na početku razgovora.

Najveći izazov, ističe, jeste nedostatak radne snage. „Nema majstora, nema omladine koja hoće da radi. Tapetari se više ne školuju, kao ni poljoprivrednici. Svi bi da budu tiktokeri i influenseri, da zarađuju preko društvenih mreža. Nemam koga da obučim, nema ko da prihvati obavezu“, ističe.

Prema njegovim rečima iako trenutno ima obezbeđene poslove, problem je u proizvodnji i realizaciji ugovorenog posla. Takođe, Stanojević navodi i da je tržište dodatno poremećeno bescarinskim uvozom nameštaja iz Turske i Kine.

„Ja dam ponudu za hotelski ležaj u iznosu od 430 evra, a mene košta 350. Ne dobijem posao jer Turčin ponudi 360 evra. U Turskoj štite svoju privredu, a kod nas država ne štiti nikoga. Rezultat je da domaći proizvođači polako gase proizvodnju“, kaže Stanojević.

Takođe, smatra da velike i poznate fabrike nameštaja, takođe, posustaju i da sektor koji je nekada bio vrlo profitabilan, sada je ozbiljno ugrožen zbog loše politike, a posebno u domenu neadekvatne organizacije radne snage.

„Proizvodnja nameštaja se u Srbiji gasi. I veliki proizvođači sve manje imaju svoju robu i počeli su sve više da nude nameštaj iz uvoza koji je jeftiniji. Naravno, takav sled događaja je logičan, jer je država izvezla stručnu radnu snagu, a dovodi radnike iz Nepala za koje su doprinosi veoma mali i koji će sve što zarade da šalju u matičnu zemlju. Jednom rečju, pitam se ko će onda na napuni naše kase i od čega će nam država jednog dana podeliti penzije?“, konstatuje.

Na pitanje kako vidi naredne godine, Stanojević je pesimističan: „Sledeća godina mora da bude lošija. Ovoliko zaduživanje države, bespotrebna gradnja – to ni praunuci neće moći da vrate“, napominje i dodaje da razume privrednike koji rade „na crno“ jer su na neki način primorani od strane države.