Deo termoblokova se „povlači“ sa mreže ili ide u rezervu do 2030. godine: Šta će se desiti sa rudnicima uglja i rudarima?

U Nacrtu nove Strategije razvoja energetike do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine razvijena su dva scenarija – BAU (Business As Usual, u kome nema značajnih promena u odnosu na zatečeno stanje), i S scenario, za koji se Strategija zalaže.

Prema S scenariju, potreba za primarnom energijom će se do 2040. smanjiti na 15.297 hiljada ekvivalentne nafte (ten), što je smanjenje od oko devet odsto u odnosu na 2021. godinu, dok bi se potrošnja uglja smanjila na 4.384,2 hiljada ten u 2040. godini, što je u miksu primarne energije smanjenje sa 42,3 odsto na 29,1 odsto. To bi, kako stoji u Nacrtu strategije, podrazumevalo potrebu da se određeni kapaciteti „povuku“ do 2030. godine – i to četiri bloka u TE Kolubara A, dok će se za TE Morava, kako je istaknuto, razmotriti stavljanje u hladnu rezervu ili povlačenje.

„U narednom periodu najznačajnije promene u elektroenergetskom sektoru predviđene su u načinu proizvodnje električne energije, odnosno u promeni strukture proizvodnih kapaciteta“, ocenjuje se u Nacrtu strategije, uz objašnjenje da je postepeno napuštanje proizvodnje električne energije korišćenjem fosilnih goriva neophodno zbog procesa dekarbonizacije.

„Međutim, imperativ je sigurnost snabdevanja, pa će dinamika rada termoelektrana zavisiti pre svega od energetske bezbednosti, kako ona ni u jednom trenutku ne bi bila ugrožena“, ističe se u tom dokumentu, gde je dodatno pojašnjeno da će rad termoelektrana biti prilagođen trenutnim potrebama za električnom energijom.

„To znači da će neki blokovi raditi maksimalno u skladu sa svojim performansama, dok će jedan broj njih raditi smanjenom snagom ili, u kasnijem periodu, biti u statusu rezerve“, naglasili su autori Nacrta nove strategije o kojoj je u toku javna rasprava i čije usvajanje od strane nove Vlade Srbije je deo sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Koji termoblokovi se „povlače“, a koji idu u rezervu?

Kako bi bilo moguće promeniti „energetski miks“ tako da se u proizvodnji energije više koriste obnovljivi izvori potrebno je izvršiti revitalizacije postojećih termo blokova, uključujući ulaganja u primarne i sekundarne mere smanjenja emisija azotnih oksida, mere za smanjenje emisija sumpor dioksida i praškastih materija i prečišćavanje otpadnih voda.

Ovo se, kako piše u Nacrtu strategije, odnosi i na blokove A1 i A2 u TENT A i oba bloka u TE Kostolac A, što će omogućiti sprovođenje projekata redukcije emisija štetnih gasova i praškastih materija, dok se kao novi termokapacitet u tom dokumentu pominje samo Blok 3 termoelektrane Kostolac B.

„U periodu do 2030. godine sa mreže će biti povučene termoelektrane čiji dalji rad ne bi bio moguć ili opravdan, uzimajući u obzir starost samih mašina i druge tehno-ekonomske parametre. U pitanju su preostala četiri bloka u TE Kolubara A, dok će se za TE Morava razmotriti stavljanje u hladnu rezervu ili povlačenje. Njihovo povlačenje neće bitno uticati na količinu električne energije koja se proizvodi u elektroenergetskom sistemu Srbije“, ocenjuju autori Nacrta strategije.

Prema računici iz tog dokumenta, troškovi revitalizacije termoblokova, zajedno sa projektima iz oblasti zaštite životne sredine (odsumporavanje, smanjenje azotnih oksida, rekonstrukcije elektrofilterskih postrojenja i prečišćavanje otpadnih voda) dostigli bi 1,57 milijardi evra do 2040. godine.

Zatvaranje nerentabilnih i ulaganje u perspektivne rudnike

Trenutno, snabdevanje električnom energijom Republike Srbije u najvećoj meri zavisi od sigurnog snabdevanja ugljem, konstatuje se u Nacrtu nove strategije i naglašava da se završetkom tekućeg investicionog ciklusa stvaraju svi preduslovi za sigurno snabdevanje termoenergetskih objekata u narednom periodu.

„Uz relativno mala ulaganja moguće je i povećanje kapaciteta i snabdevanje novih termoenergetskih kapaciteta. Nedostajuće količine uglja narednih nekoliko godina biće obezbeđene iz uvoza. Nizak kvalitet uglja u delu Kolubarskog basena će se rešiti selektivnim otkopavanjem, homogenizacijom i uvođenjem integralnog sistema upravljanja, kao i dopremom određenih količina kvalitetnijeg uglja iz Kostolca, a postoji mogućnost i proizvodnje uglja iz rudnika Novi Kovin, čiji je kapacitet eksploatacije tri miliona tona godišnje“, napominje se u analizi.

Međutim, skreće se pažnja i na to da će planirano smanjenje proizvodnje električne energije iz termoenergetskih kapaciteta dovesti do postepenog smanjenja energetskih potreba za ugljem i kod domaćinstava i za proizvodnju toplotne energije.

„Nakon 2040. godine ugalj ne bi trebalo da se koristi u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru, kao i u sistemima daljinskog grejanja. Procena je da će se potrebe za mrkim/sušenim ugljem do 2040. godine prepoloviti u odnosu na 2021. godinu. Zbog toga je neophodno izvršiti racionalizaciju i optimizaciju proizvodnje u podzemnoj eksploataciji, zatvoriti nerentabilne rudnike kojima su rezerve većim delom iscrpljene i uložiti u perspektivne i profitabilne rudnike“, konstatuje se u tom dokumentu.

Pomoć lokalnim samoupravama oslonjenim na rudarstvo

Najveći izazov nove energetske strategije odnosi se, kako naglašavaju i sami autori, na regionalne i lokalne razvojne posledice energetske tranzicije, naročito restrukturiranja aktuelnog državnog sektora elektroenergetskih kapaciteta.

Zato podsećaju da su domaća termoenergetska postrojenja zasnovana na lignitu, u središnjoj Srbiji uglavnom su locirana na dva šira lokaliteta: Kolubaru (opštine Lazarevac, Ub, Obrenovac), kao i Pomoravlje (Kostolac). Tu su još i, kako ističu, lokalne socio-ekonomske strukture i privrede Svilajnca (termoelektrana), Despotovca, Aleksinca i Sjenice (rudnici).

„Sve te lokalne sredine prilično zavise od eksploatacije i upotrebe uglja. Postepeno zatvaranje termokapaciteta i rudnika u ovim sredinama vodi ka problemima obezbeđenja ekonomske održivosti, načina ekonomskog preobražaja i opstanka porodica i pojedinaca. Pravedna tranzicija energetike, kao princip koji je već dao odgovarajuće rezultate u Evropi i svetu, podrazumeva usaglašavanje i prihvatljivost mera lokalnog restrukturiranja ugljarskog sektora, kao i usaglašenih mera preobražaja sistema zapošljavanja i rada“, poručuje se u Nacrtu strategije.

Zaključak je da se lokalnim sredinama mora obezbediti šansa za održivi ekonomski razvoj, koji bi nadomestio gubitke usled prestanka ili smanjenja proizvodnje električne energije od lignita.

„Tranzicioni fond lokalnih zajednica pogođenih energetskom tranzicijom u Srbiji finansiraće se iz mehanizma naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje bi trebalo postepeno uvoditi u skladu sa elementarnim principom ‘zagađivač plaća’, tako da ne ugrozi dostupnost energije stanovništvu i konkurentnost privrede. Takođe, regionalni razvoj posebno pogođenih lokalnih zajednica trebalo bi da se finansira iz evropskih fondova za podsticaj zelenoj tranziciji u okviru Zelene agende za zapadni Balkan, za zemlje čiji je BDP po stanovniku znatno niži u odnosu na prosek BDP-a po stanovniku u okviru EU“, istaknuto je u tom dokumentu.